-Čo­vjek je od ka­ko je svi­je­ta i vi­je­ka bio za­gle­dan u ne­bo. Da­na­ši lju­di se po to­me uop­šte ne raz­li­ju od svo­jih pre­da­ka iz do­ba osvi­ta čo­vje­čan­stva. Čo­vjek... zvi­je­zde... ne­bo... ne­be­ske du­bi­ne... Ka­ko pr­vi lju­di, ta­ko i mi, da­nas. I mi­le­ni­ju­mi­ma je ta­ko, pra­ti­mo sva­ki trag na ne­bu i po­ku­ša­va­mo da od­go­net­ne­mo nje­go­va pra­vi­la. Zna­mo, in­stik­tiv­no da je ne­bo po­ve­za­no sa na­šim na­stan­kom, ro­đe­njem ži­vo­ta na na­šoj pla­voj pla­ne­ti. Zna­mo, in­stik­tiv­no, da će bi­ti po­ve­za­no i sa na­šim kra­jem... ka­da jed­nom do­đe...
Na tom tra­gu, ba­šti­ne­ći sva sa­zna­nja ko­je je pri­je njih sa­ku­plje­no o ko­smo­su na­uč­ni CERN-a, Evrop­ske agen­ci­je za ko­smič­ka is­tra­ži­va­nja u Švaj­car­skoj do­šli su do naj­zna­čaj­ni­jih ot­kri­ća, me­đu ko­ji­ma je po­sled­nji u ni­zu Hig­sov bo­zon, naj­si­ću­šni­ja če­sti­ca ko­ja, vje­ru­je­mo, po­kre­će svi­jet, va­si­o­nu, naš na­sta­nak, i jed­nom kad do­đe, naš ne­sta­nak. Ima­li iče­ga po­sli­je Hig­so­vog bo­zo­na tek će­mo vi­dje­ti, i mo­ra­ti do­ka­za­ti, ka­zao je prof dr Kri­stof Še­fer, fi­zi­čar iz CERN-a na pre­da­va­nju „Ka­ko smo opro­na­šli ko­smič­ki kod i pri­ča o Hig­so­vom bo­zo­nu” or­ga­ni­zo­va­nom u okvi­ru „Da­na na­u­ke 2015”, ma­ni­fe­sta­ci­ju ko­ju or­ga­ni­zu­je Mi­ni­star­stvo na­u­ke, a u sklo­pu iz­lo­žbe „Ču­de­sni svi­jet če­sti­ca” u Pla­ca cen­tru u Pod­go­ri­ci.
Sve što smo sa­zna­li pro­te­klih mi­le­ni­ju­ma i što zna­mo o ko­smo­su i na­ma sli­lo se u CERN. Baš kao i naj­ve­ći umo­vi sa­vre­me­ne Evro­pe. Ta­mo se ana­li­zi­ra­ju sva sa­zna­nja, sva mi­šlje­nja, te­o­ri­je od 1954. go­di­ne, ka­da je ova pa­ne­vrop­ska na­uč­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja da­nas oku­plja 21. ze­mlju i sa­ra­đu­je sa još po­la svi­je­ta. Pod okri­ljem CERN-a ra­di 2.500 za­po­sle­nih, 600 sa­rad­ni­ka, a 11.000 lju­di ši­rom svi­je­ta ko­ri­sti nji­ho­va sa­zna­nja.
Na­uč­ni­ci su se oku­pi­li par go­di­na po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta da bi pro­u­ča­va­li taj­ne za­stra­šu­ju­će nu­kle­ar­ne ener­gi­je, ko­ja je po­ka­za­la svo­je zlo li­ce 1945. go­di­ne, to­kom i po­sli­je bom­bar­do­va­nja Hi­ro­ši­me i Na­ga­sa­ki­ja. Čvr­sti u uvje­re­nju da je ta­kvo is­ku­stvo za sva vre­me­na iz­mje­ni­lo ljud­sku svi­jet, od­lu­či­li su da sta­nu na put ne­ga­tiv­noj upo­te­re­bi nu­kle­ar­ne ener­gi­je i da tok ove za­stra­šu­ju­će si­le pre­o­kre­nu u ko­rist čo­vje­čan­stva.
Sve je kre­nu­lo od one ču­ve­ne Ajn­štaj­no­ve E=mc na kva­drat, ob­ja­snio je Še­fer. Uslo­je­di­le su de­ce­ni­je fun­da­men­tal­nih is­tra­ži­va­nja. I, mu­ko­trp­nim do­ka­zi­va­njem ato­ma, elek­tro­na, nu­kle­u­sa, pro­to­na, ne­u­tro­na, si­ću­šnog kvar­ka, pri­je če­ti­ri go­di­ne do­šlo se do spek­ta­ku­lar­nog otri­ća – Hig­so­vog bo­zo­na. Hi­lja­du pu­ta te­o­ret­ski za­mi­šljen u hi­lja­da­ma gla­va naj­ve­ćih fi­zi­ča­ra ovog svi­je­ta u ak­ce­le­ra­to­ru CERN-a po­ja­vi­la se ova naj­si­ću­šni­ja če­sti­ca ko­ja nam je, ka­zao je on, po­če­la da ot­kri­va taj­ne ko­smo­sa, ali i da po­sta­vlja hi­lja­de, mi­li­o­ne pi­ta­nja, na ko­je tek tre­ba od­go­vo­ri­ti.
- Na sto­ti­ne eks­pe­ri­me­na­ta or­ga­ni­zo­va­no je da bi se si­mu­li­rao Ve­li­ki pra­sak za ko­ji na­uč­ni­ci li­stom sa­tra­ju da je su­šti­na taj­ne o po­sta­nju va­si­o­ne, pla­ne­te, ži­vih bi­ća i nas sa­mih. Jer kad poglda­te ne­bo vi­di­te bes­ko­nač­nost. Ali ta bes­ko­nač­nost ima svoj po­če­tak, u ko­jem se kri­je taj­na po­čet­ka sve­ga, pa i nas sa­mih. A taj fa­mo­zni Hig­sov bo­zon je ve­o­ma ri­jet­ka zvjer­či­ca. Te­ško ga je na­ći, još te­že do­ka­za­ti, tre­ba­lo nam je 20 go­di­na da shva­ti­mo šta ra­di. Ali, on je ot­kri­će za bu­duć­nost - ka­zao je Še­fer.
Ka­ko pro­va­li­ti ko­smič­ki kod je uvi­jek bio iza­zov za na­uč­ni­ke, ka­zao je prof. dr Sa­ša Šme­ling. Šta se de­si­lo na­kon na­stan­ka Ve­li­kog pra­ska pri­je 13, 8 mi­li­jar­di go­di­na bi­o­la je ini­ci­jal­na ka­pi­sla za osni­va­nje CERN-a i sve teh­nič­ke i teh­no­lo­ške ino­va­ci­je ko­ji­ma se ova in­ter­na­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja mo­že po­hva­li­ti. A glav­ni raz­log ot­kri­ća če­sti­ca pa ta­ko i Hig­so­vog bo­zo­na je taj ču­ve­ni ek­ce­le­ra­tor, u ko­jem su Cer­no­vi na­uč­ni­ci po­če­li da bom­bar­du­ju pro­to­ne da bi do­šli do fun­da­men­tal­nih ot­kri­ća. Cer­no­vi na­uč­ni­ci pr­vo su se na­šli pred iza­zo­vom ka­ko kon­tro­li­sa­ti pro­ces, ka­ko ga za­bi­lje­ži­ti, a na kra­ju ka­ko pro­či­ta­ti do­bi­je­ne re­zul­ta­te.
- Sve to do­ve­lo je do ni­za ino­va­ci­ja po če­mu se CERN sma­tra mo­žda naj­ve­ćim is­tra­ži­vač­kim cen­trom na svi­je­tu – ka­zao je on.
Za­hva­lju­ju­ći otvo­re­no­sti ove or­ga­ni­za­ci­je mno­gi na­uč­ni­ci na svi­je­tu ima­ju lak pri­stup CERN-ovim ino­va­ci­ja­ma, a mno­gi, me­đu ko­ji­ma i na­ši is­tra­ži­va­či, mo­gu sa­ra­đi­va­ti sa ovom agen­ci­jom i ta­ko ši­ri­ti sa­zna­nja u slu­žbi na­pret­ka na­šeg svi­je­ta.
S.Ć.


Ot­kri­ća za da­le­ku bu­duć­nost

Ma­lo lju­di zna da su u CER­NU osmi­šlje­na ne­ka teh­nič­ka i teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća na ko­rist ci­je­log svi­je­ta. CERN je pa­ten­ti­rao ono što zo­ve­mo Ga­ma nož, ko­jim se da­nas u mo­der­nim me­di­cin­skim cen­tri­ma bo­re pro­tiv kan­ce­ra, a ta­ko­đe, pri­je 23 go­di­ne pod svo­dom ove agen­ci­je pa­ten­ti­ra­na je i veb mre­ža.
Ipak, ka­ko je ob­ja­snio Kri­stof Še­fer sva is­tra­ži­va­nja i sve ino­va­ci­je na­sta­le na od­go­ne­ta­nju va­si­o­ne i taj­ne Ve­li­kog pra­ska ni­su za ko­mer­ci­jal­nu upo­tre­bu. Jer, ka­ko je re­kao Še­fer, „to su ot­kri­ća za da­le­ku bu­duć­nost”.