ATI­NA – Po­bjed­nik na van­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u Grč­koj je Alek­sis Ci­pras i nje­go­va po­li­tič­ka par­ti­ja Si­ri­za, ko­ja je pre­ma ra­zul­ta­ti­ma grč­ke iz­bor­ne ko­mi­si­je osvo­ji­la 35,03 pro­cen­ta gla­so­va. Iza nje je No­va de­mo­kra­ti­ja An­to­ni­sa Sa­ma­ra­sa sa osvo­je­nih 29,31 pro­ce­nat. U no­vi sa­ziv grč­kog par­la­men­ta ko­ji bro­ji 300 po­sla­ni­ka ula­ze i Pa­sok sa 5,21 ali i Zlat­na zo­ra sa 6,29 pro­ce­na­ta, ko­ja je ina­če pro­gla­še­na za te­to­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju. Naj­vje­ro­vat­ni­je ula­zi i KKE Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Grč­ke ko­ja je osvo­ji­la cen­zus od 4 pro­cen­ta osvo­je­nih gla­so­va. Naj­ve­ći gu­bit­nik na iz­bo­ri­ma je Jor­gos Pa­pan­dreu či­ji Po­kret de­mo­krat­skih so­ci­ja­li­sta po sve­mu su­de­ći ni­je pre­šao cen­zus po­tre­ban za ula­zak u par­la­ment, ali i Evan­ge­los Ve­ni­ze­lo­sa.
Grč­ka ima vr­lo kom­pli­ko­va­na iz­bor­na pra­vi­la po ko­ji­ma par­ti­ja ko­ja je pr­va po bro­ju osvo­je­nih gla­so­va do­bi­ja cen­zus od još 50 po­sla­nič­kih mje­sta. Gla­so­vi se još uvi­jek pre­bro­ja­va­ju i raz­li­ka iz­me­đu Si­ri­ze i No­ve de­mo­kra­ti­je u osvo­je­nim gla­so­vi­ma je oko 10 pro­ce­na­ta. Pre­ma iz­bor­nim an­ke­ta­ma, Si­ri­za je osvo­ji­la 150 po­sla­nič­kih mje­sta, a No­va de­mo­kra­ti­ja 70. Ne­iz­vje­sno je da li će Si­ri­za ima­ti 151 po­sla­nič­ko mje­sto i ap­so­lut­nu ve­ći­nu. Na iz­bo­ri­ma je gla­sao mi­li­on bi­ra­ča ko­ji su se opre­di­je­li­li za ne­ku od 18 po­li­tič­kih par­ti­ja i ko­a­li­ci­ja.
Pr­va iz­ja­va ko­ju je po­sli­je gla­sa­nja dao li­der Si­ri­ze Alek­sis Ci­pras bi­la je: „Pi­še­mo no­vu isto­ri­ju Evro­pe“, a na ba­ne­ru is­pred sje­di­šta Si­ri­ze u Ati­ni pi­še: „Frau Mer­kel, ovo je do­bra noć“.
Ovo je pr­vi put po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta da u jed­noj evrop­skoj ze­mlji, ko­ja pri­pa­da­na ta­ko­zva­nom za­pad­nom svi­je­tu, na vlast do­la­zi ra­di­kal­no li­je­va po­li­tič­ka par­ti­ja. An­ke­te po­ka­zu­ju da će ra­di­kal­ni lje­vi­ča­ri ima­ti iz­me­đu 150 i 158 po­sla­nič­kih mje­sta od tri­sta ko­li­ko bro­ji par­la­ment. Sve za­vi­si od to­ga da li će mo­žda i Jor­gos Papndreu kroz igle­ne uši ući u par­la­ment.
Je­dan od vo­de­ćih po­li­tič­kih ana­li­ti­ča­ra u Grč­koj Sta­vros Li­ge­ros je po­ja­snio ka­ko je Si­ri­za do­šla na vlast bu­du­ći da je od 2012. go­di­ne bi­la u opo­zi­ci­ji.
– Ovo ni­je su­dar iz­me­đu li­je­vo i de­sno ori­jen­ti­sa­nih po­li­tič­kih par­ti­ja ne­go iz­me­đu ono­ga što na­me­će Evrop­ska troj­ka – ste­za­nje ka­i­ša, ma­le pla­te, šted­nja – i ono­ga što obe­ća­va Ci­pras – ve­će pla­te, ve­će pen­zi­je, ve­ća za­po­sle­nost, bo­lji stan­dard i re­pro­gra­mi­ra­nje, od­no­sno ot­pis du­go­va pre­ma evrop­skim kre­di­to­ri­ma. Mi­li­o­ni Gr­ka su pa­li u pro­va­li­ju po­sled­njih go­di­na, a mi­li­o­ni su pred pro­va­li­jom, oni se iden­ti­fi­ku­ju sa Si­ri­zom ko­ja im obe­ća­va iz­la­zak iz pro­va­li­je i po ci­je­ni da Grč­ka na­pu­sti evro­zo­nu – ka­že Li­ge­ros.
Si­ri­za je osvo­ji­la vlast zbog nje­nog pro­gra­ma, u či­jem je cen­tru bi­la do­ma­ća eko­no­mi­ja, sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti ko­ja je do­sti­gla 28 pro­ce­na­ta, po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje, ve­će pla­te rad­ni­ci­ma, so­ci­jal­ne olak­ši­ce za naj­si­ro­ma­šni­je slo­je­ve gra­đa­na, ob­ra­čun sa ko­rup­ci­jom i sa naj­bo­ga­ti­jim slo­je­vi­ma dru­štva ko­ji ne pla­ća­ju po­re­ze. Tu su bi­li uvr­šte­ni i ul­ti­ma­tiv­ni uslo­vi evrop­skoj troj­ci da od 240 mi­li­jar­de eura opro­ste sko­ro po­lo­vi­nu du­ga u vi­si­ni od 100 mi­li­jar­di.
Na to po­seb­no An­ge­la Mer­kel ne gle­da uop­šte bla­go­na­klo­no jer to mo­že da po­vu­če do­mi­no efekt i da is­pro­vo­ci­ra i Špa­ni­ju, ko­ja je u slič­noj si­tu­a­ci­ji, da tra­ži olak­ši­ce. Po­bje­da Si­ri­ze mo­gla bi da ozna­či po­če­tak po­li­tič­kih po­tre­sa ne sa­mo u Grč­koj ne­go u mno­gim evrop­skim dr­ža­va­ma u ko­ji­ma li­je­vo ori­jen­ti­sa­ne po­pu­li­stič­ke par­ti­je za­po­či­nju vla­sti­tu kam­pa­nju pro­tiv mje­ra šted­nje.
Ci­pra­su će bi­ti vr­lo te­ško da se na­go­di sa EU i MMF, me­đu­tim, u in­te­re­su obje stra­ne je da se na­go­de. Jor­gos Kir­cos, grč­ki kon­zer­va­tiv­ni evro­po­sla­nik, ka­že da je vr­lo opa­sno ako ko­a­li­ci­o­na li­je­va vla­da ras­ki­ne do­go­vor sa kre­di­to­ri­ma i iza­đe iz evro­zo­ne jer bi ta­da ze­mlja do­ži­vje­la ban­krot.
Za­to sve vi­še ana­li­ti­ča­ra ocje­nju­je da će Ci­pras po­sli­je po­bjed­nič­ke eufo­ri­je od­u­sta­ti od svo­je pr­vo­bit­ne na­ja­ve i „ucje­na“ evrop­ske troj­ke, što mo­že da iza­zo­ve kon­flikt unu­tar par­ti­je, a to bi za Grč­ku zna­či­lo gu­blje­nje vre­me­na, a mo­žda i no­ve iz­bo­re.
Ci­pras je svje­stan si­tu­a­ci­je i, ako se iz­u­zmu va­tre­ni go­vo­ri u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, on je u ne­ko­li­ko na­vra­ta, do­du­še sti­dlji­vo, na­gla­sio da Grč­ka tre­ba da osta­ne u evro­zo­ni, ali tra­ži ot­pi­si­va­nje i re­pro­gra­mi­ra­nje du­go­va i nji­ho­vu ot­pla­tu tek ka­da pri­vre­da sta­ne na zdra­ve no­ge i poč­ne rast.A.Pi­sa­rev

Grč­ka oti­šla uli­je­vo

Pre­ko hi­lja­du no­vi­na­ra pra­ti­lo je iz­bo­re, što je du­plo vi­še ne­go na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma.
Si­ri­za je svoj po­li­tič­ki uspon pol­če­la kao lje­vi­čar­ski po­kret ko­ji je 2000. go­di­ne po­čeo sa re­for­mor­mom Si­na­spi­zmo­sa ko­a­li­ci­je lje­vi­čar­skih i eko­lo­ških udru­že­nja, a kao par­ti­ja se po­ja­vi­la 2004. go­di­ne oku­plja­ju­ći sve li­je­ve i re­for­mi­stič­ke gra­đan­ske or­ga­ni­za­ci­je i ne­za­do­volj­ne čla­no­ve osta­lih po­li­tič­kih par­ti­ja. Pa­nos Pe­tru, član blžeg ru­ko­vod­stva Si­ri­ze i član In­ter­na­ci­o­na­li­stič­ke rad­nič­ke lje­vi­ce (DEA), ka­že da su Si­ri­zi do uspo­na do­ve­le i uspje­ha na ovim iz­bvo­ri­ma do­ve­le dvi­je bit­ne stva­ri. Sve or­ga­ni­zo­va­ne sna­ge uklju­če­ne u Si­ri­zu za­dr­ža­va­ju svo­ju ne­za­vi­snost i pra­vo da jav­no za­stu­pa­ju svo­ju po­li­ti­ku i svo­je ide­je, za­to su ras­pra­ve u Si­ri­zi uvi­jek žu­stre, di­na­mič­ne i otvo­re­ne i vo­de Si­ri­zu u prav­cu da se stal­no raz­vi­ja jer ni­jed­na sna­ga ni­je do­mi­nant­na. Dru­ga bit­na stav­ka je što je Si­ri­za kao po­kret otvo­re­na i pr­vu­kla je mno­ge ak­ti­vi­ste i gra­đan­ski sek­tor ko­ji ni­je po­ve­zan ni sa jed­nom po­li­tič­ki or­ga­ni­zo­va­nom kom­po­nen­tom.

Sa­ma­ras če­sti­tao
Ci­pra­su po­bje­du

ATI­NA – Od­la­ze­ći pre­mi­jer Grč­ke i li­der No­ve de­mo­kra­ti­je An­to­nis Sa­ma­ras če­sti­tao je si­noć u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru li­de­ru Si­ri­ze Alek­si­su Ci­pra­su po­bje­du na iz­bo­ri­ma.
„Ci­je­nim to”, od­go­vo­rio je Ci­pras, na šta je Sa­ma­ras uz­vra­tio: „To je po­li­tič­ki ci­vi­li­zo­va­no”, pre­ni­je­la je grč­ka agen­ci­ja ANA.(Tan­jug)