Naf­te i ga­sa u na­šem pod­mor­ju naj­vje­ro­vat­ni­je ima, ali ko­li­ke su te re­zer­ve i da li su do­volj­ne za eks­plo­a­ta­ci­ju sa sta­no­vi­šta eko­nom­ske oprav­da­no­sti ve­o­ma je upit­no, sa­op­šti­li su iz Li­be­ral­ne par­ti­je.
– Zbog sa­da­šnje ci­je­ne naf­te i ga­sa na ber­zi, ne­iz­vje­snog da­ljeg kre­ta­nja tih ci­je­na, kao i tre­nut­ne ge­o­po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je u svi­je­tu, ne mo­že­mo sa si­gur­no­šću oče­ki­va­ti ka­ko će u sko­ri­je vri­je­me in­ve­sti­to­ri bi­ti za­i­sta sprem­ni da uđu u sku­pe i ne­iz­vje­sne pro­jek­te pro­na­la­ska ko­mer­ci­jal­nih re­zer­vi ugljo­vo­do­ni­ka – ka­za­li su iz LP-a.
Oni zbog to­ga sma­tra­ju da ni­je naj­bo­lji tre­nu­tak da se go­vo­ri o naf­ti i ga­su u cr­no­gor­skom pod­mor­ju, jer ci­je­na naf­te i ga­sa na tr­ži­štu vr­to­gla­vo pa­da, što naj­bo­lje go­vo­ri o kri­zi ove in­du­stri­je.
– Da­nas i naj­moć­ni­je svjet­ske kom­pa­ni­je sma­nju­ju svo­je bu­dže­te za is­tra­ži­va­nja, a po­je­di­ne pro­jek­ci­je go­vo­re da u na­red­nom pe­ri­o­du do zna­čaj­ni­jeg opo­rav­ka ne­će do­ći – na­ve­li su iz LP-a, či­ji je pred­sjed­nik An­dri­ja Po­po­vić.
Oni su is­ta­kli da je po­seb­no va­žno da Cr­na Go­ra kao eko­lo­ška dr­ža­va mo­ra po­ve­sti ra­ču­na o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, što pod­ra­zu­mi­je­va za­šti­tu mo­ra, a ti­me i oba­le i tu­ri­zma.
Pre­ma ocje­ni LP-a, na ru­ku nam ne ide ni ne­ri­je­še­no pi­ta­nje Pre­vla­ke, kao ni neo­zbilj­no po­ten­ci­ra­nje pri­če o Su­to­ri­ni.
– Kom­pa­ni­je u in­du­stri­ji naf­te i ga­sa pa­žlji­vo pra­te sve što se de­ša­va u po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­ci­o­nim zo­na­ma. Dok oslu­šku­ju šta se do­ga­đa u ne­koj dr­ža­vi, ve­o­ma te­melj­no ana­li­zi­ra­ju sta­nje pri­je ne­go od­lu­če o da­ljim, kon­kret­nim ko­ra­ci­ma. Oče­ku­je­mo da se o ova­kim re­sur­si­ma i te ka­ko po­ve­de ra­ču­na, ka­ko nas ne­mar­nost ne bi ko­šta­la mno­go vi­še od po­ten­ci­jal­ne do­bi­ti – po­ru­či­li su iz LP-a.
Oni su pod­sje­ti­li da se ne ta­ko dav­no, zbog ha­va­ri­je bu­šo­ti­ne u Mek­sič­kom za­li­vu, do­go­di­la eko­lo­ška ka­ta­stro­fa ogrom­nih raz­mje­ra, pa iako Vla­da fi­nan­sij­ski ne na­mje­ra­va da uče­stvu­je u pro­ce­su is­tra­ži­va­nja i pro­iz­vod­nje ugljo­vo­do­ni­ka, po­sto­je ve­li­ki ri­zi­ci.
Na ten­der za do­dje­lu ugo­vo­ra o is­tra­ži­va­nju i pro­iz­vod­nji ugljo­vo­do­ni­ka u cr­no­gor­skom pod­mor­ju, ko­ji je za­tvo­ren 15. ma­ja pro­šle go­di­ne, za pro­iz­vod­nju ugljo­vo­do­ni­ka pri­ja­vi­la su se tri kon­zor­ci­ju­ma od po dvi­je kom­pa­ni­je.
Ugo­vor ob­u­hva­ta 13 blo­ko­va i po­vr­ši­nu od oko tri hi­lja­de ki­lo­me­tra kva­drat­nih. Ko­nač­nu od­lu­ku o do­dje­li kon­ce­si­ja do­ni­je­će Skup­šti­na.
D.M.

Uti­ca­će na raz­voj ako se na­đe

Even­tu­al­ni pro­na­la­zak naf­te i ga­sa u pod­mor­ju bi­će ve­li­ki pod­sti­caj raz­vo­ju pri­vre­de, oci­je­nio je pot­pred­sjed­nik Pri­vred­ne ko­mo­re Stan­ko Zlo­ko­vić.
– To je iz­u­zet­no va­žan pro­je­kat, a be­ne­fi­ti ko­je od to­ga dr­ža­va mo­že ima­ti su ne­sa­gle­di­vi, za­vi­sno od to­ga šta se pro­na­đe i u ko­jim ko­li­či­na­ma – ka­zao je Zlo­ko­vić Mi­ni bi­znis.
Po­tre­ba za lo­gi­sti­kom, ka­ko je do­dao, bi­će ve­li­ka, a tu se, pri­je sve­ga, mi­sli na skla­di­šne pro­sto­re, po­ve­zi­va­nje naft­nih plat­for­mi i is­tra­ži­vač­kih bro­do­va i kop­na.