Iako u fa­zu za do­bro­volj­no fi­nan­sij­sko re­struk­tu­ri­ra­nje po pod­go­rič­kom mo­de­lu mo­že da uđe oko 600 mi­li­o­na eura, ko­je su ban­ke kla­si­fi­ko­va­le u B i C kategorije, od­no­sno kre­di­te sa či­jom se ot­pla­tom ka­sni do 270 da­na, taj mo­del do­bro­volj­nog fi­nan­sij­skog re­struk­tu­ri­ra­nja, pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, do­ži­vio je pot­pu­ni fi­ja­sko.
Raz­log za to je ne­za­in­te­re­so­va­nost ka­ko ve­li­kih du­žni­ka, ta­ko i ba­na­ka.
Na pi­ta­nja „Da­na” ko­li­ko kom­pa­ni­ja je do sa­da pot­pi­sa­lo spo­ra­zum o do­bro­volj­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­i­ra­nju, kao i o kom iz­no­su re­struk­tu­ri­ra­nih kre­di­ta se ra­di, iz Cen­tral­ne ban­ke su ka­za­li da ne ras­po­la­žu tim po­da­ci­ma, dok iz Udru­že­nja ba­na­ka ni­je­su od­go­vo­ri­li na po­sta­vlje­na pi­ta­nja.
Od ukup­no 600 mi­li­o­na, ka­ko je ne­dav­no u Pri­vred­noj ko­mo­ri sa­op­šti­la pred­stav­ni­ca Cen­tral­ne ban­ke Ma­ri­ja­na Mi­tro­vić, u ka­te­go­ri­ji B je 458,5 mi­li­o­na eura, od­no­sno 19 od­sto ukup­nih kre­di­ta, a ka­te­go­ri­ja C či­ni 158,1 ili 6,6 od­sto ukup­nih kre­di­ta.
Vla­snik kom­pa­ni­je Ci­jev­na ko­merc Da­ni­lo Pe­tro­vić, či­ja ko­map­ni­ja je bi­la jed­na od pred­lo­že­nih za pod­go­rič­ki mo­del ka­zao je da ni­je­su skla­pa­li ni­ka­kav do­go­vor sa ban­ka­ma, te da ured­no iz­vr­ša­va­ju svo­je oba­ve­ze.
– Mo­ji lju­di vo­de fi­nan­si­je, ta­ko da ne znam da li je išta nu­đe­no od stra­ne ban­ka – re­kao je on.
Za po­sla­ni­ka Ne­boj­šu Me­do­je­vi­ća (DF) fi­ja­sko pod­go­rič­kog mo­de­la bio je oče­ki­van i pod­sje­tio je da je upra­vo on uka­zi­vao da se ra­di o neo­dr­ži­vom mo­de­lu i da se is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja ne mo­gu pri­mje­nji­va­ti u Cr­noj Go­ri.
– Da li se ra­di o 600 mi­li­o­na ili či­ta­voj mi­li­jar­di, ako se uzmu du­go­vi tih taj­ku­na dr­ža­vi za po­re­ze i ban­ka­ma za kre­di­te i dug pre­ma do­ba­vlja­či­ma i no­vac ko­ji je iz­ni­jet va­ni, si­gu­r­no da se ra­di o naj­ma­nje mi­li­jar­du eura, ko­ji su na re­la­ci­ji ban­ke-dr­ža­va-do­ba­vlja­či i cr­no­gor­ski taj­ku­ni – re­kao je on.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, naj­ve­ći dio ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta u Cr­noj Go­ri u stva­ri je pro­iz­vod ko­rup­ci­je i kri­mi­nal­nih ugo­vo­ra iz­me­đu me­nadž­men­ta ban­ke i re­žim­skih taj­ku­na.
– Ti kre­di­ti su i odo­bra­va­ni taj­ku­ni­ma, da se ne bi vra­ti­li, jer su ban­ke uzi­ma­le sla­ba obez­bje­đe­nja za te kre­di­te, od­no­sno ko­la­te­ra­le, ko­ji su po vri­jed­no­sti bi­li mno­go ma­nji od odo­bre­nih kre­di­ta, a za po­je­di­ne kre­dit­ne aran­žma­ne ban­ke ni­je­su ni uzi­ma­le ko­la­te­ral, a za ne­ke kre­di­te su kao obez­bje­đe­nje uzi­ma­le ak­ci­je, ko­je ni­je­su ima­le ni­ka­kvu vri­jed­nost u tom tre­nut­ku – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Me­do­je­vi­ća, pro­blem ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta je kri­vič­no­prav­na ma­te­ri­ja.
– Po­treb­no je na­pra­vi­ti te­melj­nu re­vi­zi­ju od­no­sa me­nadž­men­ta ba­na­ka i taj­ku­na, ko­ji su u stva­ri di­je­li­li taj no­vac, ko­ji je če­sto za­vr­ša­vao va­ni - kazao je on.
On je pod­sje­tio da je bio na pre­zen­ta­ci­ji gdje su ne­za­vi­sni eks­per­ti ocje­nji­va­li fi­nan­sij­ske mo­guć­no­sti i po­slov­ne pla­no­ve ko­je su na­pra­vi­le ban­ke i du­žni­ci i ni­je­dan od tih pro­je­ka­ta ni­je na­i­šao na po­zi­tiv­ne ocje­ne, jer ni­je za­do­vo­lja­vao za­da­te kri­te­ri­ju­me, jer ni­je bio odr­živ.
– Ne­na­pla­ti­vi po­re­ski du­go­vi taj­kun­skih kom­pa­ni­ja iz­no­se pre­ko 500 mi­li­o­na eura, a oni du­gu­ju i do­ba­vlja­či­ma i ban­ka­ma, što je glav­ni pro­blem do­ma­će eko­no­mi­je i glav­ni iz­vor ne­li­kvid­no­sti i glav­ni raz­log zbog če­ga su ban­ke sma­nji­le kre­di­ti­ra­nje pri­vre­de, od­no­sno zdra­vih pred­u­ze­ća, jer tr­pe ve­li­ke gu­bit­ke zbog to­ga što su ra­ni­je pla­si­ra­le sred­stva taj­ku­ni­ma. Nik­šić­ka kom­pa­ni­ja Uni­prom, Ve­se­li­na Pe­jo­vi­ća, du­žnik je No­ve lju­bljan­ske ban­ke, ko­ja če­sto ne uspi­je­va ni­ti mo­že da na­pla­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja, a čak i kad kre­ne da se na­pla­ti, po­ja­ve se iz­ne­nad­ni pro­ble­mi sa knji­že­njem u ka­ta­stru, a ni­je mo­gu­će ni da se na­pla­ti pre­ko Pri­vred­nog su­da – re­kao je on, is­ti­ču­ći da spe­ci­jal­ni tu­ži­lac, ko­jeg ime­nu­je ne­ka bu­du­ća Vla­da mo­ra da na­pra­vi te­mlje­nu re­vi­zi­ju svih tih ugo­vra, a po­seb­no da is­tra­ži od­no­se me­nadž­men­ta ba­na­ka i taj­ku­na.J.V.


Od Mi­la ne tra­že 11 mi­li­o­na

Me­do­je­vić je is­ta­kao da ni ban­ke ni ko­mpa­ni­je du­žni­ci ni­je­su pre­vi­še za­in­te­re­so­va­ni za pod­go­rič­ki mo­del, jer bi se, ka­ko je ka­zao, otva­ra­njem tih slu­ča­je­va, na­ro­či­ti pred li­cem jav­no­sti, po­tvr­di­lo da se ra­di o te­škim kri­vič­nim dje­li­ma.
– UDG je naj­bo­lji pri­mjer, ko­ji du­gu­je Cr­no­gor­skoj ko­mer­ci­jal­noj ban­ci pre­ko 11 mi­li­o­na eura, od če­ga ni­je vra­ćen ni­je­dan cent, ni­ti ne­ko smi­je da tra­ži taj kre­dit, pret­po­sta­vljam zbog to­ga što je vla­snik tog uni­ver­zi­te­ta pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i CKB i ne po­ku­ša­va da na­pla­ti taj kre­dit, za ko­ji je ko­le­te­ral bi­la zgra­da, ko­ja sa­da ne vri­je­di ni 30 od­sto odo­bre­nog kre­di­ta – re­kao je on.


Pred­log za­ko­na CBCG tre­ba­lo bi da bu­de rje­še­nje

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da bi na­crt za­ko­na o ogra­ni­ča­va­nju ka­mat­nih sto­pa, ko­ji je ne­dav­no pred­lo­ži­la Cen­tral­na ban­ka, tre­ba­lo da ob­u­hva­ti i re­struk­tur­i­ra­nje du­go­va­nja.
– To bi prak­tič­no is­klju­či­lo sva­ku pri­ču o pod­go­rič­kom mo­de­lu, ko­ji ni­je ni za­ži­vio, već je po­sto­jao sa­mo u te­o­ri­ji i pri­či da se ne­što ra­di na pro­ble­mu ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta – re­kao je on.