KO­TOR - Od ka­pi­tal­nog bu­dže­ta Op­šti­ne Ko­tor ko­ji iz­no­si pre­ko se­dam mi­li­o­na eura, za Mje­snu za­jed­ni­cu Do­bro­ta 1 za ovu go­di­nu opre­di­je­lje­no je oko mi­li­on eura. Pla­ni­ra­ni su re­kon­struk­ci­ja pu­ta kod kom­plek­sa zgra­da „Mra­vi­njak“, po­če­tak va­lo­ri­za­ci­je tu­ri­stič­kog objek­ta na Kam­pu, ob­no­va Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce, re­kon­struk­ci­ja tro­to­a­ra na še­ta­li­štu Pla­gen­ti od In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra i kod zgra­da Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Ti pro­jek­ti su ušli u plan ra­da Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra.
Pred­sjed­nik MZ De­jan Adžić, ko­ji tu funk­ci­ju oba­vlja već 12 go­di­na, u raz­go­vo­ru za „Dan” ka­že da ova mje­sna za­jed­ni­ca po­či­nje od otvo­re­nog ba­ze­na „Pri­mor­ac“ kod Šo­ping cen­tra Ka­me­li­ja, ide Zlat­nim nji­va­ma pre­ko na­se­lja Sve­ta Vra­ča i pro­te­že se do iza Auto­kam­pa, do ku­će Čuč­ko­vi­ća, ob­u­hva­ta­ju­ći i pri­o­ba­lje u tom re­jo­nu. Tu gra­vi­ti­ra oko osam hi­lja­da sta­nov­ni­ka, što je, ka­ko tvr­di Adžić, tre­ći­na sta­nov­ni­ka op­šti­ne Ko­tor. Zbog raz­u­đe­no­sti oba­le i ubr­za­ne no­vo­grad­nje, pri­je dvi­je go­di­ne je­din­stve­na mje­sna za­jed­ni­ca Do­bro­ta je po­di­je­lje­na na dva di­je­la, ta­ko da sad po­sto­ji i MZ Do­bro­ta 2. Uz ma­gi­stral­ni i pri­o­bal­ni put u Do­bro­ti 1 spro­ve­de­na je ter­ci­jal­na ka­na­li­za­ci­ja, na­pra­vljen je no­vi vo­do­vod, po­bolj­ša­no je elek­tro­snab­di­je­va­nje, pu­te­vi su re­dov­no odr­ža­va­ni, a u po­sled­nje vri­je­me, do­da­je Adžić, ra­di­lo se i na sa­na­ci­ji de­va­sti­ra­nih lo­kal­nih (ne­ka­te­go­ri­sa­nih) pu­te­va.
-U sa­rad­nji sa se­kre­ta­ri­ja­ti­ma za prav­nu za­šti­tu i ur­ba­ni­zma pred­u­ze­li smo ko­ra­ke u ve­zi ba­ra­ke biv­šeg pred­u­ze­ća „Pr­vo­bo­rac“, gdje je bio si­los za ce­me­nat, a gdje go­di­na­ma ži­vi de­se­tak po­ro­di­ca RAE po­pu­la­ci­je. Ho­će­mo naj­pri­je da utvr­di­mo na­mje­nu tog pro­sto­ra, mo­ra­mo zna­ti či­je je, ni­je op­štin­sko, jer je „Pr­vo­bo­rac“ po­šao u ste­čaj, da to iz­ve­de­mo prav­no na či­stac, da vi­di­mo ko ima pra­va i ko ima oba­ve­ze i da pro­ba­mo taj dio ko­ji je vr­lo atrak­ti­van, sko­ro u sa­mom cen­tru gra­da, da pri­ve­de­mo na­mje­ni. Sa­da utvr­đu­je­mo ko je sa­da vla­snik tog si­lo­sa. Pla­no­vi­ma je tu pred­vi­đe­no ko­lek­tiv­no sta­no­va­nje, već je na­pra­vlje­na jed­na zgra­da, ali mje­sta još ima. Tre­ba da se vi­di što će­mo sa tim si­lo­som, ko­ji vje­ro­vat­no ne­će vi­še ra­di­ti, da se on de­mon­ti­ra i uklo­ni - ka­že Adžić, i do­da­je da ra­de i na do­pu­ni i re­kon­struk­ci­ji jav­ne ra­svje­te. Na­gla­ša­va da ni­je za­do­vo­ljan što na no­vo­sa­ni­ra­nom še­ta­li­štu na Pla­gen­ti­ma ni­su na­pra­vlje­ni ne­ki ka­pa­ci­te­ti za dje­cu, već su tu sa­mo ze­le­ne po­vr­ši­ne, ali je ak­tiv­no igra­li­šte na Pla­gen­ti­ma za ma­lu dje­cu. Ko­šar­ka­ško igra­li­šte iz­me­đu zgra­da Uje­di­nje­nih na­ci­ja (po­red Do­ma zdra­vlja) pla­ni­ra­ju da ure­de ove go­di­ne u sklo­pu re­sta­u­ra­ci­je Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce- Do­ma kul­tu­re Do­bro­ta. Za taj pro­je­kat op­šti­na je de­fi­ni­sa­la 200 hi­lja­da eura, a ako bu­de po­treb­no još sred­sta­va, Adžić ka­že da će za­o­kru­ži­ti fi­nan­si­ra­nje objek­ta u na­red­noj go­di­ni. Ima­ju i pro­jek­te iz­grad­nje par­kin­ga.
-Sma­tra­mo da u Do­bro­ti tre­ba da se ra­di sprat­na ili pod­zem­na ga­ra­ža, za to po­sto­je mje­sta, ima­mo ide­je, a re­a­li­za­ci­ja će za­vi­si­ti od sred­sta­va ko­ja op­šti­na ima - ka­že Adžić, i ocje­nju­je da je mo­re ve­li­ki re­surs, ali da ga ne ko­ri­sti­mo do­volj­no za al­ter­na­tiv­ni lo­kal­ni pre­voz, kao Du­brov­ča­ni.
- Ako kre­ne­te autom od kam­pa do Vra­ča­ra, u ljet­njem pe­ri­o­du tre­ba vam oko 45 mi­nu­ta, pri­je će­te sti­ći pje­ši­ce, a bro­dom-bar­kom to bi bi­lo za de­se­tak mi­nu­ta - pri­mje­ću­je on.
Adžić ka­že da mje­sna za­jed­ni­ca ne­ma svo­jih sred­sta­va, a iz bu­dže­ta Op­šti­ne Ko­tor do­bi­ja hi­lja­du i po eura, kao i sve mje­sne za­jed­ni­ce, od če­ga spro­vo­di pro­gra­me, pla­ća stru­ju. Ugle­da­ju­ći se na MZ Muo, Adžić na­mje­ra­va da u Do­bro­ti pri­ve­de na­mje­ni mu­lo za pri­vez plo­vi­la,a kao me­đu­na­rod­ni va­ter­po­lo su­di­ja ka­že da će da ura­di ne­što i na kul­ti­vi­sa­nju pro­sto­ra ljet­njeg ba­ze­na „Pri­mor­ca“.
-S ob­zi­rom na to da je Ko­tor (za­jed­no sa Du­brov­ni­kom i Mo­sta­rom) dio je­din­stve­nog pro­jek­ta Me­di­te­ran­skih iga­ra 2021. go­di­ne, ima­mo šan­se da od Evrop­ske za­jed­ni­ce po­vu­če­mo ne­ka sred­stva za ob­no­vu i kul­ti­va­ci­ju ljet­njeg ba­ze­na, za­jed­no sa Vi­lom Dal­ma­ci­jom, ko­ja je po­sta­vlje­na na sa­mom ula­zu u Do­bro­tu - na­ja­vlju­je Adžić u raz­go­vo­ru za „Dan”.
M.D.Po­po­vić


Pa­ra­dok­si

Pa­ra­doks je, ka­že Adžić, da je na še­ta­li­štu gdje tre­ba da bu­du po­sta­vlje­ni ugo­sti­telj­ski objek­ti, po­sta­vlje­na lu­ka, ve­zu­ju se bro­do­vi, a na mu­lu, gdje je pri­rod­no da se ve­zu­ju bro­do­vi, po­sta­vljen ugo­sti­telj­ski obje­kat (ljet­nji šank is­pod Do­ma kul­tu­re).
-Par go­di­na una­zad po­ku­ša­vam da na­đem prav­ni okvir da MZ Do­bro­ta ras­po­la­že svo­jim re­sur­si­ma, svo­jom oba­lom, što je de­fi­ni­sa­no za­ko­nom o Mor­skom do­bru. Na Muo je to uspje­lo, a na­ši ka­pa­ci­te­ti su iz­da­ti pri­vat­ni­ci­ma. To je dis­har­mo­ni­ja u sa­mim od­lu­ka­ma Mor­skog do­bra- na do­brot­skom mu­lu se ve­že sa­mo jah­ta od 20 me­ta­ra vla­sni­ka šan­ka ko­ji pla­ća 10 hi­lja­da eura za­kup Mor­skom do­bru. Na­sto­ji­mo da taj dio oba­le na­mi­je­ni­mo za pri­sta­ja­nje ča­ma­ca, bro­di­ća, kao što Mu­lja­ni od to­ga ima­ju ko­ri­sti, da i na­ša MZ na­pla­ću­je vez za plo­vi­la. Za to ima uslo­va, tu su bi­tve, ti­ra­du­ri...sma­tra pred­sjed­nik MZ.


Sta­ri grad po­la­ko od­u­mi­re

- Sta­ri grad sa­da po­la­ko od­u­mi­re, jer sko­ro da ne­ma sta­ro­sje­dje­la­ca, do­la­ze sa­mo vi­ken­da­ši, ko­ji su ku­pi­li te objek­te. Na svu sre­ću, u Do­bro­ti ima pu­no isto­rij­skih spo­me­ni­ka, pa­la­ta ko­je od 2006. go­di­ne ni­su do­ži­vje­le sud­bi­nu obje­ka­ta u dru­gim dje­lo­vi­ma op­šti­ne, ta­ko da pri­ti­sak star­nih in­ve­sti­to­ra ni­je to­li­ko iz­ra­žen, jer je ovo ti­pič­na ur­ba­ni­stič­ka cje­li­na ko­ja za njih ni­je do­volj­no atrak­tiv­na da bi u nju ulo­ži­li no­vac - ka­že Adžić.