Mje­šta­nin na­se­lja Sve­ti Ivan i biv­ši član od­bo­ra MZ Mr­ko­je­vi­ći Me­do Škri­jelj tvr­di da ni­su tač­ni na­vo­di pred­stav­ni­ka no­vo­for­mi­ra­nog vo­do­vod­nog od­bo­ra ovog na­se­lja da na nji­ho­ve du­go­go­di­šnje mu­ke, pri­je sve­ga na ne­do­sta­tak pi­ja­će vo­de, ni­ko od nad­le­žnih ne okre­će gla­vu. On is­ti­če da pred­sjed­nik tog od­bo­ra Re­ka Li­či­na u jav­nost iz­no­si ne­tač­ne in­for­ma­ci­je.
-Kom­ši­ja Li­či­na, ko­ji je moj bli­ski ro­đak, pri­ča ne­što što ne­ma ute­me­lje­nje u či­nje­ni­ca­ma, da ne ka­žem te­žu ri­ječ. On je u ovo na­se­lje do­šao pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, i u mno­ga de­ša­va­nja iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da ni­je upu­ćen. Na­ža­lost, ima dru­gih lju­di u od­bo­ru ko­ji su ga mo­gli upo­zna­ti s tim, re­ci­mo s či­nje­ni­com da su mje­šta­ni Do­bre vo­de pri­je 25-30 go­di­na bi­li volj­ni da nam da­ju vo­du, ali da je on­da­šnji od­bor to od­bio. Ono što sa­da ču­je­mo od Li­či­ne i ne­kih nje­mu bli­skih oso­ba iz na­se­lja ni­je do­bro i to vo­di raz­mi­ri­ca­ma me­đu sta­nov­ni­ci­ma ovog na­se­lja i mje­šta­na Mr­ko­je­vi­ća. Od­no­si su uvi­jek bi­li do­bri, i ni­je nas ni­ko sma­trao “gra­đa­ni­ma dru­gog re­da”- ka­že Škri­jelj.
On je pod­sje­tio i na sa­sta­nak od­bo­ra MZ či­ji je i on bio član.
-S on­da­šnjim ru­ko­vod­stvom MZ Mr­ko­je­vi­ći raz­go­va­ra­li smo o to­me ka­ko da ri­je­ši­mo pi­ta­nje vo­do­snab­di­je­va­nja. Do­go­vor je bio po­stig­nut na na­čin što su oni na­ma po­nu­di­li vo­du, a od nas tra­ži­li pri­klju­čak na stru­ju, jer smo mi već u to vri­je­me ima­li ulič­nu ra­svje­tu. Na jed­nom od sa­sta­na­ka od­bo­ra do­šlo je do mi­mo­i­la­že­nja me­đu čla­no­vi­ma, jer su ne­ki tvr­di­li da vo­du mo­gu do­bi­ti sa­mo do­ma­ćin­stva ko­ji­ma je ona po­treb­na za na­vod­nja­va­nje. Ne­ki, me­đu ko­ji­ma sam i ja, ni­su se sa­gla­si­li s tim, i tvr­di­li su da vo­du tre­ba da do­bi­ju svi. Na­še ne­sla­ga­nje je bi­lo uza­lud­no, jer su na­pra­vi­li spi­sak na kom su bi­li sa­mo oni ko­ji ima­ju pra­vo da na­vod­nja­va­ju ima­nje. Isti­na je da su i me­ni nu­di­li pri­klju­čak, ali da to bu­de jav­na če­sma. Naj­gla­sni­ji u na­sto­ja­nju da se ova­ko ri­je­ši pro­blem vo­do­snab­di­je­va­nja bio čo­vjek ko­ji je na­ma pro­dao ve­ći­nu pla­ce­va na ovom pro­sto­ru i na­rav­no obe­ća­vao vo­du. Od­bor je bio iz­ri­čit da se dru­ga­či­je ne mo­že po­stu­pi­ti, i ja sam na­pu­stio sa­sta­nak sa Sa­dom Pe­ra­zi­ćem-pri­ča Škri­jelj.
On pod­sje­ća da je na­kon ne­ko­li­ko da­na po­no­vo kon­tak­ti­rao lju­de iz MZ po pi­ta­nju ko­nač­nog rje­še­nja ovog pro­ble­ma.
-Po­no­vi­li smo da je vo­da da­ta svim sta­nov­ni­ci­ma ovog na­se­lja, i da nas oni ne di­je­le. Me­đu­tim, ra­ni­ji od­bor je od­mah na­kon što je sa­či­njen spi­sak mje­šta­na ko­ji će do­bi­ti vo­du po­čeo iz­grad­nju dva ba­ze­na. Ja sam in­si­sti­rao da se pre­sta­ne gra­di­ti, po­zi­va­ju­ći se na stav lju­di iz MZ, ko­ji su, kao i ja, bi­li iz­ri­či­ti da vo­du mo­gu do­bi­ti svi ili ni­ko. Pri­je to­ga, za iz­ra­du ba­ze­na do­bi­li smo ve­li­ku ko­li­či­nu ma­te­ri­ja­la, ce­men­ta, šljun­ka, ar­ma­tu­re i dru­gog, a ko­ji je, kad je od­lu­če­no da se pre­sta­ne s iz­grad­njom ba­ze­na, jed­no­stav­no ne­stao. Zna se ko je to uzeo, i ko je ko­ri­stio ce­ment, ali ja da­nas, na­kon to­li­ko go­di­na, ne­ću da go­vo­rim o ime­ni­ma. Ipak, ho­ću da upo­zo­rim Li­či­nu da su se MZ Mr­ko­je­vi­ći i Op­šti­na pre­ma na­ma uvi­jek ko­rekt­no od­no­si­li, i da je is­pu­nje­no sve što smo tra­ži­li. Pri­ča­ti da se na sta­nov­ni­ke ovog na­se­lja ni­ko ne okre­će je bru­ka. Ne­ka kriv­ce tra­že me­đu čla­no­vi­ma ra­ni­jeg od­bo­ra, od ko­jih su ne­ki čak i u da­na­šnjem od­bo­ru – is­ta­kao je Škri­jelj.
D.S.


Po­moć na­kon po­pla­va

Škri­jelj do­da­je da su Op­šti­na i mje­sna za­jed­ni­ca uče­stvo­va­li i u po­bolj­ša­nju in­fra­struk­tu­re, ali i da su po­mo­gli po­je­di­nim mje­šta­ni­ma ka­da je ovo na­se­lje svo­je­vre­me­no po­pla­vlje­no.
-Sa­ni­ra­na je put­na in­fra­struk­tu­ra, a jed­nom pri­li­kom smo 30 vre­ća ce­men­ta, ko­je su bi­le na­mi­je­nje­ne na­ma, usmje­ri­li za ško­lu u Go­ra­ni, što su oni upo­tri­je­bi­li za be­to­ni­ra­nje. Ta­ko­đe, ne­ka do­ma­ćin­stva su na­kon po­pla­ve do­bi­la ma­te­ri­jal za oprav­ku ba­ra­ka - ka­že on, i na­gla­ša­va da je to sa­mo dio ono­ga što su Op­šti­na i mje­sna za­jed­ni­ca do­sad ulo­ži­le u na­se­lje Sve­ti Ivan.


Do­bi­li smo naj­bo­lju stru­ju

Škri­jelj je re­kao da mu ni­je ja­sno ka­ko po­je­din­ci mo­gu da tvr­de da su gra­đa­ni dru­gog re­da.
-U na­se­lju ima­mo sve uslo­ve za ži­vot, čak i bo­lje ne­go mje­šta­ni Mr­ko­je­vi­ća. Ja to naj­bo­lje znam, jer sam se pr­vi do­se­lio u na­se­lje. Za­hva­lju­ju­ći Op­šti­ni i MZ, do­bi­li smo naj­bo­lju stru­ju na pod­ruč­ju op­šti­ne. Taj pro­je­kat ko­štao je 246.000 ta­da­šnjih nje­mač­kih ma­ra­ka, a od tog iz­no­sa mi smo uče­stvo­va­li sa 45.000. Osta­lo su da­li Op­šti­na i Di­stri­bu­ci­ja. Na dan pu­šta­nja stru­je or­ga­ni­zo­va­na je ve­li­ka go­zba u na­se­lju, opet o tro­šku Op­šti­ne. Ve­ći­na mje­šta­na je ra­di­la od­re­đe­ne po­slo­ve, a dru­gi, ko­ji su bi­li u mo­guć­no­sti, pla­ti­li su umje­sto da ra­de. O sve­mu to­me po­sto­je pi­sa­ni tra­go­vi kod me­ne - ka­že on, i do­da­je da je ovo na­se­lje do­bi­lo i pr­vu jav­nu ra­svje­tu na pod­ruč­ju op­šti­ne.
-Ra­svje­ta je ura­đe­na po naj­no­vi­jim stan­dar­di­ma i pro­pi­si­ma, a iz­nos od 21.000 DM Op­šti­na je pre­ba­ci­la “Ko­mu­nal­nom” ko­je je sve ra­do­ve iz­ve­lo - ka­že Škri­jelj.