Da Gor­nji Ro­ga­mi u Pi­pe­ri­ma, na sa­mo pet ki­lo­me­ta­ra od Pod­go­ri­ce, go­to­vo ne­ma­ju ni osnov­nih uslo­va za ži­vot uvje­rio se lič­no Mar­ko Ra­ko­če­vić, se­kre­tar za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj ko­ji je na po­ziv mje­šta­na i od­bor­ni­ka De­mo­kra­ta Mi­tra Vu­ko­vi­ća obišao se­lo.
Put – to im je pri­o­ri­tet. Ko­lo­me­tar i po ta­kvog ma­ka­da­ma ne­ma vi­še ni na ka­tu­ni­ma, a ka­mo­li bu­kval­no u pred­gra­đu Pod­go­ri­ce. Da će na­ći na­čin da ga uči­ne uslov­ni­jim, po­ru­čio je Mar­ko Ra­ko­če­vić, i ka­že da ni­je ni znao da na sa­mo par ki­lo­me­ta­ra od Pod­go­ri­ce po­sto­ji ta­kav put.
- Ni­je do­bro što je put u ta­kvom sta­nju po­sled­njih če­tr­de­se­tak go­di­na, od­no­sno da je isti od ka­ko su ga ura­di­li, mo­žda i lo­ši­ji. Se­kre­te­ri­jat za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i Glav­ni grad će u ne­kom na­red­nom pe­ri­o­du po­mo­ći mje­šta­ni­ma Gor­njih Ro­ga­ma da se ospo­so­bi sa­o­bra­ćaj­ni­ca, da li će to bi­ti pot­pu­na ili fa­zna re­kon­struk­ci­ja ili sa­na­ci­ja, od­lu­či­će­mo jer to ne za­vi­si sa­mo od vo­lje. Že­li­mo da do­pri­ne­se­mo oži­vlja­va­nju ovog kra­ja u sva­kom smi­slu. Ne­ka bu­de da će ne­što kon­kret­ni­je bi­ti u na­red­noj go­di­ni a do kra­ja ove go­di­ne mo­žda bu­de ne­ke pri­vre­me­ne sa­na­ci­je da pre­zi­me bar. Lju­di se ov­dje do­mi­nan­to ba­ve sto­čar­stvom i mo­žda je to po­vod i za ne­ke dru­ge in­sti­tu­ci­je da se uklju­če u ovu ak­ci­ju jer ne­ma­mo to­li­ko svi­je­tlih pri­mje­ra se­la ko­ja su bli­zu Pod­go­ri­ce a da ima­ju to­li­ko sto­ke čak do 1.000 gr­la - ka­zao je Ra­ko­če­vić.
Mje­šta­nin Ran­ko Sta­ma­to­vić ka­že da je­dva če­ka dan ka­da će im se ura­di­ti put kroz se­lo da mo­že po­no­vo da mu se vra­ti. Ne kri­je da je zbog lo­ših uslo­va mo­rao da ga na­pu­sti.
- Ka­ko da ži­vim ov­dje kad bih pr­vo mo­rao da re­gi­stru­jem dvo­je ko­la, jed­no za grad, jed­no za se­lo jer je put ta­kav da obič­nim ko­li­ma ni­ka­ko ne bi mo­gli iza­ći do ku­će. Pri­je če­tr­de­set go­di­na je pro­bi­jan i ra­đen i to sve od do­pri­no­sa mje­šta­na, ni­ko nam ni­je po­ma­gao ni oko če­ga. Mo­li­mo se sva­ko­me, ni­ko ni­šta. Do­du­še, pri­je če­ti­ri go­di­ne nam je Elek­tro­pre­nos po­mo­gao sa 2.000 eura što smo ulo­ži­li u put ali to je sad sve opet vra­će­no na po­četnu fa­zu - pri­ča Stama­to­vić.
Je­di­ni mje­šta­nin ko­ji u se­lu ži­vi pre­ko ci­je­le go­di­ne je Đor­đe Vu­ka­no­vić. Ka­ko ka­že, kad je ku­po­vao auto, ni­je mo­gao da bi­ra već je uzeo džip te­re­nac, je­di­ni sa ko­jim mo­že iza­ći do ku­će.
- Sje­ćam se da nam je naj­go­ri pe­ri­od bio zim­ski i ljet­nji ras­pust kad iz Pod­go­ri­ce do­đe­mo ko­li­ma do skre­ta­nja za se­lo pa on­da svu ro­bu, pre­hram­be­ne pro­iz­vo­de, vo­du... iz­no­si­mo pje­ške uz br­do do ku­će. Ma­lo se šta od ta­da pr­o­mi­je­ni­lo. Sa­mo mi zna­mo ka­ko nam je zi­mi po ki­ši a o sni­je­gu da i ne pri­čam - ka­že Vu­ka­no­vić.
Ka­ko is­ti­če, pro­šle go­di­ne im je mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić pred iz­bo­re lič­no obe­ćao i put i vo­du ali da od to­ga ni­je bi­lo ni­šta.
- Ne znam ko nam sve ni­je obe­ća­vao po­moć a ni­kad ni­šta ni­smo do­bi­li. Nad­amo se da će­mo ovo­ga pu­ta ima­ti sre­će. Elek­tro­pre­nos nam je 2009. go­di­ne dao ne­ka sred­stva i po­mo­gao da put iz­gle­da pri­stoj­ni­ji i to je sve, sve osta­lo su mješt­ni sa­mi ra­di­li pri­je če­tr­de­se­tak go­di­na. Stru­ja nam je sla­ba, vo­du ima­mo sa ži­vog iz­vo­ra ali je vi­še ne­ma ne­go što je ima pa če­sto do­no­si­mo vo­du u bi­do­ni­ma - ka­že Vu­ka­no­vić.
Od­bor­nik De­mo­kra­ta Mi­tar Vu­ko­vić je vi­še pu­ta i u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da ini­ci­rao pro­blem mje­šta­na Gor­njih Ro­ga­ma ko­ji sa­mo tra­že as­fal­ti­ra­nje ki­lo­me­tar i po pu­ta.
- Oče­ki­va­nja su da će se ne sa­mo Glav­ni grad već i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de, jer se to ti­če i pod­sti­ca­ja raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de i sto­čar­stva, uklju­či­ti u rje­ša­va­nje pro­ble­ma se­la. Vje­ru­jem da će se na­kon to­li­ko go­di­na rje­ši­ti pro­blem pu­ta, tim pri­je što se zna da je se­lo od cen­tra gra­da uadlje­no če­ti­ri ki­lo­me­tra - po­ru­čio je Vu­ko­vić.
Jed­nu ci­ster­nu vo­de za se­lo, obe­ćao je i Mar­ko Ra­ko­če­vić lič­no.
S.R.

Do ima­nja sa­mo pje­ške

Se­dam­de­set­še­sto­go­di­šnji Vo­ji­slav To­mić, ka­že da bar jed­nom ne­djelj­no iza­đe do ku­će na se­lu ali da bi do­la­zio i če­šće kad bi imao pu­ta do ku­će. Ka­ko ka­že, bi­ci­klom do­đe do skre­ta­nja za se­lo i on­da tih ki­lo­me­tar i po do ku­će ode pje­ške.
- Tri­de­set go­di­na ima od ka­ko sam se do­se­lio u Gor­nje Ro­ga­me, imam tu vi­ken­di­cu ko­ja je igrom slu­ča­je­va no­vi­ja. Evo 20 ku­ća ov­dje i one bi bi­le ure­đe­ni­je da im se mo­že pri­ći, no se ov­dje do­ći ne mo­že, to je po­gi­bi­ja ka­kav je put. To­li­ko sto­ke ima ov­dje, oko 800 ov­aca pa i vi­še, kra­ve, se­lo bi za­ži­vje­lo za dan sa­mo kad bi nam se ne­ko okre­nuo - po­ru­čio je To­mić.

Po ki­ši put po­sta­je vo­do­tok
Ran­ko Sta­ma­to­vić is­ti­če da ne po­sto­ji se­lo bli­že gra­du a da ima vi­še sto­ke od Gor­njih Ro­ga­ma. Ka­ko ka­že, oni uvi­jek da­ju sve što ima­ju, a za uz­vrat ne do­bi­ja­ju ni­šta.
- Naj­ma­nje 800 ova­ca i oko de­se­tak kra­va ima u na­šem se­lu, zar to ni­je pra­vo bo­gat­stvo. Zbog ta­kvih se stvari ula­že u se­lo umje­sto da se za­po­sta­vlja. Tre­nut­no ni vo­de ne­ma­mo pa ov­ce ni­su tu, već su lju­di mo­ra­li ma­lo du­že da osta­nu na pla­ni­nu, u se­lo gdje ima ma­lo vi­še pa­še - pri­ča Sta­ma­to­vić.
Ka­ko ka­že, zi­mi je naj­go­re.
- Kad je ki­ša put po­sta­je vo­do­tok, a kad je sni­jeg ne mo­že­mo ni­kud, snje­go­či­stač nam ni ne do­la­zi ova­mo - ka­že Sta­ma­to­vić.