Si­ro­ma­štvo i ka­šalj se ne mo­gu sa­kri­ti i po tom prin­ci­pu ži­ve broj­ni gra­đa­ni. Ko­li­ko god nam tra­di­ci­ja i vas­pi­ta­nje ne do­zvo­lja­va­ju da se ža­li­mo sve je vi­še no­vin­skih stu­ba­ca, te­le­vi­zij­skih emi­si­ja po­sve­će­nih so­ci­jal­no ugro­že­nim po­ro­di­ca­ma, gdje lju­di bu­kval­no mo­le za po­moć. Sko­ro da ne po­sto­ji Pod­go­ri­ča­nin ko­ji ne­ma kom­ši­ju u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be i ko­me ne tre­ba po­moć u vi­du dr­va za ogri­jev, li­je­če­nja, ili spre­ma­nja dje­ce za ško­lu... U Pod­go­ri­ci ima­mo na­rod­nu ku­hi­nju u ko­joj se dnev­no di­je­li 550 obro­ka što je ne­do­volj­no s ob­zi­rom na broj so­ci­jal­no ugro­že­nih. Iako su na­ja­vlji­va­ne, ni­ka­da otvo­re­na ni­jed­na mo­bil­na na­rod­na ku­hi­nja ni­je. Po­sto­ji još sa­mo jed­na ko­ja ra­di pri hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja. Po­lov­na gar­de­ro­ba se osta­vlja u kon­tej­ne­ri­ma ko­ji se obi­ja­ju. Ko­li­ko ima so­ci­jal­no ugro­že­nih vi­di se na bu­vlja­ku gdje se ku­pu­je gar­de­ro­ba za euro, dva.
Glav­ni grad je u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji od­lu­čio da uki­ne re­sor­ni se­kre­ta­ri­jat i da on iz­gu­bi čak i ime. For­mi­ran je no­vi Se­kre­ta­ri­jat za rad, mla­de i so­ci­jal­no sta­ra­nje. Šta sve o ovo­me mi­sli i ka­kav je nje­gov stav od Go­ra­na Mi­ra­no­vi­ća do­sa­da­šnjeg se­kre­ta­ra za so­ci­ja­la­no sta­ra­nje ni­je­smo uspje­li da sa­zna­mo, jer se ni­je ja­vljao na mo­bil­ni te­le­fon. Gra­đa­ni su ne­po­di­je­lje­ni u sta­vu da nas ima sve vi­še si­ro­ma­šnih.
Dra­gi­ca Đu­ri­šić is­ti­če da ni­je za­do­volj­na so­ci­jal­nom za­šti­tom u Glav­nom gra­du.
-Pen­zi­je si ma­le, a sve je sku­po. Na­rod ja­ko te­ško ži­vi, ali Glav­ni grad to ne vi­di. Ni­je­sam ni­kad ču­la da su po­mo­gli ne­ko­me ko stra­hu­je od zi­me i to­ga ka­ko će ku­pi­ti dr­va za ogri­jev. Ni­su efi­ka­sni da bi po­mo­gli ono­me ko te­ško ži­vi, a ve­li­ki je broj ta­kvih kod nas. Po­sto­ji na­rod­na ku­hi­nja, ali ona ni­je do­volj­na. Glad­nih je mno­go vi­še, ne­go što ta­mo da­ju obro­ka. To se naj­bo­lje vi­di po kon­tej­ne­ri­ma gdje lju­di tra­že obrok – ka­že Đu­ri­šić.
Đu­ri­šić is­ti­če da sta­ra gar­de­ro­ba ko­ju lju­di po­kla­nja­ju če­sto ne za­vr­ša­va u pra­ve ru­ke.
- Ne vje­ru­jem da to ide lju­di­ma ko­ji­ma je po­treb­no. Ta­ko­đe, oni ko­ji že­le da po­mog­nu na taj na­čin i do­ni­ra­ju sta­re stva­ri ne zna­ju na ko­ju adre­su da po­ne­su. Naj­če­šće ta ro­ba za­vr­ši po kon­tej­ne­ri­ma – kaže Đu­ri­šić.
I Mi­o­drag Trip­ko­vić sma­tra da si­stem so­ci­jal­ne prav­de kod nas ne po­sto­ji, te da o so­ci­jal­no ugro­že­nim ne bri­ne ni Glav­ni grad, a ni oni ko­ji ima­ju.
- Glav­ni grad se ne ba­vi so­ci­jal­nom za­šti­tom. Ni sa­mi su­gra­đa­ni ne­ma­ju na­vi­ku da sta­re stva­ri ko­je im ne tre­ba­ju, po­klo­ne dru­gi­ma. Vi­šak gar­de­ro­be naj­če­šće za­vr­ši po kon­tej­ne­ri­ma, iako ima mno­go onih ko­ji­ma je ta vr­sta po­mo­ći po­treb­na. Ni­smo ni oba­vi­je­šte­ni da li Cr­ve­ni krst ili ne­ka dru­ga orga­ni­za­ci­ja uop­šte pri­ma te stva­ri. Je­di­no kad nas ne­ko zlo na­đe, on­da se sje­ti­mo. Ina­če, tu­đe nas ra­ne mno­go ne bo­le, jer to­li­ko smo osi­ro­ma­ši­li kao ze­mlja, kao lju­di da vi­še ne mo­že­mo se­bi da po­mog­ne­mo – ka­že Trip­ko­vić.
Trip­ko­vić is­ti­če da ka­kva nam je so­ci­jal­na za­šti­ta naj­bo­lje po­ka­zu­je na­še zdrav­stvo.
- Iz svog dže­pa da­je­mo od 50 do 100 eura za me­di­ka­men­te. To mi ne da­je dr­ža­va, ni Glav­ni grad. Ovi ko­ji ima­ju nji­ma se to ku­ći do­no­si. Gdje je tu so­ci­jal­na prav­da. Ne­ma je. Oni se ba­ve iz­bo­r­nim gla­so­vi­ma, a ne so­ci­jal­nom prav­dom – ka­že Trip­ko­vić.
Od­bor­nik DF-a Bran­ka Bo­šnjak sma­tra da je so­ci­jal­nu za­šti­tu na ni­vou Glav­nog gra­da svo vri­je­me ka­rak­te­ri­sa­la se­lek­tiv­na prin­ci­pi­jel­nost i ne­pra­ved­nost. Ona se, ka­ko ka­že Bo­šnjak, ogle­da­la u zlo­u­po­tre­bi lo­šeg po­lo­ža­ja naj­ra­nji­vih ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva ucje­nju­ju­ći ih, a sve u ci­lju do­bi­ja­nja nji­ho­ve po­dr­ške na iz­bo­ri­ma.
-DPS gla­sa­či su i u si­ro­ma­štvu pri­vi­le­go­va­ni. Čak je i na­rod­na ku­hi­nja pre­tvo­re­na u ke­te­ring ser­vis ko­ji se pla­ća jed­noj kom­pa­ni­ji gdje ni­ko ne mo­že da do­ni­ra hra­nu ni­ti da vo­lon­ti­ra. Ta na­rod­na ku­hi­nja ne­ma ni­ka­kve slič­no­sti sa pra­vim iz okru­že­nja i svi­je­ta. A da ne pri­ča­mo o ka­pa­ci­te­tu i to­me da se gla­di gle­da u dr­ža­vljan­stvo, pa ako ni­je­ste dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re, ni­ko ne ha­je za vas što ste glad­ni. To je ne­hu­ma­no. Na sva­kom ko­ra­ko ima­mo sli­ke si­ro­ma­štva, jer je vi­še od po­la po­pu­la­ci­je u toj zo­ni, sve je vi­še onih ko­ji ne mo­gu da iz­dr­ža­va­ju i ško­lu­ju dje­cu, sva­ko de­se­to di­je­te nam je glad­no– ka­že Bo­šnjak.
Bo­šnjak is­ti­če da ni­je­su ma­la sred­stva ko­ja se iz­dva­ja­ju za ove po­tre­be, ali se ona zlo­u­po­tre­blja­va­ju i ne­pra­ved­no di­je­le. Ona is­ti­če i da ti­me što uki­da­ju Se­kre­ta­ri­jat za so­ci­jal­no sta­ra­nje do­ka­zu­ju da že­le da pri­kri­ju si­ro­ma­štvo, te da na taj na­čin mi­sle da su ga se ot­ka­či­li.
-Mi smo u na­šem iz­bor­nom pro­gra­mu DA ra­di Cr­na Go­ra po­nu­di­li kon­kret­na rje­še­nja ka­ko zna­čaj­no po­bolj­ša­ti so­ci­jal­nu sli­ku naj­u­gro­že­ni­jeg di­je­la sta­nov­ni­štva. Ovaj jaz i ra­slo­ja­va­nje iz­me­đu ma­log slo­ja eks­tra bo­ga­ta­ša i ve­ćin­skog sta­nov­ni­štva ne ivi­ci eg­zi­sten­ci­je, je ne­što što od­go­va­ra ovoj vr­hu­ški na vla­sti da la­ko i jef­ti­no do­đu do po­dr­ške na iz­bo­ri­ma. Na­dam se da će ih ovog pu­ta gra­đa­ni na iz­bo­ri­ma ka­zni­ti – ka­za­la je Bo­šnjak. A.D.-Vi.R.