BI­JE­LO PO­LjE - U okvi­ru re­kon­struk­ci­je Uli­ce Len­ke Ju­ri­še­vić ju­če je sru­še­na mo­žda i naj­sta­ri­ja ku­ća ne sa­mo u Bi­je­lom Po­lju već i u re­gi­o­nu. Ku­ća, ko­ja je ima­la pri­ze­mlje i sprat, sa­gra­đe­na je pri­je vi­še od 150 go­di­na i vla­sni­štvo je po­ro­di­ce Idri­zo­vić. Re­kon­struk­ci­ju uli­ce iz­vo­di Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va Cr­ne Go­re, a ra­do­vi pod­ra­zu­mi­je­va­ju obi­lje­ža­va­nje tra­se, obi­lje­ža­va­nje in­sta­la­ci­ja, iz­ra­du afalt­nog za­sto­ra, ra­svje­te, vo­do­vo­da i ka­na­li­za­ci­je i iz­grad­nju par­ka u ko­jem je pla­ni­ra­no po­sta­vlja­nje spo­me­ni­ka za na­stra­da­le iz vo­za u Štrp­ci­ma. Spo­men-obi­ljež­je bi­će po­sta­vlje­no po op­štin­skoj od­lu­ci, baš na mje­stu ku­će Idri­zo­vi­ća. Ukup­na vri­jed­nost re­kon­struk­ci­je uli­ce uz­no­si 140.000 eura.
Dok je ba­ger ru­šio sta­ru ku­ću, ko­ja sa­mo što se ni­je bi­la uru­ši­la i u ko­joj po­sled­njih go­di­na ni­ko ni­je ži­vio, kom­ši­je su sa sje­tom gle­da­le što, ka­ko ka­žu, je­dan dio isto­ri­je ovog kra­ja ide u za­bo­rav. Zvon­ko Lje­šnjak, ko­ji ži­vi pre­ko pu­ta ove ku­će, ka­že da se sje­ća ka­da je ona bi­la jed­na od naj­lje­ših u ovom kra­ju, a mo­žda i u gra­du.
- Ku­ća Idri­zo­vi­ća je obi­ljež­je jed­nog vre­me­na, ko­je je iza nas, ka­da se sreć­ni­je ži­vje­lo. Ku­ću je sa­gra­dio ču­ve­ni ga­zda u ovom kra­ju Emin Idri­zo­vić sa svo­jom ži­vot­nom sa­put­ni­com Ha­mom. Bi­li su imuć­ni i ku­ća je bi­la ozi­da­na od ka­me­na sa kro­vom od čat­me. Idri­zo­vi­ći su ina­če ima­li ve­li­ku ze­mlju na dru­gom kra­ju gra­da i ži­vje­li su od ba­vlje­nja po­ljo­pri­vre­dom, a u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du dr­ža­va im je sve kon­fi­sko­va­la. Po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je u ku­ći su ži­vje­le Emi­no­ve kćer­ke Mu­nir­ka i Mu­je­si­ra, ko­je se ni­ka­da ni­je­su uda­va­le, a mno­gi su se di­vi­li nji­ho­voj lje­po­ti. Pri­je sko­ro dva­de­se­tak go­di­na umrla je Mu­je­si­ra, a Mu­nir­ka je osta­la sa­ma i ne­moć­na. Ži­vje­la je kao pu­sti­njak. Bi­lo je tu­žno gle­da­ti ne­ka­da­šnju lje­po­ti­cu ka­ko ve­ne, a bo­lje­lo nas je i to što ni­je do­zvo­lja­va­la da joj po­mog­ne­mo- pri­ča Lje­šnjak, i do­da­je da su kom­ši­je po­ku­ša­va­le ma­kar da joj ure­de dvo­ri­šte i dio ku­će, ali da ni­je do­zvo­lja­va­la da joj iko uđe u ku­ću.
- Ni­je ima­la gri­ja­nja, a zi­me su bi­le du­ge i te­ške. Neo­b­zir­ni su­gra­đa­ni su do­no­si­li i de­po­no­va­li sme­će u dvo­ri­šte ku­će Idri­zo­vi­ća, pa smo mi kom­ši­je ne­ko­li­ko pu­ta or­ga­ni­zo­va­li ak­ci­je i či­sti­li dvo­ri­šte. Pri­je sko­ro tri go­di­ne Op­šti­na je uze­la Mu­nir­ku pod sta­ra­telj­stvo, smje­sti­li je u Dom za sta­re i uze­li ze­mlju i sta­ru ku­ću. Mu­nir­ka ni­je ima­la sre­će da po­ži­vi du­že, pa je na­kon sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci umr­la - ka­že Lje­šnjak.
Kom­ši­je Idri­zo­vi­ća sa­gla­sni su da je li­je­po što će uli­ca do­bi­ti ur­ba­ni­ji iz­gled, ali da ipak osta­je sje­ta za ra­ni­jim vre­me­ni­ma. Za­to su pred­lo­ži­li da se u bu­du­ćem par­ku iz­gra­di i jed­na spo­men če­sma u znak sje­ća­nja na sta­ru i ugled­nu po­ro­di­cu Idri­zo­vić i ku­ću ko­ja je bi­la pra­vi mu­zej­ski eks­po­nat Bi­je­log Po­lja.M.N.