Iako su nik­šić­ki Klu­bo­vi do­bro­volj­nih da­va­la­ca kr­vi odav­no pre­po­zna­ti kao naj­ak­tiv­ni­ji, nji­ho­vo funk­ci­o­ni­sa­nje je sve te­že. U je­da­na­est re­gi­stro­va­nih klu­bo­va pre­ko hi­lja­du je da­va­la­ca ko­ji to­kom go­di­ne or­ga­ni­zu­ju po tri sa­mo­stal­ne ak­ci­je. U pro­šloj go­di­ni odr­ža­no je pre­ko 20 ak­ci­ja u ko­ji­ma je, sa po­ro­dič­nim da­va­nji­ma kr­vi, pri­ku­plje­no čak 2.640 je­di­ni­ca. Po­štu­ju­ći za­kon­ske od­re­be klub­vi do­br­volj­nih da­va­la­ca re­gi­stro­va­ni su kao ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, što im, ka­ko tvr­de, su­ža­va mo­guć­no­sti za iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Ve­ći­na ne­ma čak ni svo­je pro­sto­ri­je, a da bi or­ga­ni­zo­va­li ak­ci­ju mo­ra­ju se oslo­ni­ti na spon­zor­stva ko­jih je, zbog ak­tu­el­ne pri­vred­ne si­tu­a­ci­je u Nik­ši­ću, sve ma­nje. Ono je što je da­va­o­ci­ma naj­po­treb­ni­je je da na­kon ak­ci­je do­bi­ju tzv.za­hval­ni ru­čak, ma­kar sen­dvič i sok za ono­ga ko je da­ri­vao krv. Pred­sjed­nik Udru­že­nja da­va­la­ca kr­vi „Že­lje­za­ra“, naj­sta­ri­jeg klu­ba u Cr­noj Go­ri ko­ji ove go­di­ne tre­ba da obi­lje­ži 55 go­di­na od osni­va­nja, Mi­lo­van Mir­ko­vić ka­že da su pro­da­jom fa­bri­ke osta­li i bez svo­jih pro­sto­ri­ja.
- Već go­di­na­ma pu­tem pro­je­ka­ta ne uspi­je­va­mo da obez­bi­je­di­mo sred­stva za rad i pla­ni­ra­ne ak­tiv­no­sti. Ne tra­ži­mo mno­go već sa­mo da ima­mo mje­sto za oku­plja­nje i ka­da je ak­ci­ja da uče­sni­ci­ma obez­bi­je­di­mo ru­čak. Osla­nja­mo se na spon­zo­re, po­mog­ne i op­šti­na kad je u mo­guć­no­sti i to je sve. Mi smo do­na­to­ri, a do­ve­de­ni smo u si­tu­a­ci­ju da tra­ži­mo po­moć - pod­vla­či Mir­ko­vić.
Že­lje­zar­ci su za hu­ma­nost do­bi­ja­li su naj­ve­ća pri­zna­nja u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji po­put Zlat­nog or­de­na Cr­ve­nog kr­sta ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve, a do­bit­ni­ci su i svih pre­sti­žnih na­gra­da u op­šti­ni i Cr­noj Go­ri. U klu­bu je tre­nut­no oko 150 čla­no­va i uglav­nom su to me­ta­lur­zi ko­ji su se pen­zi­o­ni­sa­li. Oda­zi­va­ju se na sva­ki po­ziv za po­moć i uz to uče­stvu­ju na ak­ci­ja­ma dru­gih u dr­ža­vi i re­gi­o­nu.
- Gdje god da ide­mo sve mi to sa­mi fi­nan­si­ra­mo. Ne od­u­sta­je­mo, bi­će­mo upor­ni dok god bu­de­mo mo­gli, to nam je mi­si­ja - pod­vla­či Mir­ko­vić.
Nik­šić je je­di­ni grad u okru­že­nju ko­ji ima klub do­bro­volj­nih da­va­la­ca „Ro­mi“ ko­ji je,upr­kos nji­ho­vom tru­du, mo­žda i u naj­go­roj si­tu­a­ci­ji od osta­lih. Pred­sjed­nik klu­ba Ta­hir Haj­ru­ši is­ta­kao je da im je naj­ve­ća po­dr­ška Cr­ve­ni krst gra­da i ne­ko­li­ko stal­nih spon­zo­ra ko­ji po­ma­žu or­ga­ni­zo­va­nje sva­ke nji­ho­ve ak­ci­je.
- Sra­mo­ta me je da sva­ki put ka­da or­ga­ni­zu­je­mo ak­ci­ju do­pis za po­moć upu­ti­mo sve istim lju­di­ma, ali ne­ma­mo dru­ge mo­guć­no­sti. Ne mo­gu do­zvo­li­ti da član ko­ji da krv ode ku­ći, a da ni­je do­bio bar sen­dvič. De­si se i da za ak­ci­ju ne­ma po­mo­ći, on­da mi od svo­jih sred­sta­va or­ga­ni­zu­je­mo pre­voz da­va­ca do Ka­bi­ne­ta za tran­sfu­zi­ju. Ža­lo­sno je, ali mi ne mo­že­mo ni­šta da pro­mi­je­ni­mo – is­ti­če Haj­ru­ši.
Rom­skom klu­bu biv­ša po­stav­ka lo­kal­ne vla­sti da­la je gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal u vri­jed­no­sti od 3,5 hi­lja­de eura da iz­gra­de pro­sto­ri­ju gdje će se oku­plja­ti, ali ne­ma­ju nov­ca da pla­te maj­sto­re.
- Oku­pljam ih u svo­joj ku­ći jer ne že­lim da se klub ras­for­mi­ra - is­ta­kao je Haj­ru­ši, do­da­ju­ći da klub ima 60 čla­no­va,a da ih je iz nje­go­ve po­ro­di­ce čak se­dam­na­est.
Naj­broj­ni klub je „Sv.Sa­va“ ko­ji ima vi­še od 600 čla­no­va ko­ji su sa­mo u če­ti­ri pro­šlo­go­di­šnje sa­mo­stal­ne ak­ci­je da­li oko 300 je­di­ni­ca kr­vi. Su­o­če­ni su, ka­zao je pred­sjed­nik Rat­ko Čvo­ro­vić, sa istim pro­ble­mi­ma kao i osta­li, ali su za­do­volj­ni što im je ove go­di­ne lo­kal­na ko­mi­si­ja za ras­po­dje­lu nov­ca NVO sek­to­ru, odo­bri­la pro­je­kat i sred­stva od 4,9 hi­lja­da eura. Za osam go­di­na od osni­va­nja to je tek dru­gi put da klub do­bi­je ne­ka sred­stva za svo­je ak­tiv­no­sti.
- Ve­ći­na klu­bo­va ni­je ve­za­na za ne­ku fir­mu, pa su u ve­li­kim pro­ble­mi­ma.Te­ško funk­ci­o­ni­še­mo i za sve ak­ci­je se mo­ra­mo sna­la­zi­ti, da ne ka­žem da pro­si­mo, ali bu­kval­no smo bi­li pri­nu­đe­ni da tra­ži­mo no­vac od pri­vred­ni­ka ko­ji su nam i po­mo­gli – ka­že Čvo­ro­vić.
B.Bra­šnjo


Dra­ga­nić: Po­mo­zi­te im, spa­sa­va­ju ži­vo­te

Da ni­je bi­lo do­bro­volj­nih da­va­la­ca kr­vi tri­de­set­še­sto­go­di­šnji Vu­kan Ko­so­vić ka­že da da­nas ne bi bio me­đu ži­vi­ma. On je la­ni imao sa­o­bra­ćaj­ni udes na Lu­šti­ci u ko­jem je za­do­bio te­ške tje­le­sne po­vre­de. Nje­go­va se­stra Va­nja Dra­ga­nić ka­že da je nik­šić­kim da­va­o­ci­ma, konkret­no iz klu­ba „Sv.Sa­va“, bio do­vo­ljan sa­mo je­dan po­ziv da pri­tek­nu u po­moć.
- Moj brat ima ri­jet­ku krv­nu gru­pu, a ži­vot mu je bio u opa­sno­sti. Sa­mo jed­nim po­zi­vom iz klu­ba „Sv.Sa­va“ su se u tre­nut­ku or­ga­ni­zo­va­li iako je Vu­kan bio u bol­ni­ci u Ko­to­ru. Tim lju­di­ma mi du­gu­je­mo ži­vot i ne mo­gu da vje­ru­jem da funk­ci­o­ni­šu bez kon­kret­ne po­dr­ške. Pre­ma na­šem is­ku­stvu, gra­đa­ni bi sa­mi tre­ba­li da se an­ga­žu­ju i da da­ju krv ma­kar jed­nom go­di­šnje ka­ko je ne­ bi fa­li­lo ka­da je ne­ko u ne­vo­lji – po­ru­ču­je Va­nja Dra­ga­nić.