Cr­noj Go­ri su neo­p­hod­ne pro­mje­ne jer je če­tvrt vi­je­ka du­go tra­ja­nje jed­ne vla­sti i ni­je do­bro, re­kao je pred­sjed­nik Cr­no­gor­ske de­mo­krat­ske uni­je Mi­o­drag Vla­ho­vić. U in­ter­vjuu za „Dan” ka­zao je da sa li­de­ri­ma So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je i Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Sr­đa­nom Mi­li­ćem i Dar­kom Pa­jo­vi­ćem ni­je raz­go­va­rao o ko­a­li­ci­ji.
Da li će CDU na­stu­pi­ti na na­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, ko su vam po­ten­ci­jal­ni part­ne­ri, a sa kim ni­ka­ko ne bi­ste u ko­a­li­ci­ju?
– Pri­je sve­ga že­lim da vam za­hva­lim što imam pri­li­ku da go­vo­rim za vaš list. Mi­slim da je pre­ra­no go­vo­ri­ti o pred­iz­bor­nim ko­a­li­ci­ja­ma. Svje­do­ci smo da cr­no­gor­ska po­li­tič­ka sce­na, na­ro­či­to u svom opo­zi­ci­o­nom seg­men­tu, do­ži­vlja­va pro­mje­ne, ko­je mno­gi zo­vu usit­nja­va­njem i dro­blje­njem. Mi u CDU to do­ži­vlja­va­mo sa­mo kao pre­la­zno sta­nje, ko­je će iza­zva­ti sa­svim pred­vi­dlji­vu po­tre­bu za ko­a­li­ci­ja­ma ka­da se iz­bo­ri bu­du bli­ži­li. Ako nas pi­ta­te sa ki­me ne bi­smo di­je­li­li ko­a­li­ci­o­ne klu­pe, on­da je naš od­go­vor jed­no­sta­van: mi ne vi­di­mo se­be u dru­štvu onih ko­ji Cr­nu Go­ru ne do­ži­vlja­va­ju kao svo­ju do­mo­vi­nu, ko­ji ne­gi­ra­ju cr­no­gor­sku sa­mo­bit­nost i ni­po­da­šta­va­ju ključ­ne ele­men­te cr­no­gor­skog iden­ti­te­ta. Ne­ma­mo ni al­ter­na­tiv­nu, ni re­zer­vnu do­mo­vi­nu, ni­ti se­be mo­že­mo da za­mi­sli­mo u sa­dej­stvu sa oni­ma ko­ji još ni­su smo­gli sna­ge i ku­ra­ži da pri­zna­ju cr­no­gor­sku ne­za­vi­snost kao isto­rij­ski okon­čan pro­ces. Oni još vo­de iz­gu­blje­ne bit­ke iz su­ko­ba i ra­to­va iz de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ne vi­di­mo se­be ni sa oni­ma ko­ji sva­ko­dnev­no po­tvr­đu­ju svo­ju ne­sprem­nost da ra­zu­mi­ju na­šu Cr­nu Go­ru kao istin­ski mul­ti­kul­tur­no dru­štvo. Mi smo jed­ni dru­gi­ma naj­bli­ži. Cr­na Go­ra je na­ša je­di­na do­mo­vi­na i mi­sli­mo da to tre­ba da bu­de osnov za no­vi po­li­tič­ki kom­pro­mis svih ko­ji že­le da pre­sko­če i ot­klo­ne ba­ri­je­re i kom­plek­se po­dje­la iz pro­šlo­sti. Zbog to­ga CDU ne­ma ni­ka­kvog ra­zu­mi­je­va­nja za to­bo­žnje srp­sko-cr­no­gor­sko „po­mi­re­nje”, jer se ov­dje ni­su sva­đa­le na­ci­je, ne­go je još uvi­jek pri­su­tan na­ci­o­na­li­zam i ne­gi­ra­nje cr­no­gor­ske sa­mo­bit­no­sti, na svim nje­nim ni­vo­i­ma. Isti­na, rječ­nik tog ne­gi­ra­nja je vre­me­nom, a i is­ku­stvom po­ra­za i raz­o­ča­ra­nja, do­bio „fi­ni­je” for­me i is­ka­ze. A to se ne li­je­či po­vr­šnim „or­tač­kim” ra­zu­mi­je­va­njem i do­go­vo­ri­ma po­li­ti­ča­ra ko­ji se pred­sta­vlja­ju kao vo­đe jed­ne na­ci­je, uvi­je­nim u pri­če o tzv. na­ci­o­nal­nom po­mi­re­nju. Cr­noj Go­ri je po­treb­no ne­što su­štin­ski druk­či­je i bo­lje – i mi u CDU to pre­po­zna­je­mo kao po­tre­bu za isto­rij­skim kom­pro­mi­som.
Ko­li­ko su ute­me­lje­ne po­zi­tiv­ne ocje­ne o na­pret­ku Cr­ne Go­re u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma ako i da­lje ima­mo ve­li­ki broj ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va i ako ne­ma ni­jed­ne pre­su­de za ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­vou?
– Ne­će mi va­ši či­ta­o­ci, na­dam se, mno­go za­mje­ri­ti, uko­li­ko us­tvr­dim da se u sal­vi kri­ti­ka i je­da zbog sko­ra­šnjih iz­ja­va EU i NA­TO čel­ni­ka pre­po­zna­je is­kri­vlje­no shva­ta­nje zbog če­ga je na­ma po­treb­na Evro­pa i NA­TO. Ne oče­ku­je­mo, valj­da, da se zva­nič­ni­ci EU i Ali­jan­se pri­dru­že opo­zi­ci­o­nom na­po­ru onog di­je­la opo­zi­ci­je ko­ja upor­no sve svo­di na od­go­vor­nost jed­nog čo­vje­ka i onih lju­di ko­ji oni pre­po­zna­ju kao nje­go­ve in­ti­mu­se i is­kre­ne po­li­tič­ke sa­bor­ce. Na­ša ori­jen­ta­ci­ja pre­ma Evro­pi ni­je sa­dr­ža­na sa­mo u po­gla­vlji­ma 23 i 24 (či­ji zna­čaj, na­rav­no, ni­ko ra­zu­man ne ne­gi­ra), već je to traj­no opre­dje­lje­nje – i po­li­tič­ko, i eko­nom­sko, i kul­tur­no – u naj­ši­rem zna­če­nju tih ri­je­či – ko­je tre­ba, u sa­gle­di­voj bu­duć­no­sti, da na­še dru­štvo – sve nas, za­pra­vo – uklju­či u za­jed­ni­cu ko­ja ži­vi po od­re­đe­nim stan­dar­di­ma, vri­jed­no­sti­ma i prin­ci­pi­ma. To­me svi, bar re­to­rič­ki, te­ži­mo. Za­to je na­ma u CDU stra­na i, za­pra­vo, za­ču­đu­ju­ća pro­jek­ci­ja ko­ja iste dr­ža­ve i na­ro­de sma­tra, u jed­nu ru­ku, pri­ja­te­lji­ma, jer su u Evrop­skoj uni­ji, a on­da te iste ze­mlje i ni­ho­ve po­li­ti­ke svr­sta­va u koš „smrt­nih ne­pri­ja­te­lja” – jer su čla­ni­ce NA­TO-a. Ta­kvo je sta­no­vi­šte neo­dr­ži­vo.
Da li ste pri­je, to­kom ili na­kon za­jed­nič­kog bo­rav­ka u SAD raz­go­va­ra­li sa Sr­đa­nom Mi­li­ćem i Dar­kom Pa­jo­vi­ćem o skla­pa­nju ko­a­li­ci­je i da li se mo­že oče­ki­va­ti ta­kav sa­vez?
– Ne, ni­smo raz­go­va­ra­li o to­me. Ra­no je za tu vr­stu an­ti­ci­pa­ci­ja, kao što sam već ka­zao. Mo­žda da, ovim po­vo­dom, do­dam, CDU že­li da vi­di Cr­nu Go­ru u ko­joj će­mo od­ba­ci­ti lo­gi­ku vječ­nih po­li­tič­kih gu­bit­ni­ka i ap­so­lut­nih i vje­či­tih po­bjed­ni­ka. Mi smo svi za­jed­no, svi jed­na­ki i svi svo­ji na svo­me. To je bit­no u ovoj ze­mlji i to je po­vje­re­nje i po­mi­re­nje ko­je na­ma tre­ba. Ka­ko je ko gla­sao na re­fe­ren­du­mu ni­je vi­še zna­čaj­no. Svi smo gla­sa­li i taj pro­ces je okon­čan. Re­zul­tat osta­je, a još vi­še po­nos što smo sve to mir­no za­vr­ši­li. Ali je zna­čaj­no i da smo po­no­vo ne­za­vi­sni i da tu ne mo­že bi­ti pro­mje­ne. Oni ko­ji to bu­du shva­ti­li i pri­hva­ti­li – mo­ći će da pra­ve uspje­šne ko­a­li­ci­je.
Ko­ji je, po Va­šoj ocje­ni, naj­bo­lji mo­del iz­la­ska opo­zi­ci­je na par­la­men­tar­ne iz­bo­re i da li je usit­nja­va­nje na opo­zi­ci­o­noj sce­ni po­zi­tiv­na ili ne­ga­tiv­na okol­nost u smi­slu šan­si za pro­mje­nu vla­sti?
– Mo­del ko­ji se upor­no pro­mo­vi­še dva­de­se­tak go­di­na ne da­je re­zul­ta­te. Si­gu­ran sam da se mno­gi od va­ših či­ta­la­ca sla­žu sa ovom ži­vot­nom i po­li­tič­kom či­nje­ni­com. CDU nu­di dru­gi re­zon i na­čin na­stu­pa. Na­ma tre­ba­ju pro­mje­ne ko­je će ja­ča­ti i ču­va­ti Cr­nu Go­ru, a ne one ko­je bi je do­ve­le u pi­ta­nje. Za­sad nas pro­zi­va­ju da smo, sa­mim tim, opo­zi­ci­ja ko­ja ni­je auten­tič­na, iskre­na, itd. Oni su ne­e­fi­ka­sni i nji­ho­va je po­li­ti­ka bes­plod­na, a naš mo­del još ni­je is­ku­šan. „Pa se vi vi­đi­te”, ka­ko bi to pre­ci­zno ka­zao naš na­rod. Ja ne umi­jem to kra­će da Vam ob­ja­snim. S dru­ge stra­ne – za­pra­vo, s one naj­va­žni­je – Cr­noj Go­ri su neo­p­hod­ne pro­mje­ne. To je nu­žnost od ko­je ne mo­že­mo po­bje­ći. Do­sta je bi­lo si­mu­li­ra­nja i ota­lja­va­nja re­for­mi. Pre­ži­vje­la je i dvo­čla­na vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja, uz pu­no po­što­va­nje ma­njin­skih stra­na­ka. Če­tvrt vi­je­ka je pre­dug pe­ri­od da bi bi­lo ko ži­vio u za­blu­di da je ta­kva ne­pro­mjen­lji­vost vla­sti do­bra stvar. Istin­ski opo­zi­ci­o­na­ri tre­ba o to­me da raz­mi­šlja­ju i po­nu­de na­šim gra­đa­ni­ma no­va rje­še­nja i mo­de­le, a ne da se utr­ku­ju ko gla­sni­je i ja­če kri­ti­ku­je vlast – bez ika­kvog re­zul­ta­ta. Ozbilj­na i ute­me­lje­na kri­ti­ka mo­že ima­ti djej­stvo i da­ti re­zul­tat sa­mo ako je pra­će­na po­li­tič­kim rje­še­nji­ma ko­ja do­no­se do­bro­bit svim gra­đa­ni­ma. Ga­la­ma naj­vi­še ko­ri­sti sa­moj vla­da­ju­ćoj struk­tu­ri. Valj­da smo to shva­ti­li po­sli­je broj­nih po­ra­za opo­zi­ci­je svih ovih go­di­na.
V.RA­DE­NO­VIĆ


Od­lu­ka o NA­TO-u u par­la­men­tu

Sma­tra­te li da pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić tre­ba da pod­ne­se ostav­ku uko­li­ko Cr­na Go­ra do kra­ja go­di­ne ne do­bi­je po­ziv za ula­zak u NA­TO i da li od­lu­ku o član­stvu tre­ba pre­pu­sti­ti gra­đa­ni­ma na re­fe­ren­du­mu?
– Va­šim pi­ta­njem sa­svim ja­sno po­tvr­đu­je­te da i Vi ula­zak Cr­ne Go­re u Ali­jan­su do­ži­vlja­va­te kao pro­je­kat od naj­ve­ćeg zna­ča­ja za sve nas jer se ostav­ke dr­žav­nih funk­ci­o­ni­ra na tom ni­vou ne da­ju zbog mar­gi­nal­nih i spo­red­nih stva­ri, već zbog ka­pi­tal­nih upi­ta i even­tu­al­nih gre­ša­ka. Bo­jim se da iz­raz „pre­pu­sti­ti gra­đa­ni­ma” im­pli­ci­ra da cr­no­gor­ski gra­đa­ni ni­su u pri­li­ci da pre­ko svo­jih iza­bra­nih pred­stav­ni­ka is­ka­žu svoj stav o tom va­žnom pi­ta­nju. Ma­da, da se ma­lo na­ša­lim – mi­slim da će gla­sa­či onih kan­di­da­ta ko­ji ka­žu da ni­su „ni za, ni pro­tiv NA­TO”, ima­ti pro­blem da im de­le­gi­ra­ju pra­vo da o to­me od­lu­če u par­la­men­tu. Isti­na, ovi što ni­su, to­bo­že, ni za, ni pro­tiv, pro­mo­vi­šu knji­ge pro­tiv Ali­jan­se baš „na Mu­ri­no”, ka­ko se to u mom kra­ju ka­že. To je, pri­zna­će­te, vr­lo čud­no­vat na­čin da se bu­de „ne­u­tra­lan” po tom pi­ta­nju.