Am­ba­sa­dor SAD u Cr­noj Go­ri Mar­ga­ret Ueha­ra ka­za­la je da je raz­o­ča­ra­na ti­me što po­sla­ni­ci na ple­nu­mu odr­ža­nom pro­šle ne­dje­lje ni­je­su iz­gla­sa­li pred­log Kri­vič­nog za­ko­ni­ka ko­jim su pred­vi­đe­ne za­tvor­ske ka­zne za bi­lo ko­ji vid uče­stvo­va­nja na ra­ti­šti­ma u ino­stran­stvu. Ueha­ra je na kon­fe­ren­ci­ji „Stra­te­gi­ja za su­zbi­ja­nje na­sil­nog eks­tre­mi­zma u Cr­noj Go­ri, uklju­ču­ju­ći pri­mje­nu pla­ni­ra­nih pri­mje­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka u ve­zi sa bor­ci­ma u ino­stran­stvu” na­ve­la da na­sil­ni eks­tre­mi­zam ne po­ga­đa sa­mo na­šu dr­ža­vu, već či­tav svi­jet, zbog če­ga je po­treb­no ulo­ži­ti sve na­po­re ka­ko bi se ovaj pro­blem is­ko­ri­je­nio.
– Raz­o­ča­ra­na sam što u Skup­šti­ni ni­je­su usvo­je­ne iz­mje­ne i do­pu­ne i po­zi­vam ih da to ura­de na sle­de­ćoj sjed­ni­ci – ka­za­la je Ueha­ra, po­hva­liv­ši usva­ja­nje Za­ko­na o spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
U cr­no­gor­skom par­la­men­tu za mart je za­ka­za­na ras­pra­va o iz­mje­na­ma Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ko­ji­ma su, iz­me­đu osta­log, pred­vi­đe­ne za­tvor­ske ka­zne za cr­no­gor­ske dr­ža­vlja­ne ko­ji uče­stvu­ju u su­ko­bi­ma na ra­ti­šti­ma u ino­stran­stvu.
Iako je Cr­na Go­ra ma­la dr­ža­va, oci­je­ni­la je Ueha­ra, po­sto­ji pro­stor za za­bri­nu­tost ka­da su u pi­ta­nju pla­će­ni­ci, jer su to iz­ma­ni­pu­li­sa­ni lju­di ko­je stran­ci uvu­ku u ak­ci­je i ko­ji ne­ma­ju po­što­va­nja za cr­no­gor­sku tra­di­ci­ju har­mo­ni­zo­va­nih od­no­sa.
Da bi se is­ko­ri­je­nio ovaj pro­blem, ka­ko je ka­za­la Ueha­ra, neo­p­hod­no je ne sa­mo ka­žnja­va­ti po­či­ni­o­ce dje­la, ne­go i dje­lo­va­ti pre­ven­tiv­no i raz­mje­nji­va­ti is­ku­stva sa su­sje­di­ma.
Da pla­će­ni­ci pred­sta­vlja­ju pro­blem u sva­koj dr­ža­vi, zbog če­ga je Cr­noj Go­ri neo­p­hod­no za­kon­sko rje­še­nje ovog pi­ta­nja, po­tvr­di­li su i pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca, vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić i ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za pra­vo­su­đe pri Mi­ni­star­stvu prav­de Bran­ka La­ko­če­vić. Na­ve­li su da uče­stvo­va­nje na stra­nim ra­ti­šti­ma pred­sta­vlja opa­snost ne sa­mo za su­ko­blje­ne ze­mlje, već i za dru­ge, i da pred­sta­vlja kr­še­nje glav­nih ljud­skih pra­va ko­ja su za­ga­ran­to­va­na me­đu­na­rod­nim prav­nim ak­ti­ma.
– Kom­bi­no­van sa ra­di­ka­li­zmom i eks­tre­mi­stič­kim ide­ja­ma usmje­ren je na na­si­lje i vr­še­nje naj­te­žih kri­vič­nih dje­la. Te­ro­ri­zam pred­sta­vlja pod­jed­na­ku pri­jet­nju na­ci­o­nal­nom i glo­bal­nom mi­ru i bez­bjed­no­sti – oci­je­ni­la je Me­de­ni­ca.
Pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da ka­za­la je da oče­ku­je da će Skup­šti­na usvo­ji­ti pred­log za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Kri­vič­nog za­ko­na jer Cr­na Go­ra mo­ra stra­te­ški od­go­vo­ri­ti u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma i spri­je­či­ti svo­je gra­đa­ne da uče­stvu­ju u bor­ba­ma na stra­nim ra­ti­šti­ma.
Da je neo­p­hod­no usva­ja­nje pred­lo­ga za­ko­na sma­tra i Stan­ko­vić, uz obra­zlo­že­nje da je bor­ba dr­ža­ve sa dru­štve­nim opa­sno­si­ma stvar stra­te­škog pri­stu­pa ka­ko u spre­ča­va­nju, ta­ko i u pre­ven­tiv­nom dje­lo­va­nju.
– Iako je broj gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji uče­stvu­ju ili su uče­stvo­va­li na stra­nim ra­ti­šti­ma za­ne­mar­ljiv, dr­žav­no-tu­ži­lač­ka or­ga­ni­za­ci­ja sma­tra ute­me­lje­nim obra­zlo­že­nje Vla­de da je ri­ječ o po­ja­vi ko­ja pred­sta­vlja je­dan od naj­te­žih ob­li­ka kr­še­nja ljud­skih pra­va za­ga­ran­to­va­nih me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma – ka­zao je Stan­ko­vić.
On je uka­zao i na to da uče­šće na stra­nim ra­ti­šti­ma mo­že da iza­zo­ve ozbilj­ne im­pli­ka­ci­je po bez­bjed­nost dr­ža­va ko­je ni­je­su uklju­če­ne u bor­be.
Bran­ka La­ko­če­vić je oci­je­ni­la da po­sto­ji ne­ga­ti­van uti­caj su­ko­ba na svjet­ska de­ša­va­nja i na dr­ža­ve ko­je ni­je­su uklju­če­ne u te su­ko­be.
Taj pro­blem, ka­ko je na­ve­la, rje­ša­va se na prav­nom te­re­nu i mo­ra mu se ozbilj­no pri­stu­pi­ti.
Ona je uka­za­la na pro­blem sa stra­nim pla­će­ni­ci­ma, do­da­ju­ći da opa­snost po­sto­ji od stra­ne svih ko­ji ra­tu­ju na stra­nim ra­ti­šti­ma, bez ob­zi­ra na mo­tiv.
M.V.P.


Cr­no­gor­ci idu na ra­ti­šta i gi­nu na nji­ma

Na osno­vu de­ša­va­nja po­sled­njih mje­se­ci ja­sno je za­klju­či­ti da su dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re uklju­če­ni u de­ša­va­nja na ra­ti­šti­ma u ino­stran­stvu. Ne­ki od njih osu­je­će­ni su u po­ku­ša­ju da da­ju fi­nan­sij­sku i teh­nič­ku po­moć bor­ci­ma i uklju­če se u bor­be, dok su ne­ki na tom pu­tu stra­da­li. Spro­ve­de­no je ne­ko­li­ko ak­ci­ja, pre­te­žno u Al­ba­ni­ji, to­kom ko­jih je od­u­ze­to oruž­je iz Cr­ne Go­re na­mi­je­nje­no naj­vi­še Si­ri­ji. Po­sled­nji Cr­no­go­rac uhap­šen na pu­tu da do­sta­vi oruž­je i dro­gu po­bu­nje­ni­ci­ma na ra­ti­šti­ma je­ste tri­de­set­sed­mo­go­di­šnji Be­ra­nac Ivan Po­po­vić ko­ji je li­šen slo­bo­de u Da­ma­sku. Po­čet­kom pro­šlog mje­se­ca na ra­ti­štu u Si­ri­ji stra­dao je Pod­go­ri­ča­nin Mir­za Ha­klaj (37), a pro­šle go­di­ne i Ro­ža­jac Adis Sa­li­ko­vić.


Me­di­ji da ne vo­de par­la­men­tar­ne is­tra­ge

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li se mo­že oče­ki­va­ti pod­no­še­nje no­vih kri­vič­nih pri­ja­va u slu­ča­ju bje­lo­polj­ske bol­ni­ce ka­da je već obje­lo­da­njen slu­čaj ko­mi­si­je o sta­nju u toj usta­no­vi iz 2008. go­di­ne, on je re­kao da je taj do­ku­ment pro­sli­je­đen Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci.
– Iz­vje­štaj ko­mi­si­je Mi­ni­startstva zdra­vlja pro­sli­je­đen je Osnov­nom dr­žav­nom tu­žli­a­štvu ko­je će da­lje vr­ši­ti ocje­nu i po­tre­bu da­ljeg po­stu­pa­nja i ocje­nji­va­ti da li u ne­či­jim rad­nja­ma ima ele­me­na­ta kri­vič­nog dje­la za ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti. Mo­lio bih me­di­je da ne li­ci­ti­ra­ju ime­ni­ma i da ne vo­de pa­ra­lel­ne is­tra­ge, jer ula­zi­mo u zo­nu mo­guć­no­sti da do­đe do kr­še­nja pret­po­stav­ke ne­vi­no­sti – ka­zao je Stan­ko­vić.
Na pi­ta­nje da li se mo­že oče­ki­va­ti da se is­pi­ta šta ra­de ne sa­mo mi­ni­star­stva, ne­go i pdbo­ra di­rek­to­ra bje­lo­polj­ske bol­ni­ce, Stan­ko­vić je ka­zao da će pro­vje­ri­ti sva­či­ji rad za ko­ji se uka­že po­tre­ba.