Pu­no­moć­nik za­po­sle­nih u Glav­nom gra­du, ko­ji vo­de spor za is­pla­tu raz­li­ke u za­ra­da­ma zbog ne­us­kla­đe­nih ko­e­fi­ci­je­na­ta, Dra­gan Mar­ko­vić obra­tio se Ve­sni Me­de­ni­ci, pred­sjed­ni­ku Vr­hov­nog su­da, ka­ko bi je upo­znao sa, ka­ko ka­že, ne­pra­vil­no­sti­ma u ovom spo­ru ko­je pri­mje­ću­je kod po­je­di­nih su­di­ja. On je ka­zao da pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da že­li da upo­zna sa, ka­že, ne­za­ko­ni­tim i ne­sa­vje­snim po­stu­pa­njem od­re­đe­nog bro­ja su­di­ja u pri­mje­ni na­čel­nog prav­nog sta­va Vr­hov­nog su­da od 19. mar­ta ove go­di­ne, a ko­ji se pri­mje­nju­je u pred­me­ti­ma za­po­sle­nih u Glav­nom gra­du. Od Ve­sne Me­de­ni­ce tra­ži da obez­bi­je­di su­đe­nje po za­ko­nu.
Spor su po­kre­nu­li broj­ni za­po­sle­ni ko­ji su u vri­je­me dok je na če­lu gra­da bio Mi­o­mir Mu­go­ša, ka­ko tvr­de, za­ki­nu­ti za vi­še hi­lja­da eura zbog po­gre­šne pri­mje­ne ko­e­fi­ci­je­na­ta.
Na­čel­nim prav­nim sta­vom pred­vi­đe­no je da za­po­sle­ni ko­jem je ko­e­fi­ci­jent za za­ra­du od­re­đen rje­še­njem o po­sta­vlja­nju ne­ma pra­vo na raz­li­ku za­ra­de ko­ja bi mu pri­pa­la za to rad­no mje­sto, po ko­e­fi­ci­jen­tu od­re­đe­nom Za­ko­nom o za­ra­da­ma dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka, ako pred­hod­no ni­je kod nad­le­žnog or­ga­na po­bi­jao rje­še­nje o po­sta­vlje­nju u di­je­lu ko­jim je od­re­đe­na za­ra­da.
Ve­ći­na za­po­sle­nih tvr­di da se ni­je mo­gla ža­li­ti jer ni­je­su ni­ka­da do­bi­li rje­še­nja o za­ra­di.
Mar­ko­vić sma­tra da je po­treb­no da Gra­đan­sko odje­lje­nje Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re da upu­stvo za pri­mje­nu na­čel­nog prav­nog sta­va i po­stig­ne „do­go­vor” o nje­go­voj pra­vil­noj pri­mje­ni.
-Iz na­čel­nog sta­va ne­dvo­smi­sle­no pro­iz­i­la­zi da naj­ve­ći broj za­po­sle­nih u Grav­nom gra­du, ko­ji su pod­ni­je­li tu­žbe za ma­nje is­pla­će­nu za­ra­du zbog ma­nje pri­mi­je­nje­nog ko­e­fi­ci­jen­ta po za­ko­nu, ima­ju pra­vo na na­kna­du za od­re­đe­ni vre­men­ski pe­ri­od - u za­vi­sno­sti da li je do­ni­je­to rje­še­nje ili ne. Bit­no je da­kle, da li je Glav­ni grad na­kon stu­pa­nja na sna­gu Za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma za­ko­na o za­ra­da­ma dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka , ko­ji je u pri­mje­ni od 08. 01. 2008. go­di­ne, iz­dao rje­še­nje ko­jim je od­re­dio ko­e­fi­ci­jent za is­pla­tu za­ra­de te da li se na to rje­še­nje, ako je do­ni­je­to, ža­lio za­po­sle­ni ako je ko­e­fi­ci­jent bio ma­nji od onog ko­jeg za­kon pred­vi­đa. Ov­dje tre­ba po­seb­no na­po­me­nu­ti da shod­no čla­nu 15 Za­ko­na o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma, rje­še­nja o fik­snom di­je­lu za­ra­de do­no­si star­je­ši­na or­ga­na po slu­žbe­noj du­žno­sti, a ne po za­htje­vu za­po­sle­nog – pi­še u do­pi­su ko­ji je Mar­ko­vić po­slao Me­de­ni­ci.
Mar­ko­vić na­vo­di da u pri­mje­ni na­čel­nog prav­nog sta­va od­re­đe­ne su­di­je stav ne­pra­vil­no pri­mje­nju­ju.
-Od­re­đe­ni broj su­di­ja, da­kle ne sve, ne zna­ju ili ne umi­ju da pro­či­ta­ju ono što pi­še u na­čel­nom prav­nom sta­vu, što je ma­lo vje­ro­vat­no, ili pak na­mjer­no ne­će da ga pri­mi­je­ne ka­ko gla­si, već se na nje­ga po­gre­šno i sa­mo for­mal­no po­zi­va­ju. U sva­kom slu­ča­ju bi­lo da je jed­no ili dru­go, ne ide na čast i ugled pra­vo­su­đu. Jed­no­stav­no, od­re­đe­ni broj su­di­ja je na­čel­ni prav­ni stav shva­tio kao „za­da­tak” da mo­ra­ju da šti­te in­te­re­se Glav­nog gra­da i apri­o­ri da od­bi­ja­ju tu­žbe­ne za­htje­ve, a ne da su­de po za­ko­nu i shod­no či­nje­nič­noj gra­đi u pred­me­ti­ma. Sa­mim tim u ovom slu­ča­ju su­đe­nje ni­je po za­ko­nu ni po na­čel­nom prav­nom sta­vu. Zbog ova­kvog u naj­ma­nju ru­ku, ne­ko­rekt­nog, ne­sa­vje­snog i ne­pro­fe­si­o­nal­nog od­no­sa od­re­đe­nog bro­ja su­di­ja sma­tram za po­treb­nim da Gra­đan­sko odje­lje­nje Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re da upu­stvo za pri­mje­nu na­čel­nog prav­nog sta­va i po­stig­ne „do­go­vor” o nje­go­voj pra­vil­noj pri­mje­ni – sto­ji u do­pi­su.
On je po­ru­čio Me­de­ni­ci da će is­tra­ja­ti u „bor­bi” za do­no­še­nje za­ko­ni­tih od­lu­ka pod­no­še­njem od­go­vo­ra­ju­ćih prav­nih sred­sta­va bi­lo Ustav­nom su­du Cr­ne Go­re bi­lo Me­đu­na­rod­nom su­du za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru.
-Osim to­ga pri­nu­đen sam da i dru­gim sred­stvi­ma, kao i pu­tem me­di­ja ili ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja upo­znam do­ma­ću i me­đu­na­rod­nu jav­nost o ne­za­ko­ni­tom po­stu­pa­nju su­do­va, isti­na ne svih su­di­ja. Po­seb­no vam uka­zu­jem na to da od­re­đe­ni broj su­di­ja pre­i­na­ča­va pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de bez ika­kvog obra­zlo­že­nja ili pak pot­pu­no po­gre­šnog i ne­u­te­me­lje­nog raz­lo­ga u či­nje­nič­noj gra­đi i to ta­mo gdje ne­ma cen­zu­sa i uslo­va da se iz­ja­vi re­vi­zi­ja, a u iden­tič­nim su­tu­a­ci­ja­ma u pred­me­ti­ma gdje ima uslo­va za re­vi­zi­ju te pred­me­te uki­da­ju. Kao pri­mjer ne­pri­hva­tlji­vog, ne­za­ko­ni­tog, raz­lo­ga za pre­i­na­če­nje pr­vo­ste­pe­nih pre­su­da uglav­nom se na­vo­di to da se tu­ži­lac ni­je obra­ćao za­htje­vom za do­no­še­nje rje­še­nja, što ni­je nje­go­va za­kon­ska oba­ve­za, a da pri tom u dru­gim iden­tič­nim slu­ča­je­vi­ma, gdje se kao tu­že­ni ne po­ja­vlju­je Glav­ni grad, ima­ju su­pro­tan stav o če­mu do­sta­vljam pre­su­du od 15. 05. 2015 go­di­ne. Oči­gled­no, od­re­đe­nim su­di­ja­ma je bit­no na­pra­vi­ti sta­ti­sti­ku, a ne za­ko­ni­to do­no­si­ti od­lu­ke, a da pri tom ne pri­mje­nju­ju iden­tič­no za­kon za sve gra­đa­ne – sto­ji u do­pi­su.
Ako je Vr­hov­ni sud do­nio na­čel­ni prav­ni stav, on­da taj stav tre­ba i pri­mje­nji­va­ti ona­ko ka­ko gla­si u skla­du sa či­nje­nič­nom gra­đom u pred­me­tu, jer je do­ni­jet upra­vo zbog to­ga, a ne sa­mo da se sud po­zi­va na nje­ga, a da se pri tom ne oba­zi­re na do­ka­ze u pred­me­tu, re­kao je Mar­ko­vić.
A.D.


Prav­du će tra­ži­ti i u Stra­zbu­ru

Za­po­sle­ni u Glav­nom gra­du for­mi­ra­li su ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju ra­di za­šti­te pra­va ko­ja su im po­vri­je­đe­na ne­za­ko­ni­tim is­pla­ta­ma za­ra­da zbog po­gre­š­ne pri­mje­ne ma­njih ko­e­fi­ci­je­na­ta.
-For­mi­ra­na ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja će ta­ko­đe, u ko­or­di­na­ci­ji sa pu­no­moć­ni­kom za­po­sle­nih, advo­kat­skom kan­ce­la­ri­jom Mar­ko­vić, oba­vi­je­sti­ti do­ma­ću i me­đu­na­rod­nu jav­nost o ne­za­ko­ni­tom po­stu­pa­nju po­je­di­nih su­di­ja i svo­jim dje­lo­va­njem pri­ve­sti sud „po­zna­ni­ju pra­va”, ako ne pre­ko do­ma­ćih in­sti­tu­ci­ja, a ono si­gur­no pre­ko me­đu­na­rod­nih, pri­je sve­ga Me­đu­na­rod­nog su­da za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru – re­kao je Dra­gan Mar­ko­vić, advo­kat.


Uru­ša­va­nje ugle­da

Mar­ko­vić na­vo­di da sma­tra da se ovim pri­stu­pom su­do­va u pot­pu­no­sti uru­ša­va te­ško ste­če­ni ugled pra­vo­su­đa i pro­fe­si­o­nal­ni dig­ni­tet su­dij­ske funk­ci­je, a sa­mim tim su­di­ja ko­ji do­no­se ta­kve od­lu­ke.
-Po­na­vljam, kao što sam i ra­ni­jim obra­ća­nji­ma na­veo, ne mo­že, ni­ti tre­ba, da sud­ska vlast ne­za­ko­ni­tim od­lu­ka­ma „pe­gla” ne­za­ko­ni­to­sti dr­žav­nih or­ga­na. Na­dam se da će te pred­u­ze­ti od­re­đe­ne mje­re u ci­lju pra­vil­ne pri­mje­ne na­čel­nog prav­nog sta­va, a pri­je sve­ga su­đe­nja po za­ko­nu– na­veo je Mar­ko­vić u pi­smu upu­će­nom Ve­sni Me­de­ni­ci.