Vla­da Cr­ne Go­re, su­prot­no Usta­vu, pred­lo­ži­la je da se iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o Agen­ci­ji za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost de­fi­ni­še da su sva prav­na li­ca du­žna da slu­žbe­ni­ku ANB-a ko­ji se le­gi­ti­mi­še slu­žbe­nom le­gi­ti­ma­ci­jom, omo­gu­će pri­stup svim svo­jim po­da­ci­ma pu­tem ne­po­sred­nog uvi­da. Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS), Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va, In­sti­tut Al­ter­na­ti­va i Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje upo­zo­ra­va­ju da pred­lo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ANB-u „na ma­la vra­ta” pro­ši­ru­ju nad­le­žno­sti slu­žbe­ni­ka te in­sti­tu­ci­je su­prot­no od­red­ba­ma Usta­va Cr­ne Go­re i Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da. Po­zi­va­ju po­sla­ni­ke u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re da amand­man­ski dje­lu­ju na pred­lo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ANB-u ka­ko bi za­šti­ti­li ljud­ska pra­va od sa­mo­vo­lje bi­lo kog po­je­din­ca.
– Na osno­vu pred­lo­že­nog rje­še­nja, slu­žbe­nik ANB-a mo­že sa­mo­stal­no, ar­bi­trer­no i neo­gra­ni­če­no pri­stu­pi­ti svim lič­nim po­da­ci­ma gra­đa­na, uklju­ču­ju­ći me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju, ban­kar­ske po­dat­ke i sve dru­ge in­for­ma­ci­je ko­je u svom po­sje­du ima­ju sva dru­ga prav­na li­ca u ze­mlji. Ti­me se pred­vi­đa da sva­ki prav­ni su­bjekt, uklju­ču­ju­ći i me­di­je, ne­vla­din sek­tor, pa i po­li­tič­ke par­ti­je mo­ra­ju omo­gu­ći­ti bi­lo kom slu­žbe­ni­ku ANB-a, ko­ji ima le­gi­ti­ma­ci­ju da bez ika­kvog ogra­ni­če­nja ili mje­ra za­šti­te vr­ši uvid u sve nji­ho­ve po­dat­ke, re­gi­stre i dru­gu do­ku­men­ta­ci­ju – upo­zo­ra­va se u sa­op­šte­nju ko­je su pot­pi­sa­li Va­nja Ća­lo­vić (MANS), Ste­vo Muk (IA), Tea Gor­janc Pre­le­vić (Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va) i Da­li­bor­ka Ulja­re­vić (CGO) .
Upo­zo­ra­va­ju da pred­lo­že­ni za­kon ne pro­pi­su­je čak ni osnov sum­nje da je ne­ko iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo, da bi se mo­glo mi­je­ša­ti u nje­go­va pra­va. Is­ti­ču da prav­nim su­bjek­ti­ma ni­je osta­vlje­na bi­lo ka­kva mo­guć­nost za­šti­te uko­li­ko sma­tra­ju da le­gi­ti­mi­sa­ni slu­žbe­nik ne tre­ba da pri­stu­pi re­gi­stri­ma ili zbir­ka­ma po­da­ta­ka ko­je po­sje­du­ju. Ni­je, ka­ko na­po­mi­nju, pro­pi­san bi­lo ka­kav me­ha­ni­zam žal­be ko­ji bi mo­gao od­lo­ži­ti spro­vo­đe­nje usme­ne na­red­be slu­žbe­ni­ka ANB-a i pri­stup po­da­ci­ma, a za­kon ne pred­vi­đa ni me­ha­ni­zme kon­tro­le i pro­vje­re zbog če­ga ne­ki slu­žbe­nik ANB-a pri­stu­pa ovim po­da­ci­ma i u ko­je svr­he ih ko­ri­sti.
U sa­op­šte­nju se na­po­mi­nje da je Ustav­ni sud u pret­hod­noj prak­si za­klju­čio da pri­ku­plja­nje ove vr­ste po­da­ta­ka uži­va ustav­nu za­šti­tu ne­po­vre­di­vo­sti taj­no­sti i utvr­dio da se od ne­po­vre­di­vo­sti ovih po­da­ta­ka mo­že od­stu­pi­ti sa­mo na osno­vu od­lu­ke su­da, ra­di vo­đe­nja kri­vič­nog po­stup­ka ili iz raz­lo­ga bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re.
– Na­i­me, Ustav­ni sud Cr­ne Go­re je u svo­jim od­lu­ka­ma, u ju­lu pro­šle go­di­ne, ko­je je do­nio na ini­ci­ja­ti­vu MANS-a, utvr­dio da je ne­u­stav­na od­red­ba Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku po ko­joj je po­li­ci­ja bez na­red­be su­da od pru­ža­o­ca te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih uslu­ga pri­ba­vlja­la tzv. te­le­fon­ske li­stin­ge. Ustav­ni sud je utvr­dio da je ta­kvo pro­pi­si­va­nje su­prot­no Usta­vu i Evrop­skoj kon­ven­ci­ji za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, kao i da ta­kvo ovla­šće­nje ko­je omo­gu­ća­va pro­iz­volj­no po­stu­pa­nje po­li­ci­je, bez sud­ske pro­vje­re, ni­je u skla­du sa stan­dar­di­ma Evrop­skog su­da – na­gla­ša­va se u sa­op­šte­nju.
Is­ti­ču da je Ustav­ni sud uka­zao da je za­šti­ta po­je­din­ca od ne­do­pu­šte­nog mi­je­ša­nja u nje­go­vu pri­vat­nost pro­kla­mo­va­na u me­đu­na­rod­nom pra­vu kao fun­da­men­tal­no ljud­sko pra­vo ko­je uži­va prav­nu za­šti­tu i da sa­mo sud mo­že do­zvo­li­ti od­stu­pa­nja od taj­no­sti utvr­đe­nih od­red­ba­ma Usta­va. Na­ve­de­ne sta­vo­ve Ustav­ni sud, ka­ko se pre­ci­zi­ra, za­u­zeo je u od­lu­ka­ma ko­ji­ma je utvr­dio da su ne­u­stav­ne od­red­be Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji­ma je po­li­ci­ji bi­lo omo­gu­će­no da pri­ba­vlja tzv. li­stin­ge te­le­fon­skih ko­mu­ni­ka­ci­ja od mo­bil­nih ope­ra­te­ra.
– Pred­lo­že­ni za­kon da­je još ve­ća ovla­šće­nja slu­žbe­ni­ci­ma ANB, ko­ji bi mo­gli da pri­ba­vlja­ju i sve dru­ge po­dat­ke ko­je bi­lo ko­ji or­gan ili prav­no li­ce pri­ku­plja, to bi mo­gli da či­ne po pro­iz­volj­noj ocje­ni i bez ika­kve kon­tro­le i to pre­ma svim li­ci­ma, bez ika­kvih ogra­ni­če­nja. Za­to po­zi­va­mo po­sla­ni­ke svih po­li­tič­kih par­ti­ja da pod­ne­su amand­ma­ne na pred­lo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ANB-u – na­gla­ša­va­ju pred­stav­ni­ci če­ti­ri ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je.
Ka­ko su za­klju­či­li, amand­man­skim dje­lo­va­njem na pred­lo­že­ne za­kon­ske iz­mje­ne tre­ba obez­bi­je­di­ti po­što­va­nje pra­va gra­đa­na ga­ran­to­va­nih Usta­vom i me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma.V.R.


Evrop­ska prak­sa za ogra­ni­ča­va­nje taj­nog nad­zo­ra

Ustav­ni sud se, od­lu­ču­ju­ći po ini­ci­ja­ti­vi MANS-a, ra­ni­je po­zvao na pred­met Ro­ta­ru pro­tiv Ru­mu­ni­je, gdje je Evrop­ski sud iz­ra­zio stav da kon­tro­la ovih mje­ra mo­ra sli­je­di­ti vri­jed­nost de­mo­krat­skog dru­štva što je mo­gu­će vjer­ni­je, po­seb­no vla­da­vi­nu pra­va.
– Iako sud pri­zna­je da oba­vje­štaj­ne slu­žbe mo­gu le­gi­tim­no po­sto­ja­ti u de­mo­krat­skom dru­štvu, on po­na­vlja da se ovla­šće­nja taj­nog nad­zo­ra gra­đa­na mo­gu to­le­ri­sa­ti na osno­vu Kon­ven­ci­je sa­mo u mje­ri ko­ja je stro­go nu­žna za za­šti­tu de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.