Čo­vjek ne tre­ba da bu­de pro­fe­sor po­li­tič­ke te­o­ri­je ka­ko bi pre­po­znao da je tre­nut­na po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri čud­na i ne­nor­mal­na, ima­ju­ći u vi­du da se vlast ni­je mi­je­nja­la če­tvrt vi­je­ka, sa­op­štio je pro­fe­sor po­li­tič­kih na­u­ka na Uni­ver­zi­te­tu u Ita­li­ji Da­vid Ka­de­du u raz­go­vo­ru za „Dan”. On je ne­dav­no kao go­stu­ju­ći pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re odr­žao pre­da­va­nje o isto­ri­ji ide­je Evro­pe.
– Cr­na Go­ra je ma­la i po te­ri­to­ri­ji i po bro­ju sta­nov­ni­ka i mo­gla bi da ima jed­nu od naj­bo­ljih de­mo­kra­ti­ja u Evro­pi. Pro­blem je si­gur­no u ve­zi sa pro­šlo­šću i sa du­bo­ko uko­ri­je­nje­nim si­ste­mom mo­ći, ko­ji se vje­ro­vat­no za­sni­va na kli­jen­te­li­stič­kom me­ha­ni­zmu. Evrop­ska uni­ja oče­ku­je da vi­di ra­di­kal­ne po­li­tič­ke pro­mje­ne u ono­me što je uobi­ča­je­no u Cr­noj Go­ri. Svu­da je po­pu­li­zam od­mah iza ugla de­mo­kra­ti­je, kao što smo u Ita­li­ji ima­li is­ku­stvo ra­ni­je sa Sil­vi­jom Ber­lu­sko­ni­jem, a da­nas sa Ma­te­om Ren­ci­jem, ne­bit­no da li je ri­ječ o de­sni­ci ili lje­vi­ci. Za­to Cr­na Go­ra mo­ra da pr­o­na­đe svoj po­li­tič­ki ba­lans, iz­bje­ga­va­ju­ći po­pu­li­zam i us­po­sta­vlja­ju­ći de­mo­kra­ti­ju po­li­tič­kih al­ter­na­ti­va. U ovoj vr­sti de­mo­kra­ti­je, na pri­mjer, je­dan čo­vjek ne bi tre­ba­lo da upra­vlja ze­mljom vi­še od jed­nog man­da­ta na iz­vr­šnim po­zi­ci­ja­ma. Ipak, si­gu­ran sam da će se, čak i za­hva­lju­ju­ći Evrop­skoj uni­ji, stva­ri br­zo mi­je­nja­ti i da će Cr­na Go­ra za ne­ko­li­ko go­di­na vi­dje­ti bla­go­sta­nje i ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­no bo­gat­stvo, vi­še ne­go što je sa­da za­mi­sli­vo. Sa­da je vri­je­me ka­da se mo­ra bo­ri­ti za pro­mje­ne – re­kao je Ka­de­du.
On je ka­zao da je obez­bje­đi­va­nje po­li­tič­ke i eko­nom­ske sta­bil­no­sti Cr­ne Go­re, u skla­du sa po­što­va­njem ljud­skih pra­va glav­na pre­pre­ka ula­sku dr­ža­ve u Evrop­sku uni­ju.
– Zna­mo da se pro­je­kat IPA II pod po­kro­vi­telj­stvom EU za pe­ri­od 2014–2020, sa oko 270,5 mi­li­o­na eura, uglav­nom spro­vo­di za raz­voj vla­da­vi­ne pra­va, osnov­nih pra­va i de­mo­krat­skog si­ste­ma. On je ta­ko­đe fo­ku­si­ran na obez­bje­đi­va­nje sta­bil­nog eko­nom­skog ra­sta kroz kon­ku­ren­ci­ju, ino­va­ci­je, obra­zo­va­nje, za­po­šlja­va­nje i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku. Isto ta­ko zna­mo da je PRE­DIM pro­je­kat (Spre­ča­va­nje dis­kri­mi­na­ci­je u Cr­noj Go­ri) po­sve­ćen za­šti­ti ljud­skih pra­va, po­bolj­ša­nju ka­pa­ci­te­ta za pro­ce­su­i­ra­nje slu­ča­je­va dis­kri­mi­na­ci­je i uskla­đi­va­nju za­tvor­skog si­ste­ma sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma ljud­skih pra­va. Evrop­ska uni­ja ula­že mno­go u ova po­lja u Cr­noj Go­ri jer su još uvi­jek pro­ble­ma­tič­na – uka­zao je Ka­de­du.
On sma­tra da ni­je po­treb­no da Cr­na Go­ra uđe u NA­TO ka­ko bi po­sta­la čla­ni­ca EU.
– Ir­ska, Šved­ska, Fin­ska i Austri­ja su čla­ni­ce EU, ali ne i NA­TO-a. Ipak, mo­ra­mo re­ći da u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Cr­ne Go­re ne­ke ze­mlje po­put Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske i Grč­ke pri­pa­da­ju i EU i NA­TO-u, a da je Al­ba­ni­ja čla­ni­ca NA­TO-a, iako ni­je i EU. Re­al­no go­vo­re­ći, iako ni­je­sam pri­sta­li­ca NA­TO-a, sma­tram da ako je Cr­noj Go­ri po­treb­na po­li­tič­ka i eko­nom­ska sta­bil­nost, član­stvo u NA­TO-u joj mo­že u to­me po­mo­ći. Ka­da go­vo­rim o sta­bil­no­sti, obič­no mi­slim na ge­o­po­li­tič­ku sta­bil­nost: Cr­na Go­ra kao ne­za­vi­sna ze­mlja je ve­o­ma mla­da. Mi vi­še ni­je­smo u pe­ri­o­du Hlad­nog ra­ta i tre­ba da na dru­ga­či­ji na­čin po­sma­tra­mo NA­TO i SAD – na­veo je Kadedu.
B.Ma.


Na­rod je oštro pro­tiv član­stva u NA­TO-u

Ka­de­du je ka­zao da je u Pod­go­ri­ci raz­go­va­rao sa ve­li­kim bro­jem stu­de­na­ta i lju­di van Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka i da su svi oni sna­žno pro­tiv NA­TO-a i SAD.
– Vje­ru­jem da je to ide­o­lo­ški osje­ćaj, ne­što iz pro­šlo­sti. Mo­ra­mo da raz­mi­šlja­mo o po­li­ti­ci i eko­no­mi­ji na ši­ri na­čin, uklju­ču­ju­ći i Ki­nu, In­di­ju, Ja­pan, Bra­zil, itd, da raz­mi­šlja­mo o svi­je­tu kao cje­li­ni. Cr­na Go­ra u svom po­li­tič­kom si­ste­mu ap­so­lut­no tre­ba da po­bolj­ša ne­ka de­mo­krat­ska pra­vi­la, ali re­fe­ren­dum ni­je od­go­va­ra­ju­ći za to pi­ta­nje. Ka­da raz­mi­šlja­mo o me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma, ne smi­je­mo da ko­ri­sti­mo na­ša osje­ća­nja, već naš ra­zum, ne smi­je­mo bi­ti emo­tiv­ni, već po­li­tič­ki re­al­ni – na­gla­sio je Ka­de­du.