Broj Pod­go­ri­ča­na ko­ji svo­je lju­bim­ce- pse še­ta­ju slo­bod­no, bez po­vod­a i za­štit­ne opre­me, sva­kog da­na je sve ve­ći. Na de­se­ti­ne pa­sa svih ra­sa me­đu ko­ji­ma i do­ber­man, pit bul te­ri­jer, ka­ne kor­so... sva­ko­dnev­no se sre­ću iz­me­đu še­ta­ča i dje­ce svih uz­ra­sta u Nje­go­še­vom par­ku, na Go­ri­ci, Blo­ku pet, par­ku Kru­še­vac, kod uni­ver­zi­tet­skog cen­tra... Po­sli­je igre i šet­nje na sto­ti­ne pa­sa, u tim dje­lo­vi­ma gra­da o hi­gi­je­ni se ne mo­že go­vo­ri­ti. Pro­su­di­te sa­mi da li je ta­kvo po­na­ša­nje vla­sni­ka pa­sa za pri­mjer?
Pod­go­ri­ca ima Od­lu­ku o uslo­vi­ma i na­či­nu dr­ža­nja kuć­nih lju­bi­ma­ca, ko­ja je pi­sa­na na osno­vu Za­ko­na o do­bro­bi­ti ži­vo­ti­nja i oba ta pro­pi­sa ima­ju jed­nu ve­li­ku pra­zni­nu- ni­je­su de­fi­ni­sa­li ka­te­go­ri­ju opa­san pas. U za­ko­nu je na­zna­če­no da bi taj pro­pis tre­ba­lo da do­ne­se nad­le­žno mi­ni­star­stvo. Po­zna­ti smo po to­me da pre­pi­su­je­mo broj­ne nor­me, pa ni ovo ne bi tre­ba­lo bi­ti te­ško za­to što sve ze­mlje u re­gi­o­nu ima­ju ja­sne pra­vil­ni­ke o opa­snim psi­ma.
Za raz­li­ku od prav­nih pra­zni­na, po­sto­je vr­lo ja­sne nor­me ko­je ni­ko ne po­štu­je. Ne­ke od njih su, opa­sni psi se mo­gu iz­vo­di­ti na jav­na mje­sta sa­mo ve­za­ni i pod ne­po­sred­nim i ne­pre­sta­nim nad­zo­rom dr­ža­o­ca, li­ci­ma mla­đim od 16 go­di­na za­bra­nje­no je da iz­vo­de opa­sne pse na jav­na mje­sta, a kuć­ni lju­bim­ci se ne mo­gu iz­vo­di­ti na cvjet­nja­ci­ma ili trav­nja­ci­ma, dječ­jim i sport­skim igra­li­šti­ma, ku­pa­li­šti­ma... Svi oni ko­ji ovo ne po­štu­ju tre­ba­lo bi da bu­du na uda­ru Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je ko­ja je za­du­že­na da vr­ši nad­zor nad ovom od­lu­kom. Ka­zne se iz­me­đu­ o­sta­log pro­pi­si­ju i zbog na­ru­ša­va­nja hi­gi­je­ne na jav­nim po­vr­ši­na­ma, uvo­đe­nja lju­bi­ma­ca u objek­te u jav­noj upo­tre­bi....
Na­čel­ni­ku Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je Go­ra­nu Jan­ko­vi­ću, po­sla­li smo vi­še pi­ta­nja na ovu te­mu, a od­go­vo­re nam je obe­ćao za po­ne­de­ljak, 16. mart.
Su­gra­đa­ni su pak raz­li­či­to ko­men­ta­ri­sa­li tu po­ja­vu. Ipak, u jed­nom su sa­gla­sni, dje­ca i kuć­ni lju­bim­ci bez po­voca ne mo­gu i ne tre­ba­ju bi­ti za­jed­no na istom pro­sto­ru. Pod­go­ri­čan­ka Bla­ga Pe­ro­vić ka­že da će sta­nje bi­ti ne­pro­mi­je­nje­no dok god se to za­kon­ski ne re­gu­li­še.
- Obo­ža­vam pse i ni­je me strah od njih ali dje­cu ili unu­či­će ni­kad ne bih pu­sti­la sa­me is­pred zgra­de da se igra­ju. Iako ima­mo ve­li­ko igra­li­šte u dvo­ri­šnom di­je­lu zgra­de, ri­jet­ko kad si­đe­mo jer ih ve­ći­na do­đe sa ku­či­ći­ma pa dje­ca i oni tre­ba­ju za­jed­no da se igra­ju. To je stvar­no užas i od­raz ne­kul­tu­re, pri­je sve­ga. Ni­ko ne bi smio uvo­di­ti psa na igra­li­šte ili bi­lo gdje gdje ima dje­ce. To tre­ba uve­sti kao pra­vi­lo, ni­ka­ko dru­ga­či­je - ka­že Pe­ro­vić.
Ka­ko is­ti­če, ta­kva slo­bo­da u po­na­ša­nju do­sta uti­če na hi­gi­je­nu u gra­du. Ka­ko ka­že, sva­ka ze­le­na po­vr­ši­na je za­ga­đe­na.
- Če­sto sam u Lon­do­nu i znam ka­ko je ta­mo sve ure­đe­no. Na sva­kih 50 me­ta­ra ima­te kan­ti­cu, lo­pa­ti­cu i me­tli­cu da ako vaš lju­bi­mac iz­vr­ši nu­ždu da se to od­lo­ži na mje­stu na ko­me je pred­vi­đe­no. Kod nas to ni­je ta­ko, mi lju­bim­ci­ma sve do­zvo­lja­va­mo- ka­že Pe­ro­vić.
Istog mi­šlje­nja je i Sla­vi­ca Goj­ko­vić. Ka­ko ka­že, ge­ne­ral­no ne­ma strah od pa­sa ali kad ih vi­di da še­ta­ju bez po­vo­ca ili za­štit­ne opre­me, ni­kad joj ni­je sve­jed­no.
- Ve­li­ki je pro­blem i sa psi­ma lu­ta­li­ca­ma ko­ji na­ru­ša­va­ju hi­gi­je­nu u gra­du, oni mo­žda i vi­še ne­go psi ko­ji ima­ju svo­je ga­zde, ku­ći­cu... Ipak, ni­kad unu­če ne bih pu­sti­la na­po­lje bez kon­tro­le. Ne bih bi­la mir­na jer ko zna šta se sve mo­že de­si­ti. U tre­nu se sve pro­mi­je­ni i bo­lje da se sve dr­ži na oku. Mi kao na­rod re­a­gu­je­mo tek kad se ne­što do­go­di, za­to sam pri­je za to da se na vri­je­me pre­du­zmu kon­kret­ne mje­re - ka­že Goj­ko­vić.
Mla­di Mi­lan Vu­ko­vić ka­že da mu naj­te­že pad­ne kad se su­sret­ne sa ogrom­nim psom či­ji vla­snik sa­svim mir­nim to­nom ka­že „ne­će, ne­će”.
- Ot­kud ja znam ho­će li on ili ne­će. Ne že­lim da raz­mi­šljam ho­će li mi ne­ki pas uje­sti ili ne­će kad iza­đem da ku­pim hleb ili pro­še­tam gra­dom. Ho­ću da ži­vim u gra­du gdje sam bez­bje­dan, a ne da sam kon­stant­no u stra­hu. Za­kon tre­ba pro­mije­ni­ti i pro­pi­sa­ti ko sve i pod ko­jim uslo­vi­ma mo­že ima­ti kuć­nog lju­bim­ca, ka­ko se od­no­si­ti pre­ma nje­mu dok je na za­tvo­re­nom pro­sto­ru a ka­ko kad je na otvo­re­nom i svi za­dolj­ni - de­ci­dan je Vu­ko­vić.
Ve­li­ki pro­blem sa psi­ma ko­ji se pu­šta­ju bez po­vo­ca i za­štit­ne opre­me u gra­du je kod zgra­de Rek­to­ra­ta, ka­že Ve­sna Đu­ro­vić. Ka­ko is­ti­če, to tre­ba ure­di­ti na vi­šem ni­vou, a ne pu­sti­ti da lju­di sa­mi to ure­đuju jer će sva­ko po­stu­pa­ti ka­ko mu je lak­še.
S.R.


Dra­ško­vić: Ra­de se no­vi pro­pi­si

Ve­te­ri­nar­ski in­spek­tor Mir­ja­na Dra­ško­vić, ka­za­la je da je pro­blem sa psi­ma ko­ji lu­ta­ju gra­dom i psi­ma či­ji vla­sni­ci ne po­štu­ju pro­pi­se i na­čin dr­ža­nja lju­bi­ma­ca ve­li­ki te da se ra­di na iz­mje­na­ma za­ko­na i pr­o­pi­sa ko­ji se ti­ču ne sa­mo kuć­nih lju­bi­ma­ca, već i pa­sa lu­ta­li­ca, dr­ža­nja u azi­li­ma, ka­te­go­ri­sa­nju pa­sa.
- Na ini­ci­ja­ti­vu ne­ko­li­ko ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve tom te­ma­ti­kom, Ve­te­ri­nar­skom in­spek­ci­jom od­no­sno Upra­vom po­kre­nut je po­stu­pak ko­jim će se do­ni­je­ti no­vi pro­pi­si o kuć­nim lju­bim­ci­ma, uslo­vi­ma i na­či­ni­ma dr­ža­nja, ka­te­go­ri­sa­nju pa­sa, obi­lje­ža­va­ti ih i sve što je po­treb­no, što su ze­mlje u re­gi­o­nu dav­no rje­ši­le. Za­i­sta je to ve­li­ki pro­blem u Pod­go­ri­ci i vje­ru­jem da će no­vi pro­pi­si bi­ti do­ne­se­ni usko­ro – ka­za­la je Dra­ško­vić.

Da se za­le­diš

U stam­be­noj zgra­di ni­je do­zvo­lje­no da se pas dr­ži na bal­ko­nu, te­ra­si, a ne smi­je se ni uvo­di­ti u lif­to­ve u tre­nut­ku ka­da lift ko­ri­ste sta­na­ri. Ipak, to se sve ra­di. Neo­spor­no je da ko­li­ko god vo­lje­li pse kad ih vi­di­te u čo­po­ru pa i dva, tri psa kad se sret­nu pa u isto vri­je­me za­la­ju, za­re­že ili poč­nu na­sr­ta­ti je­dan na dru­gog, da vam se za­le­di i krv u ži­la­ma.