Re­zer­ve u zla­tu Cr­ne Go­re na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­si­le su 38.477 un­ci, od­no­sno 1,090 to­na zla­ta, što na tr­ži­štu vri­je­di 38,05 mi­li­o­na eura.
Un­ca je 31,1 gram zla­ta, a po­da­tak o re­zer­va­ma u zla­tu na­ve­den je u pred­lo­gu za­ko­na o za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta za pro­šlu go­di­nu.
Ko­li­či­ne zla­ta ko­je ima Cr­na Go­ra ma­le su u od­no­su na ze­mlje re­gi­o­na, osim Hr­vat­ske, ko­ja je pro­da­la svo­je zla­to. Li­der u re­gi­o­nu po ko­li­či­na­ma zla­ta već du­gi niz go­di­na je Sr­bi­ja, ko­ja je u po­sled­nje dvi­je go­di­ne do­ku­pi­la još dvi­je to­ne zla­ta, pa je ko­li­či­na zlat­nih re­zer­vi te ze­mlje uve­ća­na na 17,2 to­ne. Bu­gar­ska je pro­šle go­di­ne ima­la 40 to­na zla­ta, a Ma­ke­do­ni­ja 6,8 to­na. Slo­ve­ni­ja ima 3,2 to­ne zla­ta, a Bo­sna i Her­ce­go­vi­na dvi­je to­ne.
Od iz­bi­ja­nja fi­nan­sij­ske kri­ze za­bi­lje­žen je trend ra­sta uče­šća zla­ta, ko­ji slu­ži kao za­šti­ta od in­fla­ci­je na du­ži rok i sma­nju­je ri­zik de­vi­znih re­zer­vi. Re­zer­ve u zla­tu naj­si­gur­ni­je su ula­ga­nje u vre­me­ni­ma kri­ze i ne­iz­vje­sno­sti na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma, zbog ko­jih je ne­iz­vje­stan pri­nos od har­ti­ja od vri­jed­no­sti.
Cr­na Go­ra ni­je ku­po­va­la zla­to ni to­kom in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma, ka­da se pri­liv nov­ca u dr­ža­vi mje­rio mi­li­jar­da­ma eura.
Re­zul­tat vla­di­ne po­li­ti­ke je kon­stant­no za­du­ži­va­nje iz go­di­ne u go­di­nu, pa se jav­ni dug tre­nut­no pro­cje­nju­je na pre­ko 73 od­sto BDP-a, a na kra­ju pro­šle go­di­ne dug je bio 2.071 mi­li­jar­du eura, od­no­sno 61,05 od­sto BDP-a, što zna­či da su na kra­ju pro­šle go­di­ne pro­bi­je­ni kri­te­ri­ju­mi iz Ma­strih­ta, po ko­ji­ma dug ne smi­je da pre­đe 60 od­sto BDP-a.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­zao je da je Cr­na Go­ra svo­je zlat­ne re­zer­ve na­sli­je­di­la još iz vre­me­na za­jed­nič­ke dr­ža­ve.
–Sva­ka dr­ža­va ima svo­je re­zer­ve u zla­tu, naj­sta­ri­joj pod­lo­zi za oču­va­nje svo­je sta­bil­no­sti. Još od vre­me­na ka­da je no­vac ima „zlat­nu pod­lo­gu”, zla­to se ko­ri­sti kao dr­žav­na re­zer­va. Cr­na Go­ra je svo­je zlat­ne re­zer­ve uglav­nom na­sli­je­di­la od po­dje­le zla­ta iz biv­še dr­ža­ve, ka­da su se zlat­ne re­zer­ve SFRJ po­di­je­lje­ne iz­me­đu čla­ni­ca biv­še dr­ža­ve – re­kao je Le­kić.
On je do­dao da te re­zer­ve ni­je­su po­ve­ća­va­ne ku­po­vi­nom iz bu­dže­ta.
–Ne vje­ru­jem da smo svo­je re­zer­ve po­ve­ća­va­li ku­po­vi­nom iz bu­dže­ta, čak smo i je­dan kre­dit obez­bi­je­di­li zlat­nim re­ze­r­va­ma ko­je po­sje­du­je­mo. U sa­da­šnje vri­je­me, ka­da je zla­to tra­že­na ro­ba, do­bro je ima­ti re­zer­ve u zla­tu, ali nam ukup­na za­du­že­nost i rast jav­nog du­ga ne do­zvo­lja­va­ju da po­ve­ća­va­mo svo­je zlat­ne re­zer­ve. Do­bro bi bi­lo i da ima­mo je­dan dio nov­ca u do­la­ri­ma, s ob­zi­rom da će­mo kre­dit za auto­put vra­ća­ti u toj va­lu­ti, pa bi­smo rast do­la­ra i du­ga za kre­dit mo­gli ubla­ži­ti upra­vo dr­ža­njem svo­jih re­zer­vi i u toj va­lu­ti. Me­đu­tim, na­ša re­al­nost je ta­kva da ni­smo u si­tu­a­ci­ji da ku­pu­je­mo zla­to i do­lar jer je de­fi­cit to­li­ko iz­ra­žen i ne do­zvo­lja­va ove fi­nan­sij­ske ope­ra­ci­je – za­klju­čio je Le­kić.J.V.

Vi­še zla­ta ima­ju
funk­ci­o­ne­ri DPS-a

Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Go­ran Tu­po­nja oci­je­nio je da su za­li­he u zla­tu ko­je po­sje­du­je dr­ža­va pre­ma­le, uz na­po­me­nu da one ni­je­su pred­u­slov za eko­nom­ski raz­voj ze­mlje.
–Si­gu­ran sam da po­je­di­ni funk­ci­o­ne­ri DPS-a ima­ju vi­še zla­ta na ra­ču­ni­ma u ino­stran­stu ne­go što ci­je­la dr­ža­va ima re­zer­vi. To po­ka­zu­je ka­ko funk­ci­o­ni­šu stva­ri u na­šoj dr­ža­vi.
Zlat­ne re­zer­ve ni­je­su pred­u­slov za eko­nom­ski na­pre­dak ze­mlje, već to obez­bje­đu­ju ne­ki dru­gi eko­nom­ski pa­ra­me­tri, ali u na­šoj dr­ža­vi, na­ža­lost, ni njih ne­ma. U na­šoj ze­mlji ne­ma pa­ra­me­ta­ra ko­ji mo­gu da nam ga­ran­tu­ju da će­mo nor­mal­no i sta­bil­no funk­ci­o­ni­sa­ti u me­đu­na­rod­nim okvi­ri­ma – ka­zao je Tu­po­nja.