Bje­lo­polj­ka Slo­bo­dan­ka Gu­re­šić (24) već če­ti­ri go­di­ne ži­vi u Do­mu za sta­re u Bi­je­lom Po­lju. U Dom za sta­re smje­stio ju je Cen­tar za so­ci­jal­ni rad Bi­je­lo Po­lje, ali zbog tra­u­ma ko­je do­ži­vlja­va u okru­že­nju ko­je ni­je pri­mje­re­no nje­nim go­di­na­ma, Gu­re­ši­će­va je ape­lo­va­la na nad­le­žne da joj na­đu ade­kva­tan smje­štaj.
Gu­re­šićeva, ko­ja je već de­vet go­di­na ve­za­na za ko­li­ca, zbog ne­zgo­de ko­ju je do­ži­vje­la u 15. go­di­ni, ka­že da u Do­mu za sta­re do­ži­vlja­va tra­u­me po­što se de­ša­va da ne­ka od sta­rih oso­ba sa ko­jom je smje­šte­na u is­toj so­bi, umre pred nje­nim oči­ma.
Ona je u iz­ja­vi za „Dan” ka­za­la da joj u Do­mu za sta­re ni­je mje­sto, iako se svi za­po­sle­ni pre­ma njoj od­no­se li­je­po i pro­fe­si­o­nal­no.
– U Do­mu sam već če­ti­ri go­di­ne i za to vri­je­me u so­bi sa mnom uvi­jek su bi­le smje­šte­ne po dvi­je sta­ri­je oso­be. De­ša­va­lo se vi­še pu­ta, s ob­zi­rom na nji­ho­vu sta­rost i bo­lest, da umru pred mo­jim oči­ma. To je na me­ne i mo­ju psi­hu osta­vi­lo ve­li­ki trag. Tre­ba­lo se bo­ri­ti sa tim tra­u­ma­ma i pre­ži­vlja­va­ti sve to – ka­že Gu­re­šić.
S ob­zi­rom na to da je ima­la zdrav­stve­ne pro­ble­me, ne­ke raz­re­de je mo­ra­la da za­vr­ša­va van­red­no. Za­vr­ši­la je sred­nju ško­lu i pla­ni­ra da upi­še fa­kul­tet u Pod­go­ri­ci, a ak­tiv­no se ba­vi sto­nim te­ni­som.
Ona je ape­lo­va­la na dr­ža­vu da joj obez­bi­je­di smje­štaj pri­mje­ren nje­nim go­di­na­ma u Pod­go­ri­ci.
– Kao mla­du, per­spek­tiv­nu i am­bi­ci­o­znu oso­bu, se­be ne vi­dim u Do­mu sta­rih. Uvi­jek se pi­tam da li bi ne­ko bli­že ili da­lje srod­ni­ke smje­stio u sta­rač­ki dom – na­vo­di ona.
Zbog si­tu­a­ci­je u ko­joj se na­la­zi Gu­re­šić, Udru­že­nje mla­dih sa hen­di­ke­pom (UMHCG) za­tra­ži­lo je da se pod hit­no i traj­no ri­je­ši njen pro­blem.
Di­rek­to­ri­ca UMHCG Ma­ri­na Vu­ja­čić ka­za­la je „Da­nu” da u po­sled­nje vri­je­me sve ve­ći broj oso­ba s in­va­li­di­te­tom ži­vi na ru­bu eg­zi­sten­ci­je. Na­ve­la je da im se Slo­bo­dan­ka Gu­re­šić za po­moć obra­ti­la pri­je mje­sec da­na.
– Zbog ne­a­de­kvat­nih po­ro­dič­nih pri­li­ka, iako je ova dje­voj­ka ta­da ima­la 20 go­di­na, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad je za po­dr­šku ko­ju će pru­ži­ti od­lu­čio da to bu­de smje­štaj u usta­no­vi za­tvo­re­nog ti­pa, i to onoj u ko­joj se smje­šta­ju sta­ri­ji lju­di, bez ob­zi­ra što član 70 za­ko­na pred­vi­đa ovu vr­stu smje­šta­ja, iz­me­đu osta­log, u si­tu­a­ci­ji ka­da se ne mo­gu obez­bi­je­di­ti uslu­ge po­dr­ške za ži­vot u za­jed­ni­ci – po­ja­sni­la je ona.
Vu­ja­čić je na­ve­la da se iz rje­še­nja Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ne mo­že vi­dje­ti da li je ova usta­no­va raz­ma­tra­la mo­guć­nost pru­ža­nja uslu­ga po­dr­ške za ži­vot u za­jed­ni­ci i da li je pre­i­spi­ti­va­la pr­vo­bit­no rje­še­nje na­kon od­re­đe­nog vre­me­na.
– Za­kon o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti pred­vi­đa da se smje­štaj u usta­no­vi pru­ža ko­ri­sni­ku ta­ko da obez­bje­đu­je pri­pre­mu za nje­gov po­vra­tak u bi­o­lo­šku po­ro­di­cu, od­la­zak u dru­gu po­ro­di­cu, od­no­sno pri­pre­mu ko­ri­sni­ka za sa­mo­sta­lan ži­vot. Ko­ri­sni­ku smje­šta­ja u usta­no­vi ne mo­že pre­sta­ti smje­štaj pri­je ne­go što Cen­tar za so­ci­jal­ni rad obez­bi­je­di uslo­ve za smje­štaj u dru­gu usta­no­vu, po­ro­dič­ni smje­štaj ili dru­gi ob­lik so­ci­jal­ne i dje­či­je za­šti­te – po­ja­sni­la je Vu­ja­či­će­va.
Ona na­vo­di da se Gu­re­ši­će­va če­ti­ri go­di­ne ško­lo­va­la u Pod­go­ri­ci, a to­kom lje­ta ži­vje­la je u Do­mu za sta­re, smje­šte­na u is­toj so­bi sa sta­ri­jim li­ci­ma, pro­tiv­no me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim pro­pi­si­ma.
– Ni po­sli­je če­ti­ri go­di­ne sred­njeg obra­zo­va­nja, si­stem ni­je na­šao za shod­no da na­đe ade­kvat­no rje­še­nje za ovu dje­voj­ku i is­pu­ni ci­lje­ve Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti. Ova dje­voj­ka nas je upo­zna­la sa si­tu­a­ci­jom u ko­joj se na­la­zi i od­no­som dr­ža­ve pre­ma nje­nom pro­ble­mu. Na­i­me, u ra­nom dje­tinj­stvu iz­gu­bi­la je maj­ku, u 16. go­di­ni do­ži­vje­la je ne­sre­ću i po­sta­la in­va­lid, i na­kon če­ti­ri go­di­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je, ovu dje­voj­ku je, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad Bi­je­lo Po­lje i Moj­ko­vac, ka­da je ima­la 20 go­di­na, smje­stio u Dom za sta­re u Bi­je­lom Po­lju, bez nje­ne vo­lje i mo­guć­no­sti da bi­ra naj­po­volj­ni­je okru­že­nje za se­be – po­ja­šnja­va ona.
Vu­ja­čić is­ti­če da su smje­šta­njem jed­ne dje­voj­ke od 20 go­di­na, u in­sti­tu­ci­ju is­klju­či­vo na­mi­je­nje­nu sta­rim li­ci­ma, pre­kr­še­na nje­na osnov­na pra­va.
– Ova­kvom od­lu­kom Cen­tra za so­ci­jal­ni rad us­kra­će­no joj je pra­vo na ži­vot u za­jed­ni­ci, slo­bod­no kre­ta­nje i ade­kva­tan ži­vot­ni stan­dard – is­ti­če Ma­ri­na Vu­ja­čić.
Na pi­ta­nja ko­ja smo Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja po­sla­li ju­če po­sli­je pod­ne, u ve­zi sa slu­ča­jem Gu­re­ši­će­ve, ni­je­smo do­bi­li od­go­vor do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta. Od­go­vo­re su na­ja­vi­li u naj­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku.M.S.


Us­kra­će­na za nor­mal­no okru­že­nje

Ma­ri­na Vu­ja­čić is­ti­če da je smje­šta­njem u sta­rač­ki dom, dje­voj­ci od 24 go­di­ne us­kra­će­na mo­guć­nost da ži­vi i da se raz­vi­ja u nor­mal­nom okru­že­nju, sa svo­jim vr­šnja­ci­ma.
U UMHCG is­ti­ču da za no­vac ko­ji Cen­tar za so­ci­jal­ni rad iz­dva­ja za bo­ra­vak u Do­mu za sta­re, Gu­re­ši­će­voj se mo­že obez­bi­je­di­ti ade­kva­tan smje­štaj u okru­že­nju u ko­jem ona že­li da ži­vi.
– Za pra­va ko­ja su joj us­kra­će­na sa­mim smje­šta­njem u in­sti­tu­ci­ju kao što su pra­vo na nje­gu i po­moć dru­gog li­ca i pra­vo na lič­nu in­va­lid­ni­nu, ova dje­voj­ka bi za se­be mo­gla da obez­bi­je­di po­dr­šku u vi­du per­so­nal­ne asi­sten­ci­je ili po­mo­ći u ku­ći. U kon­tak­ti­ma ko­je smo us­po­sta­vi­li u po­sled­nje vri­je­me sa pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, na­i­šli smo na ra­zu­mi­je­va­nje i tre­nut­no za­jed­nič­ki pro­na­la­zi­mo pre­la­zno rje­še­nje do sep­tem­bra, ka­da će ova dje­voj­ka tra­ži­ti smje­štaj u Stu­dent­skom do­mu u Pod­go­ri­ci. UMHCG ne­će od­u­sta­ti da se bo­ri za oso­be s in­va­li­di­te­tom ka­ko bi do­bi­le ade­kva­tan smje­štaj i ima­le sop­stve­ni ži­vot, ali ne­će ni pri­hva­ti­ti da za­ko­ni i nji­ho­vi ci­lje­vi osta­nu mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru - po­ru­ču­je Ma­ri­na Vu­ja­čić.