Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Katniću pakovali psihijatrijsku dijagnozu * Milo pobjegao od mene, ali od tužilaštva neće * Nedi Bogavac socijalna i dječja zaštita * Pucao mu u glavu dok je ležao na pločniku * Katniću pakovali psihijatrijsku dijagnozu * Iranski mudžahedini prijetnja Evropi * Bivšem diktatoru doživotna kazna zatvora
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 31-05-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Иду дви­је краф­не ули­цом и срет­ну пи­цу. На­кон што су про­шле, јед­на краф­на ка­же дру­гој:
- Је­си ви­дје­ла се­љан­ку ко­ли­ко се на­шмин­ка­ла?

Ка­ко је на­стао То­чак..?
- Чак Норис је пра­вио ко­лу­то­ве а љу­ди су ви­ка­ли То Чак, то­чак...







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo - datum: 2016-05-30 DIREKTOR REGIONALNOG RONILAČKOG CENTRA VESKO MIJAJLOVIĆ U RAZGOVORU ZA „DAN” UKAZUJE NA RIZIČAN POSAO RONILACA
Za 14 godina 160 akcija
Ronioci iz Bijele Za 14 godina 160 akcija U prošloj i ovoj godini realizovali smo 12 intervencija od kojih su pojedine trajale i po nekoliko dana – naveo je Mijajlović
P
o­sao ro­ni­la­ca Re­gi­o­nal­nog ro­ni­lač­kog cen­tra za pod­vod­no de­mi­ni­ra­nje i obu­ku ro­ni­la­ca (RCUD) iz­u­zet­no je te­žak i opa­san. Ri­ječ je o hu­ma­nim i do­bro­na­mjer­nim lju­di­ma sa ve­li­kom vo­ljom i ener­gi­jom ko­ji su uvi­jek sprem­ni da pri­tek­nu u ne­vo­lji ka­da po­moć dru­gih ni­je mo­gu­ća, ka­zao je di­rek­tor RCUD-a Ve­sko Mi­jaj­lo­vić. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” is­ta­kao da su ro­ni­o­ci i ka­da se ba­ve pod­vod­nim de­mi­ni­ra­njem i spa­sa­va­njem i po­tra­gom za uto­plje­ni­ci­ma iz­lo­že­ni ve­li­kim opa­sno­sti­ma, zbog če­ga je nji­ho­va ob­u­če­nost va­žna.
– Cen­tar iz­vo­di po­slo­ve pod­vod­nog de­mi­ni­ra­nja, or­ga­ni­zu­je i spro­vo­di obu­ku ro­ni­la­ca u obla­sti pod­vod­nog de­mi­ni­ra­nja i dru­gih ro­ni­lač­kih ak­tiv­no­sti. Po­red ovih po­slo­va, uklju­če­ni smo i u spa­sa­va­nje ljud­skih ži­vo­ta, ma­te­ri­jal­nih i kul­tur­nih do­ba­ra na vo­da­ma, pod­vod­nim pre­tra­ži­va­nji­ma i va­đe­njem po­to­nu­lih stva­ri, od­no­sno obje­ka­ta i uto­plje­nih li­ca. Oba­vlja­mo i is­tra­ži­vač­ke ak­tiv­no­sti u mo­ru u svr­hu za­šti­te va­lo­ri­za­ci­je i us­po­sta­vlja­nja zo­na za­šti­te u mo­ru i dru­ge po­slo­ve pro­pi­sa­ne od­lu­kom o osni­va­nju – ob­ja­šnja­va Mi­jaj­lo­vić.
Is­ti­če da se ro­ni­o­ci Cen­tra na po­ziv gra­đa­na an­ga­žu­ju u sko­ro svim ak­ci­ja­ma pod­vod­nog tra­ga­nja i va­đe­nja uto­plje­ni­ka.
– U po­sled­njih 14 go­di­na ot­ka­ko smo osno­va­ni ima­li smo oko 160 ak­ci­ja. U pro­šloj i ovoj go­di­ni re­a­li­zo­va­li smo 12 in­te­r­ven­ci­ja od ko­jih su po­je­di­ne tra­ja­le i po ne­ko­li­ko da­na – na­veo je on.
Mi­jaj­lo­vić is­ti­če da je po­sao ro­ni­o­ca opa­san i de­ša­va­lo se da pri­li­kom tra­ga­nja za uto­plje­nim li­ci­ma stra­da­ju ili do­ži­ve de­kom­pre­si­o­nu bo­lest sa te­škim i traj­nim po­sle­di­ca­ma.
– Ta­kav slu­čaj smo ima­li pri­je de­se­tak go­di­na u Piv­skom je­ze­ru ka­da je stra­dao ro­ni­lac iz Be­o­gra­da, a dva ro­ni­o­ca su do­ži­vje­la de­kom­pre­si­o­nu bo­lest sa te­žim po­sle­di­ca­ma. Jed­na opa­snost vre­ba ro­ni­o­ce pri­li­kom tra­ga­nja za uto­plje­nim li­ci­ma u ka­njo­ni­ma na­bu­ja­lih i hlad­nih ri­je­ka, du­bo­kih je­ze­ra, mo­ra i dru­gih vo­de­nih po­vr­ši­na u če­sto lo­šim vre­men­skim pri­li­ka­ma jer se ne­sre­će upra­vo ta­da i de­ša­va­ju, a dru­ga opa­snost im pri­je­ti ka­da pod vo­dom oba­vlja­ju de­mi­ni­ra­nje. Za­to je va­žno da i jed­nu i dru­gu vr­stu po­slo­va oba­vlja­ju pro­fe­si­o­nal­ni ro­ni­o­ci ko­ji su ser­ti­fi­ko­va­ni u skla­du sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma ško­lo­va­nja pro­fe­si­o­nal­nih ro­ni­la­ca, a ne ni­ka­ko sport­ski ro­ni­o­ci kao što je bio slu­čaj u Piv­skom je­ze­ru – po­ja­šnja­va Mi­jaj­lo­vić ko­ji se ovim po­slom ba­vi 35 go­di­na od če­ga 27 pro­fe­so­nal­nim ro­nje­njem.
– To­kom du­ge ro­ni­lač­ke ka­ri­je­re uspje­šno sam or­ga­ni­zo­vao i sa svo­jim ko­le­ga­ma oba­vio pre­ko 450 ak­ci­ja spa­sa­va­nja na vo­da­ma, pod­vod­nog tra­ga­nja i va­đe­nja uto­plje­ni­ka. U svo­joj rad­noj bi­o­gra­fi­ji bi­lje­žim i pre­ko tri mi­li­o­na kva­dra­ta raz­mi­ni­ra­nog vo­de­nog dna i pre­ko 150 to­na uklo­nje­nih i raz­mi­ni­ra­nih ra­znih pod­vod­nih mi­na. Ipak, naj­ve­ćim uspje­hom u ka­ri­je­ri sma­tram to što do­sad ni­je­dan ro­ni­lac ko­jeg sam ob­u­čio i ko­ji je uče­stvo­vao u slo­že­nim i če­sto opa­snim ope­ra­ci­ja­ma pod vo­dom ni­je do­ži­vio ni naj­ma­nju po­vre­du, a ka­mo­li šta dru­go – ka­že on.
Pod­ra­zu­mi­je­va se, ka­ko do­da­je, da je bi­lo opa­snih si­tu­a­ci­ja pod vo­dom, ali su nje­go­vi ro­ni­o­ci uvi­jek iz­ro­ni­li ži­vi i zdra­vi.
– Za­hva­lju­ju­ći do­broj ob­u­če­no­sti, sre­ći ko­ja ih pra­ti i Bo­gu ko­ji ih ču­va, jer su to hu­ma­ni i do­bro­na­mjer­ni lju­di, sa ve­li­kom vo­ljom i ener­gi­jom uvi­jek sprem­ni da pri­tek­nu u ne­vo­lji ka­da po­moć dru­gih ni­je mo­gu­ća. Zbog sve­ga ovo­ga na­še dru­štvo i dr­ža­va tre­ba­lo bi da ču­va­ju ovu vi­še od če­ti­ri de­ce­ni­je tra­di­ci­o­nal­nu sprem­nost lju­di ko­ji po­žr­tvo­va­no i hra­bro za­ra­nja­ju u du­bo­ke vo­de, br­ze i na­bu­ja­le ri­je­ke ka­ko bi pru­ži­li po­moć svi­ma ko­ji se na­đu u ne­vo­lji – is­ta­kao je Mi­jaj­lo­vić.
Pod­sje­ća da je sa­da po­koj­ni le­gen­dar­ni nik­šić­ki ro­ni­lac Ga­ga Lu­čić stra­dao u na­bu­ja­loj ri­je­ci po­ku­ša­va­ju­ći da pru­ži po­moć u va­đe­nju uto­plje­ni­ka.
– Mo­ram da is­tak­nem da je ma­lo dr­ža­va ko­je se mo­gu po­hva­li­ti hu­ma­no­šću svo­jih ro­ni­la­ca kao što to mo­že Cr­na Go­ra i to tre­ba nje­go­va­ti da­ju­ći po­dr­šku mla­dim ro­ni­o­ci­ma da na­sta­ve hu­ma­nu tra­di­ci­ju ko­ju nam je u ama­net osta­vio po­koj­ni Ga­ga – ka­že Mi­jaj­lo­vić.
Is­ti­če da Cen­tar ras­po­la­že sa ro­ni­lač­kom opre­mom, sred­stvi­ma, plo­vi­li­ma i vo­zi­li­ma ko­ji za­do­vo­lja­va­ju naj­vi­še stan­dar­de, a na­ba­vlje­ni su pri­ho­di­ma ko­je je RCUD ostva­ri­vao od uspje­šno re­a­li­zo­va­nih pro­je­ka­ta pod­vod­nog de­mi­ni­ra­nja.
– U po­čet­ku raz­vo­ja ro­ni­lač­kog cen­tra dio opre­me do­ni­ran je iz fon­do­va Vla­de SAD, ko­ja nam je po­mo­gla u po­čet­nim fa­za­ma obu­ke i usa­vr­ša­va­nja ro­ni­la­ca u na­šem cen­tru. S ob­zi­rom na to da smo do­skor ras­po­la­ga­li sa sa­vre­me­no opre­mlje­nim teh­nič­kim blo­kom za pro­iz­vod­nju, pre­ta­ka­nje i skla­di­šte­nje kom­pri­mi­ra­nog va­zdu­ha, vje­štač­kih mje­ša­vi­na i či­stih pli­no­va za ro­nje­nje, pred na­ma je iza­zov da u što sko­ri­joj bu­duć­no­sti po­no­vo stvo­ri­mo no­vi teh­nič­ki blok za ade­kva­tan smje­štaj ro­ni­lač­ke opre­me i sred­sta­va u šta sam si­gu­ran da će­mo us­pje­ti – na­ga­la­sio je Mi­jaj­lo­vić.
Mi­jaj­lo­vić po­ja­šnja­va da RCUD ima de­vet ro­ni­la­ca i lo­gi­sti­ča­ra od ko­jih su tro­ji­ca za­du­že­ni is­klju­či­vo za lo­gi­sti­ku, dok se u iz­u­zet­nim si­tu­a­ci­ja­ma an­ga­žu­ju i na ro­nje­nju i na raz­mi­ni­ra­nju pod vo­dom i na kop­nu.
– Po­red ovih de­vet pro­fe­si­o­na­la­ca ima­mo još se­dam pro­fe­si­o­nal­nih ro­ni­la­ca u Cr­noj Go­ri i 45 u dru­gim dr­ža­va­ma, ko­ji su kod nas za­vr­ši­li obu­ku i ko­ji su u re­zer­vnom sa­sta­vu, od­no­sno ko­je an­ga­žu­je­mo ka­da re­a­li­zu­je­mo ve­će pro­jek­te u Cr­noj Go­ri ili ino­stran­stvu – po­ja­snio je Mi­jaj­lo­vić.
A.O.


Zna­čaj­na na­gra­da iz Pa­ler­ma

RCUD je, ka­ko ka­že nje­gov di­rek­tor, do­bi­jao vr­lo zna­čaj­ne me­đu­na­rod­ne na­gra­de i pri­zna­nja. Ipak, is­ti­če pro­šlo­go­di­šnju na­gra­du od Svjet­ske aka­de­mi­je na­u­ka za teh­no­lo­gi­ju i pod­vod­na is­tra­ži­va­nja, ko­ja im je uru­če­na u Ita­li­ji u Pa­ler­mu, a ko­ja je u ran­gu No­be­lo­ve na­gra­de.
– Što se, pak, ti­če do­ma­ćih pri­zna­nja, naj­ve­ća na­gra­da na­šim ro­ni­o­ci­ma je po­dr­ška gra­đa­na ka­da se to­kom iz­vo­đe­nja ak­ci­ja smr­za­va­mo u hlad­nim i na­bu­ja­lim vo­da­ma, i to­pao sti­sak ru­ke ne­volj­ni­ka u znak za­hval­no­sti ka­da mu pri­tek­ne­mo u po­moć – do­da­je Mi­jaj­lo­vić.


Po­mo­gli pri grad­nji ma­ri­na

Mi­jaj­lo­vić pod­sje­ća da je RCUD, iz­me­đu osta­lih, uče­stvo­vao i u dvi­je vr­lo ko­ri­sne i va­žne ak­ci­je – omo­gu­ća­va­nje bez­bjed­ne grad­nje dvi­je ve­li­ke ma­ri­ne na Pri­mor­ju.
– To su Ma­ri­na Por­to Mon­te­ne­gro u Tiv­tu ko­ja se na mje­stu biv­še voj­ne ba­ze „Ar­se­nal” po­če­la gra­di­ti tek na­kon što su na­ši ro­ni­o­ci uklo­ni­li oko 17 to­na ra­znih za­o­sta­lih eks­plo­ziv­nih sred­sta­va iz Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta pro­na­đe­nih na 600 hi­lja­da kva­dra­ta mor­skog dna ko­je smo raz­mi­ni­ra­li i sa ko­jeg smo uklo­ni­li ova eks­plo­ziv­na sred­stva. Ta­ko­đe, i Ma­ri­na Por­to No­vi po­če­la je sa grad­njom ka­da su na­ši ro­ni­o­ci uklo­ni­li oko de­set to­na ra­znih min­sko­ek­splo­ziv­nih sred­sta­va sa oko 200 hi­lja­da kva­dra­ta mor­skog dna. To su pri­je nas bez­u­spje­šno po­ku­ša­le da ura­de ne­ke stra­ne kom­pa­ni­je kao i do­ma­ći ro­ni­o­ci. Tek na­kon na­še in­ter­ven­ci­je grad­nja ovih ma­ri­na je mo­gla da poč­ne – ob­ja­šnja­va Mi­jaj­lo­vić.

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"