Bo­šnjač­ka de­mo­krat­ska za­jed­ni­ca sprem­na je za ko­a­li­ci­ju sa opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma na pred­sto­je­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, sa­op­štio je za „Dan” li­der BDZ Ha­zbi­ja Ka­lač. Ka­ko je is­ta­kao, ta par­ti­ja je pro­gram­skim na­če­li­ma i kon­kret­nim po­li­tič­kim dje­lo­va­njem već po­tvr­di­la da po­sje­du­je de­mo­krat­ski ka­pa­ci­tet, što je ne­spor­no pre­po­ru­ču­je cje­lo­kup­noj de­mo­krat­skoj jav­no­sti za pred­stav­nič­ke funk­ci­je, po­seb­no za dr­žav­ni par­la­ment.
– Po­seb­no­sti na­šeg pro­gra­ma, po­li­tič­ka na­če­la i pri­o­ri­te­ti nas sva­ka­ko oba­ve­zu­ju da se u kam­pa­nji u iz­bor­nom pro­ce­su po­seb­no obra­ti­mo bi­rač­kom ti­je­lu bo­šnjač­kog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, nji­ho­vim po­li­tič­kim in­te­re­si­ma. Ta či­nje­ni­ca nas pri­mar­no oba­ve­zu­je i pre­po­ru­ču­je za sa­mo­stal­ni iz­la­zak, uz ko­ri­šće­nje ma­njin­skih pra­va u di­je­lu mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja tzv. ma­njin­ske li­ste i sni­že­nog iz­bor­nog cen­zu­sa. Svje­sni smo da i u tom di­je­lu po­sto­je za­kon­ske ba­ri­je­re ko­je se ogle­da­ju u to­me da je ak­tu­el­ni re­žim ovo ma­njin­sko pra­vo sni­že­nog cen­zu­sa za­ko­nom pri­la­go­dio fa­vo­ri­zo­va­nju pro­vje­re­nih i nji­ma oda­nih po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja. Upr­kos toj či­nje­ni­ci i sa ta­kvim ne­po­volj­nim start­nim osno­vom, mi će­mo bi­ti sprem­ni za ula­zak u iz­bor­nu tr­ku za za­do­bi­ja­nje po­vje­re­nja bo­šnjač­kog na­ro­da, jer smo uvje­re­ni da su do­sa­da­šnji po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci Bo­šnja­ka po­ka­za­li da su im lič­ni i par­tij­ski is­pred in­te­re­sa na­ro­da i de­mo­kra­ti­za­ci­je ci­je­log dru­štva – na­veo je Ka­lač.
Do­da­je da po­li­tič­ki pro­gram i za­la­ga­nja pre­po­ru­ču­ju BDZ i za ko­a­li­ci­o­ni na­stup u iz­bor­nom pro­ce­su i da za ta­kvu mo­guć­nost po­sto­ji ve­li­ka vje­ro­vat­no­ća.
– Do­sa­da­šnja po­li­tič­ka sa­rad­nja sa ne­kim opo­zi­ci­onim par­ti­ja­ma po­ka­zu­je da su na­ši ci­lje­vi kom­pa­ti­bil­ni sa de­mo­krat­skim pro­ce­si­ma. Vje­ru­jem da smo već po­sta­li zna­ča­jan fak­tor sa ozbilj­nim po­ten­ci­ja­lom za po­li­tič­ko udru­ži­va­nje – is­ti­če pred­sjed­nik BDZ-a.
Sma­tra da se či­ni da na­sto­ja­nja opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih struk­tu­ra da se DPS ko­nač­no po­ša­lje u opo­zi­ci­ju i dr­ža­va oslo­bo­di pre­vi­so­ke ci­je­ne ko­ju vr­to­gla­vim si­ro­ma­še­njem pla­ća­ju svi gra­đa­ni, bez ob­zi­ra ko­ju par­ti­ju po­dr­ža­va­ju, ni­su uspje­la do­ći do op­ti­mal­nog po­li­tič­kog dje­lo­va­nja, jer su na­kon po­ku­ša­ja ob­je­di­nja­va­nja osta­li u vi­še ko­lo­na.
– Spo­ra­zum ko­ji je dio opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja sa­či­nio sa vla­da­ju­ćom struk­tu­rom vi­di­mo kao po­ku­šaj da se iz­bor­ni pro­ces vra­ti u re­gu­lar­ne za­kon­ske pro­ce­se, a da se pri­tom iz­bjeg­ne zam­ka vla­sti da se dr­ža­va uve­de u ha­o­tič­no, čak mo­gu­će i u sta­nje gra­đan­skog ra­ta, jer je vlast oči­to sprem­na na sve sa­mo da sa­ču­va ste­če­ne po­zi­ci­je kon­tro­le vla­sti. Spo­ra­zu­mom je dio opo­zi­ci­je uspio ući u sfe­ru kon­tro­le ne­kih, mo­žda i zna­čaj­nih po­lu­ga vla­sti ko­jim je re­žim zlo­u­po­tre­bom u ra­ni­jim iz­bor­nim pro­ce­si­ma se­bi obez­bje­đi­vao pred­nost. I da­lje su osta­le ne­tak­nu­te ste­če­ne pred­no­sti skri­ve­nih me­ha­ni­za­ma iz­bor­nih ma­ni­pu­la­ci­ja – uka­zu­je Ka­lač.
Ri­ječ je, pre­ci­zi­ra on, o broj­nim skri­ve­nim pa­ra­lel­nim si­ste­mi­ma bo­ga­će­nja ko­je re­žim dr­ži pod kon­tro­lom iz­van za­kon­skih okvi­ra, ko­je će sva­ka­ko, kao i do sa­da, sta­vi­ti u funk­ci­ju i obez­bi­je­di­ti iz­bor­nu pre­va­ru.
– Ovaj spo­ra­zum ima vri­jed­nost du­go­roč­nog sma­nje­nja ne­za­ko­ni­te upo­tre­be dr­žav­nih or­ga­na za po­tre­be jed­ne par­ti­je, i vje­ru­je­mo da bi u jed­nom du­žem ro­ku mo­gao da­ti že­lje­ne re­zul­ta­te. Isto­vre­me­no se bo­ji­mo da bi, zbog iz­o­sta­ja­nja zna­čaj­nog di­je­la opo­zi­ci­je iz spo­ra­zu­ma, mo­gao do­ve­sti do još ja­če po­li­tič­ke po­la­ri­za­ci­je, što do­dat­no „hra­ni” i učvr­šću­je re­žim­ske par­ti­je – re­kao je pred­sjed­nik BDZ-a.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li je mo­guć boj­kot iz­bo­ra ako se ne stvo­re fer uslo­vi, na­veo je da je to le­gi­ti­man po­li­tič­ki me­ha­ni­zam ko­ji mo­že da­ti re­zul­ta­te sa­mo uko­li­ko se opo­zi­ci­ja uje­di­ni, ili bar onaj dio ko­ji hi­po­te­tič­ki kon­tro­li­še ve­ćin­sko opo­zi­ci­o­no bi­rač­ko ti­je­lo, i ako se is­tra­je na ta­kvom do­go­vo­ru.
– Ima­ju­ći u vi­du da se opo­zi­ci­ja ni­je uspje­la do­go­vo­ri­ti ni oko mi­ni­mu­ma za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja, ta­kva op­ci­ja u ovom mo­men­tu ni­je re­al­na, ma­da i da­lje ni­je is­klju­če­na – ka­že Ka­lač.
Go­vo­re­ći o pro­te­sti­ma De­mo­krat­skog fron­ta, ko­je je BDZ po­dr­žao, oci­je­nio je da da­lje is­tra­ja­va­nje na ovom de­mo­krat­skom pra­vu mo­že da­ti stvar­ne efek­te sa­mo u or­ga­ni­za­ci­ji vi­še po­li­tič­kih su­bje­ka­ta. Na­vo­di da pro­te­sti tre­ba da bu­du or­ga­ni­zo­va­ni na na­čin da se po­vra­ti po­vje­re­nje u nji­ho­vu gra­đan­sku po­li­tič­ku mi­si­ju.
– U ta­kvim okol­no­sti­ma BDZ će bi­ti spre­man da­ti do­pri­nos pro­te­sti­ma – na­ja­vio je Ka­lač.
Go­vo­re­ći o po­lo­ža­ju Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri ka­zao je da su „ma­njin­ski na­ro­di po­li­ti­ku Mi­la Đu­ka­no­vi­ća mje­ri­li nje­go­vim pri­vre­me­nim i ve­o­ma sku­pim ustup­ci­ma, i u okol­no­sti­ma ri­gid­ne i pro­fa­ši­stič­ke ide­o­lo­gi­je ozna­če­ne stal­nom rat­nom i po­li­ti­kom is­tre­blje­nja po­je­di­nih na­ro­da, po­dr­ža­va­li na sva­ki gest is­pru­že­ne ru­ke po prin­ci­pu oda­bi­ra ma­njeg zla”.
– Prag­ma­ti­zam po­li­ti­ke Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je do­veo do sta­nja da su ma­njin­ski na­ro­di or­ga­ni­zo­va­ni kroz ta­ko­zva­ne na­ci­o­nal­ne par­ti­je, prak­tič­no si­stem­ski uhap­še­ni, osta­vlje­ni bez stvar­ne po­li­tič­ke mo­ći, pred­sta­vlje­ni od po­li­ti­ka i po­li­ti­ča­ra ko­ji sa­mo vje­što si­mu­li­ra­ju bri­gu za nji­ho­ve na­ci­o­nal­ne in­te­re­se. U su­šti­ni, za­du­že­ni su da ču­va­ju in­te­re­se re­ži­ma i po­li­tič­ke oli­gar­hi­je – za­klju­čio je Ka­lač.
M.V.


Gr­če­vi­to ču­va­nje
vla­sti i bo­gat­stva

Li­der BDZ-a Ha­zbi­ja Ka­lač sma­tra da je vlast pred­vo­đe­na DPS ide­o­lo­gi­jom uspje­la Cr­noj Go­ri na­met­nu­ti stan­dar­de ko­ji se ne mo­gu na­ći ni­ti u jed­noj od na­ma slič­nih dr­ža­va biv­še Ju­go­sla­vi­je. De­si­lo se, ka­ko po­ja­šnja­va, da je ve­li­ko na­ci­o­nal­no bo­gat­stvo do­šlo u ru­ke ma­log bro­ja lju­di i uči­ni­lo ih enorm­no bo­ga­tim, ti­me i sa ve­li­kim po­li­tič­kim uti­ca­jem.
– Sva­ka pro­mje­na vla­sti ne­spor­no im­pli­ci­ra i otva­ra­nje kri­vič­ne od­go­vor­no­sti za ak­te­re broj­nih ne­za­ko­ni­tih pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je dru­štve­nih i dr­žav­nih pred­u­ze­ća, dr­žav­ne imo­vi­ne, te ra­znih dru­gih zlo­u­po­tre­ba vla­sti, ali i od­go­vor­no­sti za broj­ne zlo­či­ne iz rat­nih de­ve­de­se­tih go­di­na. Sve to pro­iz­vo­di gr­če­vi­tu bor­bu za oču­va­nje vla­sti i stal­no iza­zi­va­nje kri­za sa vje­štač­kim stva­ra­njem ne­pri­ja­te­lja dr­ža­ve od ko­jih se, na­vod­no, je­di­no mo­že sa­ču­va­ti ako je na vla­sti po­li­tič­ka struk­tu­ra ko­ja je opu­sto­ši­la dr­žav­no bo­gat­stvo, a na­rod uči­ni­la naj­si­ro­ma­šni­jim u ci­je­lom okru­že­nju – na­veo je on.