Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo skla­pa­ju­ći spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa Mi­lo­šem Ma­ro­vi­ćem, si­nom pred­sjed­ni­ka po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a Sve­to­za­ra Mar­o­vi­ća, ni­je se kon­sul­to­va­lo o vi­si­ni na­kna­de šte­te sa Op­šti­nom Bu­dva. Od­red­be Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku pro­pi­su­ju da se pri­li­kom skla­pa­nja ova­kvog spo­ra­zu­ma mo­ra­ju kon­tak­ti­ra­ti sve stran­ke u po­stup­ku, pa i ošte­će­na, ko­ja je u ovom slu­ča­ju Op­šti­na Bu­dva.
Da Op­šti­na Bu­dva ni­je kon­sul­to­va­na pri­li­kom skla­pa­nja spo­ra­zu­ma sa mla­đim Ma­ro­vi­ćem po­tvr­đu­je iz­ja­va pr­vog čo­vje­ka tog gra­da Sr­đe Po­po­vi­ća. Upi­tan da li je op­šti­na kon­tak­ti­ra­na kao ošte­će­na stra­na, ima­ju­ći u vi­du da su po­stig­nu­ti spo­ra­zu­mi o pri­zna­nju kri­vi­ce sa Mi­lo­šem Ma­ro­vi­ćem, Po­po­vić je re­kao: „Tim po­vo­dom ću sa tu­ži­la­štvom ima­ti sa­stan­ke na­red­ne sed­mi­ce, i to je sve što mo­gu da ka­žem”.
Pre­ma čla­nu 302 ZKP- a, tu­ži­lac je du­žan da obez­bi­je­di da do­go­vo­rom sa okri­vlje­nim ko­ji je sklo­pio spo­ra­zum ne po­vri­je­di pra­va po­vri­je­đe­nog. Ta­ko­đe, čla­nom 301 istog prav­nog ak­ta pred­vi­đe­no je da tu­ži­lac mo­ra da po­stig­ne do­go­vor sa stran­ka­ma u po­stup­ku i bra­ni­o­ci­ma ka­ko se na po­stig­nu­ti spo­ra­zum ne bi ula­ga­la žal­ba.
–  Spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce okri­vlje­ni u pot­pu­no­sti pri­zna­je kri­vič­no dje­lo za ko­je se te­re­ti, od­no­sno pri­zna­je jed­no ili vi­še kri­vič­nih dje­la uči­nje­nih u sti­ca­ju ko­ja su pred­met op­tu­žbe, a okri­vlje­ni i dr­žav­ni tu­ži­lac se sa­gla­ša­va­ju o: od­ri­ca­nju stra­na­ka i bra­ni­o­ca od pra­va na žal­bu pro­tiv od­lu­ke su­da do­ne­se­ne na osno­vu spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce kad je sud u pot­pu­no­sti pri­hva­tio spo­ra­zum – pro­pi­su­je stav 3 čla­na 301 ZKP-a.
Čla­nom 302 pro­pi­sa­no je da će sud rje­še­njem usvo­ji­ti spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i do­ni­je­ti od­lu­ku ko­ja od­go­va­ra sa­dr­ži­ni spo­ra­zu­ma, ako, iz­me­đu osta­log, utvr­di da spo­ra­zu­mom ni­je­su po­vri­je­đe­na pra­va ošte­će­nog i da je spo­ra­zum u skla­du sa in­te­re­si­ma pra­vič­no­sti, a sank­ci­ja od­go­va­ra svr­si iz­ri­ca­nja kri­vič­nih sank­ci­ja. Sa­mim tim pod­ra­zu­mi­je­va se da će se tra­ži­ti sa­gla­snost ošte­će­nog da li je za­do­vo­ljan do­go­vo­re­nim iz­no­sem nov­ca za od­šte­tu.
Ipak, pri­li­kom do­go­va­ra­nja sa mla­đim Ma­ro­vi­ćem tu­ži­la­štvo oči­gled­no ni­je is­po­što­va­lo pro­ce­du­ru. Na­i­me, tu­ži­la­štvo je pr­vo do­go­vo­ri­lo sa Ma­ro­vi­ćem da za ne­za­ko­ni­te rad­nje pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor od­slu­ži go­di­nu za­tvo­ra i upla­ti 380.000 eura. O ovom spo­ra­zu­mu sa­či­ni­li su rje­še­nje, ko­je je upu­će­no na od­lu­či­va­nje u pod­go­rič­ki Vi­ši sud. Ipak, spor­no je što je tu­ži­la­štvo već po­sti­glo spo­ra­zum sa okri­vlje­nim ko­ji je ovje­ren i upu­ćen na po­tvr­đi­va­nje, a da pri­je to­ga ni­je­su do­bi­li po­tvr­du Op­šti­ne Bu­dva, ko­ja je u ovom po­stup­ku ošte­će­na za oko mi­li­on i po eura. Tač­ni­je, Op­šti­na ni­je po­tvr­di­la da je za­do­volj­na su­mom ko­ju su kao od­šte­tu do­go­vo­ri­li Ma­ro­vić i tu­ži­la­štvo.
Ma­ro­vi­ćev bra­ni­lac, advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić, ka­zao je da ne­ma in­for­ma­ci­ju da li je Op­šti­na Bu­dva oba­vi­je­šte­na o skla­pa­nju spo­ra­zu­ma. Ta­ko­đe je na­veo da sma­tra da op­šti­na i ni­je ošte­će­na stra­na u pred­me­tu, jer je spor­no ze­mlji­šte osta­lo u nje­nom vla­sni­štvu.
Osum­nji­če­ni sin pred­sjed­ni­ka po­li­tič­kog sa­vje­ta DPS-a na­kon hap­še­nja ne­gi­rao je kri­vi­cu, ali je to­kom pre­go­vo­ra sa tu­ži­la­štvom pro­mi­je­nio is­kaz. Tom pri­li­kom je pri­znao iz­vr­še­nje dje­la ko­je mu se sta­vlja­lo na te­ret, ali ni­je pri­znao da je član kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ta­ko­đe, tu­ži­la­štvu je ka­zao i da iza ovog po­sla ne sto­ji nje­gov otac Sve­to­zar, i da je on sam uče­stvo­vao u sve­mu ovo­me. Ka­ko sa­zna­je­mo, tu­ži­la­štvo je pri­hva­ti­lo ovu nje­go­vu iz­ja­vu i on se ne te­re­ti da je član or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe.
Mi­loš Ma­ro­vić je 31. de­cem­bra spro­ve­den iz Is­tra­žnog za­tvo­ra u zgra­du Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, gdje je če­ti­ri sa­ta pre­go­va­rao o spo­ra­zum­nom pri­zna­nju kri­vi­ce i na­či­nu iz­vr­še­nja ka­zne.
Biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve Raj­ko Ku­lja­ča, ne­ka­da­šnji di­rek­tor AMD Bu­dva Igor Trn­ski i Mar­ko Vu­jo­vić, kum Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, do­bi­li su sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka u pred­me­tu „Pri­je­vor”. Svi oni su sa­op­šti­li da je sum­nji­ve po­slo­ve or­ga­ni­zo­vao Sve­to­zar Ma­ro­vić, a da je u nji­ho­vom spro­vo­đe­nju uče­stvo­vao i nje­gov sin. Pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, iza či­ta­vog po­sla oko spor­ne pro­da­je ze­mlji­šta sta­jao je Mi­loš Ma­ro­vić, a sve je od­ra­đe­no pre­ko nje­go­vog ku­ma Mar­ka Vu­jo­vi­ća. Trn­ski je is­pri­čao tu­ži­o­cu da ga je Mi­loš Ma­ro­vić pod­stre­ka­vao da od Op­šti­ne ku­pi plac u in­du­strij­skoj zo­ni Ja­za ka­ko bi nje­go­va kom­pa­ni­ja na toj lo­ka­ci­ji, iz­me­đu osta­log, mo­gla da gra­di sa­lon na­mje­šta­ja, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta.
M.V.P.–M.V.


Iz bol­ni­ce u će­li­ju

Ma­ro­vić je uhap­šen po­čet­kom de­cem­bra, a do ta­da se li­je­čio u Be­o­gra­du. Po do­la­sku u Cr­nu Go­ru smje­šten je u pri­vat­nu kli­ni­ku „Ko­dra”, gdje je, umje­sto u tu­ži­la­štvu, dao iz­ja­vu. Tu­ži­la­štvo je u ok­to­bru iz­da­lo na­log za nje­go­vo hap­še­nje, ali on ni­je mo­gao do­ći na sa­slu­ša­nje zbog zdrav­stve­nog sta­nja.
Ma­ro­vić je tra­žio da zbog lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja bu­de u „Ko­dri”, ali je utvr­đe­no da u spu­škom za­tvo­ru po­sto­je uslo­vi za nje­go­vo li­je­če­nje, zbog če­ga je spro­ve­den u Is­tra­žni za­tvor.
Ne­du­go na­kon to­ga, po na­lo­gu tu­ži­la­štva, li­si­ce na ru­ke sta­vlje­ne su i nje­go­vom ocu Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću zbog sum­nje da je i on oba­vljao sum­nji­ve po­slo­ve pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor.


Ne­pro­fe­si­o­nal­no po­na­ša­nje tu­ži­la­štva

Ured­ni­štvo “Da­na” od­lu­či­lo je da po ovom pi­ta­nju ne tra­ži stav Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva jer je u pro­te­klom pe­ri­o­du slu­žba ove in­sti­tu­ci­je po­ka­za­la ne­pro­fe­si­o­na­lan i ne­ko­rek­tan od­nos. Na­i­me, od­go­vo­re na na­ša pi­ta­nja tu­ži­la­štvo je ob­ja­vlji­va­lo pr­vo na svom saj­tu, ne re­dak­ci­ji, či­me su ih uči­ni­li do­stup­nim svim me­di­ji­ma. Ta­kvim po­stu­pa­njem Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u kon­ti­nu­i­te­tu na­no­si pro­fe­si­o­nal­nu i fi­nan­sij­sku šte­tu na­šoj re­dak­ci­ji.