I tri­na­est go­di­na, na­kon što je Jo­sip Ve­ber, za­lju­blje­nik u vo­zo­ve i pi­sac knji­ga o že­lje­zni­ci, Her­ceg No­vom po­klo­nio pla­vi va­gon, po­sta­viv­ši ga is­pred In­sti­tu­ta „dr Si­mo Mi­lo­še­vić“ u Iga­lu, po­klon kao da ni­je do­bro­do­šao ni­ko­me, osim van­da­li­ma, ko­ji ga go­di­na­ma pljač­ka­ju, uni­šta­va­ju, is­pi­su­ju gra­fi­ti­ma… Pla­vi va­gon je pro­gla­še spo­me­ni­kom teh­nič­ke kul­tu­re rje­še­njem dr­žav­ne upra­ve na Ce­ti­nju.
Ra­ni­ja vlast ne sa­mo što ni­je uspje­la da se iz­bo­ri s van­da­li­zmom, ne­go je če­sto obe­ća­va­la da će va­gon iz­mje­sti­ti na po­god­nu lo­ka­ci­ju, pa se lo­ka­ci­ja „še­ta­la“ od Du­bro­vač­ke uli­ce, pre­ko Su­to­ri­ne do Ze­le­ni­ke. Obe­ća­nja ni­su is­pu­ni­li.
Od no­ve vla­sti, či­joj smo pres slu­žbi upu­ti­li pi­ta­nje o sud­bi­ni pla­vog va­go­na, do­bi­li smo kra­tak od­go­vor, na­lik obe­ća­nji­ma ko­ja su gra­đa­ni ima­li pri­li­ku da slu­ša­ju 13 go­di­na.
-Op­šti­na raz­ma­tra mo­guć­nost naj­po­god­ni­je lo­ka­ci­je da se va­gon pre­mje­sti u skla­du sa za­htje­vom NVO ko­ja je za­in­te­re­so­va­na da se va­gon upri­sto­ji i do­ve­de u upo­treb­no sta­nje, od­go­vo­re­no nam je iz pres slu­žbe Op­šti­ne.
Pod­sje­ti­će­mo da su se, na­kon bru­tal­ne vi­še­go­di­šnje de­va­sta­ci­je va­go­na, ak­ti­vi­sti NVO „Si­ner­gi­ja” Vuk Čvo­ro, Va­nja Đu­ra­ško­vić, Mar­ko Ili­ja­nić, kao i vo­lon­te­ri An­drej Ne­do­vić, Da­do Ba­bić, Dar­ko Pe­ri­šić, Dra­gi­ša Bo­ca, Trif­ko Bo­ško­vić i Ni­ko­la Ava­ku­mo­vić, an­ga­žo­va­li u sre­đi­va­nju va­go­na, ko­jeg su oči­sti­li i ofar­ba­li. Ni to ni­je po­mo­glo da se pa­žnja nad­le­žnih skre­ne na ovo kul­tur­no do­bro.
Ina­če, Ve­ber je 2013.go­di­ne, bio u za­vr­šnim pre­go­vo­ri­ma s Op­šti­nom o iz­mje­šta­nju va­go­na u Su­to­ri­nu, gdje je tre­ba­lo da do­bi­je tu­ri­stič­ko- ugo­sti­telj­ski ka­rak­ter, ka­ko bi bio ču­van 24 ča­sa.
-Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je sam do­bio od mje­šta­na, ko­ji ži­ve u ne­po­sred­noj bli­zi­ni va­go­na, va­gon su naj­vi­še de­mo­li­ra­li ti­nej­dže­ri od 12 do 14 go­di­na. Ra­di­li su to iz či­ste obi­je­sti. U va­go­nu su, ka­da je do­pre­mljen 2003. go­di­ne, bi­la is­prav­na sta­kla i sje­di­šta, čak su i aku­mu­la­tor­ske ba­te­ri­je ra­di­le. Ru­ko­vod­stvo In­sti­tu­ta „dr Si­mo Mi­lo­še­vić“ ni­je mi u to vri­je­me mo­glo da­ti pre­ci­zni­ju in­for­ma­ci­ju o pri­va­ti­za­ci­ji ove usta­no­ve, sma­tra­li su da će to te­ći ubr­za­no, a ne da će pro­ći i 13 go­di­na. Ta­ko da smo du­gi niz go­di­na tra­ži­li lo­ka­ci­ju. Oče­ku­jem da će va­gon bi­ti sre­đen, ofar­ban i pre­ba­čen na no­vu lo­ka­ci­ju traj­ni­jeg ka­rak­te­ra.
Va­gon, bez ob­zi­ra na to što je u ova­kvom sta­nju, ne­će iz­i­ski­va­ti zna­čaj­ni­ja sred­stva za ob­na­vlja­nje. On je pro­gla­šen spo­me­ni­kom teh­nič­ke kul­tu­re, i za to smo do­bi­li sve pa­pi­re- ka­zao je Ve­ber.
U do­vo­že­nju va­go­na iz Pan­če­va i u nje­go­vom po­sta­vlja­nju uče­stvo­va­la je i Oli­ve­ra Do­kle­stić, pred­sjed­ni­ca Eko­lo­škog dru­štva ''Bo­ka'', u to vri­je­me na­čel­ni­ca Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti.
-Ve­ber je od­lu­čio da u Her­ceg No­vi do­ve­de naj­ve­ći mo­gu­ći po­kret­ni po­klon. Ra­do­va­la sam se s ta­kvoj ide­ji i li­je­poj no­vo­ta­ri­ji za naš grad. Pred­u­zi­mlji­vi Ve­ber je do­bio od­bre­nje od In­sti­tu­ta “dr Si­mo Mi­lo­še­vić“ da se na nji­ho­vom ima­nju po­sta­vi va­gon. Bi­li su sa­gla­sni da pro­ra­di kao ka­fić, s ljet­njom ba­štom, gdje će se oku­plja­ti, pr­ven­stve­no, fi­la­te­li­sti i lju­bi­te­lji sta­ri­na, a po­tom i stran­ci i svi dru­gi ko­ji­ma će bi­ti in­te­re­san­tan sku­če­ni am­bi­jent sta­rog va­go­na. Va­gon je sti­gao pru­gom do Ba­ra, voj­nim bro­dom rat­ne mor­na­ri­ce do lu­ke Ze­le­ni­ka, a po­tom voj­nim ka­mi­o­nom do Iga­la. Me­đu­tim još ta­da Op­šti­na, ne­ki ključ­ni lju­di (iako sam i ja kao na­čel­nik bi­la dio vla­sti i op­šti­ne i na ve­o­ma va­žnoj po­zi­ci­ji) po­če­li su da okre­ću bro­je­ve te­le­fo­na i da sto­pi­ra­ju is­kr­ca­va­nje va­go­na na do­go­vo­re­no mje­sto is­pred Dru­ge fa­ze In­sti­tu­ta. Na­vod­no se po­ka­za­lo da ta lo­ka­ci­ja ni­je u vla­sni­štvu In­sti­tu­ta. Sko­ro da je do­šlo do ob­u­sta­ve či­ta­ve ak­ci­je. Va­gon je ipak is­kr­can na pla­tou. Oko nje­ga je po­sut šlju­nak. Upri­li­če­na je skrom­na sve­ča­nost u or­ga­ni­za­ci­ji “Fi­la­te­li­stič­kog dru­štva Iga­lo“ i Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti (i op­štu upra­vu) a Ve­ber je, tom pri­li­kom, pred­sta­vio iz­lo­žbu sa oko 40 fo­to­gra­fi­ja ko­je je sam o svom tro­šku na­pra­vio i ura­mio. Od ta­da tra­ju ne­pre­kid­na pre­pu­ca­va­nja s Op­šti­nom u ve­zi da­va­nja odo­bre­nja za rad, mo­že ka­fić- ne mo­že ka­fić, da osta­ne tu ili da ga po­mje­re, ka­za­la je Do­kle­sti­će­va.
K.Ma­to­vić

Mu­zej že­lje­zni­ce
Ve­ber je ka­zao da bi va­gon mo­gao bi­ti svo­je­vr­sni ma­li mu­zej, jer će sa­dr­ža­ti sve sta­re fo­to­gra­fi­je isto­ri­ja­ta že­lje­zni­ce u Bo­ki Ko­tor­skoj i bi­će sva­ka­ko atrak­ci­ja, jer ta­kvo ne­što ne po­sto­ji u Cr­noj Go­ri.
Pod­sje­ti­će­mo da je ovaj va­gon no­stal­gi­je po­sta­vljen s na­mje­rom da po­sta­ne mi­ni mu­zej že­lje­zni­ce u Bo­ki i da se u nje­mu se na­la­zi­lo oko 40 vri­jed­nih fo­to­gra­fi­ja. Na­ža­lost, fo­to­gra­fi­je su po­kra­de­ne, na va­go­nu su raz­bi­je­ni svi pro­zo­ri, a o nje­mu je naj­vi­še bri­nuo upra­vo Jo­sip Ve­ber, ko­ji ga je či­stio, far­bao, mi­je­njao sta­kla na pro­zo­ri­ma...