Par sto­ti­na Sr­ba iz Sje­ver­ne Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce ju­če je, na Za­du­šni­ce, po­sje­ti­lo pra­vo­slav­no gro­blje u ju­žnom di­je­lu tog po­di­je­lje­nog gra­da. Oni su ta­mo sti­gli or­ga­ni­zo­va­no auto­bu­si­ma i pri­vat­nim auto­mo­bi­li­ma, uz po­li­cij­sku prat­nju. In­ci­de­na­ta ni­je bi­lo. Tek po­ne­ki či­tav spo­me­nik, gro­bo­vi oskr­na­vlje­ni, bi­ste od­ni­je­te - to je sli­ka ko­ja je i ove go­di­ne do­če­ka­la sve one ko­ji su do­šli da upa­le svi­je­će za po­koj du­ša pre­mi­nu­lih ro­đa­ka i pri­ja­te­lja.
Bo­ži­dar Stoj­ko­vić iz sje­ver­nog di­je­la Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, ko­jem su ro­di­te­lji i brat sa­hra­nje­ni na tom gro­blju, ka­zao je za Tan­jug da je pro­šao či­tav svi­jet, a da ni­je nig­de vi­dio to­li­ki van­da­li­zam.
-Išao sam svu­da, i po Nje­mač­koj, i po Ita­li­ji, i svu­gdje, ali ni­gdje ni­sam vi­dio ovo što sam vi­dio u ovom di­je­lu Ko­so­va. Oni za­mi­šlja­ju da mo­gu da za­tru srp­ski na­rod, me­đu­tim, od to­ga ne­ma ni­šta, bez ob­zi­ra na to šta oni i ka­ko mi­sle. Evo, na spo­me­ni­ku mo­jih ro­di­te­lja bi­la je ogra­da, ne­ma je vi­še. Ta­mo na dru­gom gro­bu, gdje mi je sa­hra­njen brat, od­ni­je­ta je bi­sta i sru­šen je i ba­čen stub- re­kao je Stoj­ko­vić.
Zo­ran Pe­tro­vić iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce ka­že da se si­tu­a­ci­ja po­gor­ša­la i da oni­ma ko­ji­ma mr­tvi sme­ta­ju ne tre­ba­ju ni ži­vi.
-To je od­raz ne­kul­tu­re, ne­va­spi­ta­nja… Si­tu­a­ci­ja je sve go­ra i go­ra. Evo spo­me­ni­ci, ov­dje po­red nas ko­ji ni­su bi­li tak­nu­ti, sa­da su po­lo­mlje­ni… Ne mo­gu da vje­ru­jem da nor­ma­lan čo­vjek mo­že da na­pa­ko­sti ne­kom ko vi­še ni­je sa na­ma. Šta da­lje? Ži­vje­će­mo, pre­tr­pje­li smo mno­go go­re stva­ri od ovo­ga, ona­ko ka­ko mo­že­mo i ona­ko ka­ko mo­ra­mo. Oni ko­ji su na ovom gro­blju ži­ve sa na­ma i dan- da­nas- za­klju­ču­je Pe­tro­vić.
-Ne mo­gu da na­đem grob ba­be, gro­bo­ve sve­kra i sve­kr­ve, lu­ta­mo kao iz­gu­blje­ni u svom gra­du, u svom mje­stu. Spo­me­nik je po­ru­šen pri­je če­ti­ri- pet go­di­na, po­sle ra­ta je bio, ali on­da je kom­plet­no uni­šten. Sad su po­če­li sve da no­se, ni ka­men ni­su osta­vi­li. Kod sve­kra i sve­kr­ve su či­tav po­ro­dič­ni grob od­ni­je­li- ka­že Ne­da Jo­va­no­vić.
Ona do­da­je da je bi­jes onih ko­ji skr­na­ve gro­blja usmje­ren na mr­tve za­to što ni­su mo­gli ni­šta ži­vi­ma, kao i da će, iako joj je te­ško, stal­no do­la­zi­ti na po­men naj­bli­ži­ma.
Pro­to­je­rej sta­vro­for Mi­li­ja Ar­so­vić re­kao je da bi vo­lio da je si­tu­a­ci­ja bo­lja u od­no­su na pro­šlu go­di­nu, ali da to ne mo­že da ka­že.
-Vi­di se da ama baš ni­šta do­brog ne­ma ov­dje. Da­nas je na­rod u ve­li­kom bro­ju iza­šao na ovo sve­to gro­blje, jer do­sta sve­tih lju­di ima ko­ji ov­dje po­či­va­ju i ko­ji ni­su za­slu­ži­li da se ovo ura­di. Jed­no­stav­no, evo ja 15 go­di­na iz­la­zim sa ovim na­ro­dom ov­dje i mo­gu da ka­žem da uvi­jek go­re za­tek­ne­mo- is­ta­kao je pro­to­je­rej Ar­so­vić.
(Tan­jug)

Uni­šti­li
i ka­pe­lu

Na gro­blju u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce uni­šte­na je i ka­pe­la, a ka­da je u pi­ta­nju ob­no­va spo­me­ni­ka ra­di se o te­škom pi­ta­nju, jer je ri­ječ o lič­noj svo­ji­ni, pa oni ko­ji su vla­sni­ci spo­me­ni­ka od­lu­ču­ju po­je­di­nač­no da li će ob­no­vi­ti spo­me­nik ili ne. Na tom gro­blju vi­še od 70 od­sto nad­grob­nih spo­me­ni­ka je na­kon za­vr­šet­ka su­ko­ba 1999. go­di­ne po­ru­še­no ili oskr­na­vlje­no.