Sa­ra­jev­ski po­li­ti­ko­log Zlat­ko Ha­dži­de­dić ka­zao je da oni ko­ji su sa Cr­nom Go­rom po­kre­nu­li pi­ta­nje po­vrat­ka Su­to­ri­ne Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ni­su ni svje­sni opa­sno­sti ko­ju mo­gu pro­u­zro­ko­va­ti po BiH. Ha­dži­de­dić je re­kao da oni tre­ba da zna­ju da je ne­mo­gu­će vra­ti­ti Su­to­ri­nu.
– Pri­ča o po­vrat­ku Su­to­ri­ne, pri­je sve­ga, zna­či ve­li­ku ne­vo­lju za BiH. Njom se do­vo­di u pi­ta­nje ne­za­vi­snost BiH, nje­ne gra­ni­ce se bes­po­treb­no lju­lja­ju i, ko­nač­no, po­vrat­kom Su­to­ri­ne naj­vje­ro­vat­ni­je bi­smo iz­gu­bi­li Ne­um, ko­ji smo i do­bi­li upra­vo zbog to­ga što je BiH ima­la pra­vo na je­dan iz­laz na mo­re – ka­zao je Ha­dži­de­dić agen­ci­ji Pa­tri­ja.
On je na­veo da je iz raz­go­vo­ra sa Fran­ci­som Boyle­om, ne­ka­da­šnjim prav­nim sa­vjet­ni­kom Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ra­zu­mio da i on sma­tra da je pri­ča o po­vrat­ku Su­to­ri­ne be­smi­sle­na i kraj­nje opa­sna.
– Ne­mam sum­nje u to da je ovo štet­na stvar za BiH, i ni na ko­ji na­čin ne mo­že, ni te­o­ret­ski, da nam do­ne­se bi­lo ka­kvu ko­rist. I, ne vje­ru­jem da je ova pri­ča sa­mo ne­či­ja na­iv­nost. Vje­ru­jem da tu ima iz­vje­sne po­mo­ći onih ko­ji ni­su na­iv­ni i ko­ji ovoj ze­mlji ne že­le do­bro – ka­že Ha­dži­de­dić.
Tvr­di da je ja­ko va­žno da par­la­ment BiH 11. mar­ta ve­ri­fi­ku­je gra­ni­ce iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re i da ovo pi­ta­nje ne ide pred Me­đu­na­rod­ni sud prav­de u Ha­gu. Ha­dži­de­dić sma­tra da sva­ki ozbilj­ni­ji po­li­ti­čar zna da je pi­ta­nje Su­to­ri­ne za­vr­še­na pri­ča.
– BiH ne mo­že tvr­di­ti da ni­je zva­nič­no od­u­sta­la od Su­to­ri­ne ako je pri­hva­ti­la Ustav iz 1974. Taj ustav re­gu­li­sao je od­nos iz­me­đu re­pu­bli­ka u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, uklju­ču­ju­ći i to da se po­sto­je­će gra­ni­ce pri­hva­ta­ju kao va­že­će. Sa­mim tim što smo gla­sa­li za Ustav iz 1974. mi smo im­pli­cit­no gla­sa­li i za po­sto­je­će gra­ni­ce sa Cr­nom Go­rom. Da­kle, ta­da smo pr­vi put od­u­sta­li od Su­to­ri­ne – na­gla­sio je Ha­dži­de­dić.
Ka­ko je re­kao, sle­de­ći put su od Su­to­ri­ne od­u­sta­li ka­da su pri­hva­ti­li ar­bi­tra­žu Ba­din­te­ro­ve ko­mi­si­je, jer da ni­je­su pri­hva­ti­li ar­bi­tra­žu, ne bi mo­gli ni apli­ci­ra­ti za pri­zna­nje ne­za­vi­snog sta­tu­sa BiH.
– Na­ši prav­ni­ci i isto­ri­ča­ri ne uzi­ma­ju ove či­nje­ni­ce u ob­zir. Ka­žu da ne­ma zva­nič­nog do­ku­men­ta da smo pri­hva­ti­li da Su­to­ri­na pri­pa­da Cr­noj Go­ri. To je tač­no. Ali, tre­ba da zna­ju da je me­đu­na­rod­no pra­vo za­sno­va­no na ta­ko­zva­nom an­glo-sak­son­skom pra­vu. A, u an­glo-sak­son­skom pra­vu se ne­ke sva­ri pod­ra­zu­mi­je­va­ju, i sva­ko ko zna či­ta­ti zna da slu­čaj Su­to­ri­ne me­đu­na­rod­no pra­vo tu­ma­či ova­ko – uko­li­ko ste pri­hva­ti­li Ustav iz 1974. go­di­ne, pri­hva­ti­li ste i gra­ni­ce ko­je su bi­le de­fi­ni­sa­ne tim usta­vom, a to zna­či da Su­to­ri­na pri­pa­da Cr­noj Go­ri – za­klju­čio je Ha­dži­de­dić.M.V.