Pri­va­ti­za­ci­ja Pri­mor­ke je pri­mjer ka­ko se na­mjer­no uni­šta­va­ju pred­u­ze­ća ka­ko bi se obo­ga­ti­li taj­ku­ni, sa­op­šti­li su rad­ni­ci Pri­mor­ke.
– Pri­va­ti­zo­va­njem pred­u­ze­ća od stra­ne kom­pa­ni­je Kri­sma, vla­sni­štvo Ne­boj­še Bo­ško­vi­ća ko­ji do­vo­di struč­nja­ke iz Sr­bi­je na če­lu sa Sve­to­za­rom Mar­ko­vi­ćem, po­či­nje na­glo uru­ša­va­nje svih pro­iz­vod­nih po­go­na, sem po­go­na za pro­iz­vod­nju hlje­ba i pe­ci­va. Osta­li po­go­ni su sru­še­ni, de­va­sti­ra­ni i is­to­plje­ni u nik­šić­koj Že­lje­za­ri. Sve rad­nje se iz­vo­de bez ten­de­ra, a no­vac se bez kon­tro­le sli­va u dže­po­ve vla­sni­ka. Po­gon pe­ka­re ko­ri­ste za ne­le­gal­ne rad­nje ka­ko bi se­bi stvo­ri­li pro­tiv­prav­nu ko­rist. To ra­de na na­čin što na­pra­ve od­re­đe­na du­go­va­nja, ka­ko pre­ma rad­ni­ci­ma ta­ko i pre­ma do­ba­vlja­či­ma i dr­ža­vi, a ko­ja obič­no ni­je­su ma­la, za­tim uve­du ste­čaj i mi­je­nja­ju ime pred­u­ze­ća. Ta­ko je Pri­mor­ka šest pu­ta mi­je­nja­la ime i pro­la­zi kroz če­ti­ri ste­ča­ja kod jed­nog vla­sni­ka – na­ve­li su rad­ni­ci u sa­op­šte­nju.
U AD Pri­mor­ka ste­čaj je uve­den 15. sep­tem­bra 2008. go­di­ne, pa se pred­u­ze­će re­gi­stru­je pod ime­nom Kri­sma, a za­tim se na­ziv mi­je­nja u Pri­mor­ka pro­iz­vod­nja hle­ba i pe­ci­va, gdje uvo­de ste­čaj 30. apri­la 2009.
– Po­no­vo mi­je­nja­ju na­ziv u Mel­go­ni­ja Pri­mor­ka, gdje uvo­de ste­čaj 14. apri­la 2014. go­di­ne, na­kon če­ga se na­ziv po­no­vo mi­je­nja u Pri­mor­ka grup, u ko­ju je 27. ja­nu­a­ra ove go­di­ne uve­den ste­čaj. Ka­sni­je je pred­u­ze­će krat­ko ra­di­lo pod ime­nom Grad­ska pe­ka­ra, gdje je pro­iz­vod­nja sta­la zbog ve­li­kih du­go­va­nja – na­ve­li su rad­ni­ci u sa­op­šte­nju.
Za­po­sle­ni, ka­ko tvr­de, idu na Bi­ro ra­da bez ot­prem­ni­na, za­ra­da i ne­po­ve­za­nog rad­nog sta­ža.
– Bo­ško­vić se po­ja­vlju­je i kao osni­vač-vla­snik, sa eki­pom Sve­to­za­ra Mar­ko­vi­ća, i pred­u­ze­ća Kri­sma mo­tors, Kri­sma trejd, kao i Kri­sma milk, u ko­ja su ta­ko­đe uve­li ste­čaj, i to u Kri­smu mo­tors 10. ma­ja 2010, a u Kri­sma trejd 19. ma­ja iste go­di­ne, dok Vla­da Cr­ne Go­re istom vla­sni­ku na sjed­ni­ci od 1. ju­la 2010. iz­da­je ga­ran­ci­je na če­ti­ri mi­li­o­na eura za kre­dit od 14,4 mi­li­o­na eura za pred­u­ze­će Mel­go­ni­ja Pri­mor­ka. Taj kre­dit je NLB ban­ka iz­da­la pod čud­nim okol­no­sti­ma, i s pra­vom se po­sta­vlja pi­ta­nje da li je i ban­ka po­slo­va­la u za­kon­skim okvi­ri­ma. Kre­dit je odo­bren 31. ma­ja 2010. na ime pred­u­ze­ća „Pri­mor­ka Mel­go­ni­ja”, a za kre­dit je za­lo­že­na kom­plet­na imo­vi­na pred­u­ze­ća, dok su sred­stva kre­di­ta usmje­re­na kao po­kri­će i oba­ve­ze za po­tre­be „Kri­sma mo­tor­sa”, u iz­no­su od 2.77 mi­li­o­na eura, za­tim „Kri­smi trejd” je pre­u­smje­re­no 6.55 mi­li­o­na, a „Pri­mor­ki” 5.07 mi­li­o­na eura, dok rad­ni­ci ni­je­su is­pla­će­ni od kre­di­ta za ko­ji je Bo­ško­vi­ću dr­ža­va da­la ga­ran­ci­je – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Rad­ni­ke, ka­ko je sa­op­šte­no, po­seb­no iri­ti­ra iz­ja­va pre­mi­je­ra Mila Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je na jed­nom pre­mi­jer­skom sa­tu ka­zao da su ga­ran­ci­je u skla­du sa za­ko­nom, i da je to za nje­ga za­vr­še­na pri­ča.
– Isti­na je sle­de­ća. Iako su ta sred­stva bi­la na­mjen­ska, i to za ser­vi­si­ra­nje za­o­sta­lih za­ra­da rad­ni­ka, po­ve­zi­va­nja rad­nog sta­ža, iz­ra­de so­ci­jal­nog pro­gra­ma, oba­ve­ze pre­ma do­ba­vlja­či­ma, rad­ni­ci ni­je­su do­bi­li ni cen­ta, a zbog pro­tiv­za­ko­ni­tih rad­nji rad­ni­ci Pri­mor­ke su pro­tiv ne­kih li­ca pod­ni­je­li kri­vič­ne pri­ja­ve – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Po­što, ka­ko tvr­de rad­ni­ci, pro­ce­si na­kon po­no­še­nja kri­vič­nih pri­ja­va tra­ju su­vi­še du­go, 24. de­cem­bra pro­šle go­di­ne pi­sme­nim za­htje­vom obra­ti­li su se za po­moć iz­me­đu osta­log Đu­ka­no­vi­ću, pred­sjed­ni­ku Skup­šti­ne Ran­ku Kri­vo­ka­pi­ću, VDT Ivi­ci Stan­ko­vi­ću i op­štin­skom jav­nom tu­ži­o­cu Mi­len­ku Mag­da­li­ni­ću, od ko­jih ni do da­nas ni­je­su do­bi­li od­go­vo­re.
– Či­nje­ni­ce su da se vla­snik enorm­no obo­ga­tio, da će dr­ža­va bi­ti obe­šte­će­na hi­po­te­kom ko­ja je sta­vlje­na na dio imo­vi­ne Pri­mor­ke, i naj­zad, NLB ban­ka će do­ći do ve­li­ke imo­vi­ne, ta­ko­đe pre­ko hi­po­te­ka, dok rad­ni­ci­ma pre­o­sta­ju sud­ski spo­ro­vi i če­ka­nje na mi­lo­srd­nost dr­ža­ve da po­ve­že rad­ni staž, a do ta­da će se ba­vi­ti pra­znim fri­ži­de­ri­ma i za­tva­ra­njem vra­ta pred in­ka­san­ti­ma Elek­tro­di­stri­bu­ci­je, Vo­do­vo­da i osta­lih po­re­zni­ka – za­klju­či­li su rad­ni­ci Pri­mor­ke u sa­op­šte­nju.D.S.


U Kon­tej­ner­skom ter­mi­na­lu ne­za­do­volj­ni

Rad­ni­ci Kon­tej­ner­skog ter­mi­na­la tvr­de da je taj dio Lu­ke Bar pro­dat u bes­ci­je­nje, te da ih po­seb­no bri­ne to što su na­kon pri­va­ti­za­ci­je in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja sve­de­na na mi­ni­mum. Pa­žnja se, tvr­de, po­sve­ću­je po­sta­vlja­nju ogra­da, ugra­đi­va­nju vi­deo-nad­zo­ra, uvo­đe­nju elek­tron­ske evi­den­ci­je pri­sut­no­sti rad­ni­ka na po­slu i slič­no. Po­seb­no su ne­za­do­volj­nim iz­ra­dom so­ci­jal­nog pro­gra­ma, če­mu je uzrok ne­u­sa­gla­še­nost i su­kob iz­me­đu dvi­je sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je.
Za­po­sle­ni­ma se, ka­ko su na­ve­li, za­ra­de re­dov­no is­pla­ću­ju, i bi­lo je bla­gih po­ve­ća­nja pla­ta, me­đu­tim, pred­stav­ni­ci rad­ni­ka ko­ji pri­pa­da­ju sa­mo­stal­nom sin­di­ka­tu iz­ra­ža­va­ju za­bri­nu­tost zbog to­ga što ne­ma pla­ni­ra­nih ula­ga­nja.
– Ra­di se is­tro­še­nom i sta­rom me­ha­ni­za­ci­jom, što di­rekt­no uti­če na kva­li­tet uslu­ga, a po­seb­no pred­sta­vlja opa­snost po si­gur­nost rad­ni­ka, a zbog ova­kvog od­no­sa Kon­tej­ner­ski ter­mi­nal ne mo­že bi­ti kon­ku­ren­tan lu­ka­ma u okru­že­nju, po­seb­no ne ka­da se sve­mu do­da­ju ci­je­ne uslu­ga ko­je su znat­no ve­će u od­no­su na lu­ke u okru­že­nju – sto­ji u sa­op­šte­nju.
Kao pri­mjer ko­li­ko se ka­sni u teh­no­lo­škom smi­slu, rad­ni­ci su na­ve­li da je di­za­li­ca za po­di­za­nje kon­tej­ne­ra sta­ra ko­li­ko i rad­nik ko­ji je op­slu­žu­je, a da bi se ku­pi­la no­va, od na­rudž­be do is­po­ru­ke pro­đu go­to­vo dvi­je go­di­ne, pa za­to ne vi­de oprav­da­nost te pri­va­ti­za­ci­je ni­ti per­spek­ti­vu.