Sto­čar Fa­ruk Mu­lje­ško­vić iz se­la Hak­ša­ba­no­vi­ći uka­zu­je na sve te­že uslo­ve u sto­čar­stvu i uopšte u po­ljo­pri­vre­di. Sa de­set kra­va i si­gur­nim ot­ku­pom mli­je­ka ka­že da je­dva pre­ži­vlja­va. Rje­še­nje pro­ble­ma vi­di u bo­ljoj sa­rad­nji Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i sa­mih sto­ča­ra, od­no­sno po­ljo­pri­vred­ni­ka.
- Sve če­šće ču­je­mo ka­ko ni­kad vi­še nov­ca ni­su ima­li i po­zi­va­ju nas sve da se pri­ja­vlju­je­mo za ra­zno­ra­zne pro­jek­te, pre­mi­je, ali ja u to ne vje­ru­jem. Dok god tra­že pa­pi­ro­lo­gi­ju ko­ju tra­že, tu je pri­su­tan ste­pen ma­ni­pu­la­ci­je. Za­što, za­to što se pre­mi­je do­bi­ja­ju na osno­vu pa­so­ša od pri­ja­vlje­nih gr­la i ko­mi­si­ja mo­žda jed­nom iza­đe na li­ce mje­sta da se uvje­ri u pri­ja­vlje­ne po­dat­ke i to je sve. Šta se ra­di, lju­di pro­da­ju po­lo­vi­nu gr­la, pa­so­še im ni­ko ne za­pli­je­ni i oni na­sta­ve da pri­ma­ju pre­mi­je na pri­ja­vljen broj gr­la, a em su do­bi­li no­vac od pro­da­je em pre­mi­je, što je pre­va­ra. Ni­ko to ne kon­tro­li­še vi­še i to je sra­mo­ta - na­vo­di Mu­lje­ško­vić.
Nje­gov je pred­log, ka­že ofor­mi­ti ko­mi­si­ju ko­ja bi iz­la­zi­la na te­ren sva­ka dva do tri mje­se­ca i kon­tro­li­sa­la one ko­ji do­bi­ja­ju pre­mi­je.
- Šta­lu sam na­pra­vio sam, imam na de­se­ti­ne hi­lja­da kva­dra­ta ima­nja ali ga ne mo­gu is­ko­ri­sti­ti, ra­do bih pro­ši­rio far­mu, po­sta­vio po­ji­li­ce, ma­ši­ne za mu­žu, ali ka­ko, od če­ga, je­dva i ova­ko pre­ži­vlja­vam. Že­na i ja ra­di­mo od ju­tra do sju­tra. Ogro­man je to po­sao oko de­set kra­va, sada ima­mo jed­no te­le, a u ma­ju će još če­ti­tri da se ote­le. Ne­kad se ci­je­la Ju­go­sla­vi­ja snab­di­je­va­la pro­iz­vo­di­ma iz Ma­le­si­je i Ze­te, da­nas ni se­be ne mo­že­mo pre­hra­ni­ti. Sva­ka bi mi po­moć za sto­ku odo­va­ra­la, dr­žao bih i do 50 kra­va. Uz njih bih od­mah to­vio te­lad po­sle dva mje­se­ca, da ih ne ku­pu­jem, pa bih sva­kih šest mje­se­ci imao da da­jem po de­se­to­ro te­la­di za me­so, imao i va­re­ni­ku, pa za­što ja ne bih bio za­du­žen da im da­jem de­se­to­ro te­la­di od po 200 ki­lo­gra­ma me­sa na po­la go­di­ne i ta­ko da is­pla­tim to što su mi da­li, od­no­sno ulo­ži­li u me­ne. Pa ako mi da­ju 10.000 eura, 5.000 vra­tim u nov­cu pet u pro­iz­vo­di­ma, to je pra­va po­moć a ne da po­ma­žu oni­ma ko­ji ima­ju, ko­ji će da uzmu sto­ku i pre­mi­je i po­sle da mak­nu tu sto­ku, ni­šta ne osta­ne. Od pa­pi­ra ne­ma vaj­de, u to ne vje­ru­jem - de­ci­dan je Mu­lje­ško­vić.
Na 15 da­na ka­že od nov­ca ko­ji do­bi­ja za mli­je­ko ni­je do­volj­no da pre­hra­ni ni pet kra­va.
- Ako ja uzmem od mli­je­ka 300 eura za mje­sec da­na, šta me­ni kra­ve da je­du tih 30 da­na. Sa­mo za si­je­no da da­jem pa­re, mno­go je. Nji­ma dnev­no sva­koj tre­ba po jed­na ba­la ko­ja ko­šta dva eura, to je mje­seč­no sa­mo 600 eura si­je­na, a ja za­ra­dim svega 300. Gdje je da pre­hra­nim po­ro­di­cu, dru­ga hra­na za sto­ku. Kon­cen­tr­tat je naj­sku­plji, 12 eura ko­šta džak od 40 ki­lo­gra­ma i on se po pra­vi­lu da­je po gr­lu tri pu­ta dnev­no po če­ti­ri ki­lo­gra­ma, pu­ta 11 kra­va, to je ne­mo­gu­će iz­dr­ža­ti - pri­ča Mu­lje­ško­vić.
Pu­no se nov­ca iz­dva­ja i na ve­te­ri­na­ra. Je­di­na po­moć im je 400 eura pre­mi­je ko­je do­bi­ja­ju na broj gr­la, jed­nom go­di­šnje i to je sve.
S.R.


Štetu procijenili na 860 eura, a isplatili 39

Pri­je par go­di­na Fa­ru­ku oštećena šta­la, pa­le su dvi­je krovne gre­de. Pri­ja­vi­o­je šte­tu, ko­mi­si­ja je iz­la­zi­la na li­ce mje­sta i pro­cje­ni­la 860 eura šte­te.
- Me­đu­tim, kad se od­bi­je sva­šta ne­što od to­ga, is­pa­lo je da me sle­du­je osam od­sto od šte­te, nekih 65 eura, ali kad se odu­zme PDV oko 39 eura. Od­bio sam to jer je to po­ni­ža­va­ju­će. Ako ne­ko stvar­no mi­sli da šta­lu 15 sa šest mo­že po­kri­ti za to­li­ko nov­ca, po­kla­njam mu ga, ta­ko sam i ura­dio - pri­ča Mu­lje­ško­vić.