Sva­ko­dnev­ne re­kla­me za ma­sa­žu na pla­ža­ma, ko­zme­tič­kim sa­lo­ni­ma ne sa­mo da obez­vre­đu­ju ulo­gu ško­lo­va­nih fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta u dru­štvu već na­no­se šte­tu zdra­vlju oso­be ko­ja ko­ri­sti ta­kve uslu­ge oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” pred­sjed­nik Udru­že­nja fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta u Cr­noj Go­ri Kr­sto Ko­va­če­vić.
Ko­va­če­vić, ko­ji je pr­vi ma­gi­star fi­zi­kal­ne te­ra­pi­je u Cr­noj Go­ri, re­kao je da ni­je lo­gič­no da oso­be stek­nu i sti­ču zna­nja na ra­zno­ra­zne na­či­ne kao što su obu­ke i kur­se­vi ko­ji tra­ju sve­ga ne­ko­li­ko da­na, re­kla­mi­ra­ju ma­sa­že i to u me­di­cin­ske svr­he.
– Oni ih re­kla­mi­ra­ju kao te­ra­pi­ju ko­ja li­je­či, sa­mi for­mi­ra­ju ci­je­ne ko­ri­ste­ći zvuč­na ime­na ra­znih teh­ni­ka, a sve je pro­pra­će­no fo­to­gra­fi­ja­ma pre­u­ze­tim iz stra­nih ma­ga­zi­na. Na taj na­čin se obez­vre­đu­je i do­vo­di u pi­ta­nje si­stem ško­lo­va­nja struč­nog ka­dra sa od­re­đe­nim bro­jem te­o­rij­skih i prak­tič­nih ča­so­va ma­sa­že u si­ste­mu sred­njeg obra­zo­va­nja fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta. Ta­kve oso­be na­no­se pod­jed­na­ku šte­tu zdra­vlju oso­ba ko­je se upu­šta­ju da pri­me te­ra­pi­ju od njih i na­ma fi­zi­o­te­ra­pe­u­ti­ma ko­ji­ma je­di­no pri­pa­da da pri­mje­nju­je­mo fi­zi­o­te­ra­pi­ju u ci­lju rje­ša­va­nja ra­znih zdrav­stve­nih pro­ble­ma, a ko­ji smo ure­dov­no po­ha­đa­li od­re­đe­nu ško­lu ili fa­kul­tet i ste­kli struč­ne kva­li­fi­ka­ci­je kao zdrav­stve­ni rad­ni­ci shod­no ko­ji­ma smo ovla­šće­ni da pri­mje­nju­je­mo svo­ja zna­nja, vje­šti­ne i teh­ni­ke kod lju­di svih uz­ra­sta zbog una­pre­đe­nja zdra­vlja i kva­li­te­ta ži­vo­ta, zbog raz­vo­ja, odr­ža­va­nja i ob­na­vlja­nja kre­ta­nja i sa­mo­stal­no­sti kod oso­ba sa tje­le­snim ne­do­sta­ci­ma ili pro­ble­mi­ma kre­ta­nja iza­zva­nim fi­zič­kim, psi­hič­kim ili dru­gim obo­lje­nji­ma ili po­vre­da­ma – po­ru­čio je Ko­va­če­vić.
On je is­ta­kao da je ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu re­ha­bi­li­ta­ci­o­nog cen­tra i SPA, od­no­sno vel­nes cen­tra.
– Oso­be ko­ji­ma je po­treb­na struč­na po­moć fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta si­gur­no je ne­će tra­ži­ti ni do­bi­ti u tim cen­tri­ma, ko­ji su tre­nut­no za­ni­mlji­vi. To je tre­nut­no po­mo­dar­stvo i na­čin da se br­zo i la­ko do­še do nov­ca pri­tom ne­is­pu­nja­va­ju­ći osnov­na na­če­la sa­dr­ža­ja, opre­mlje­no­sti i pru­ža­nja uslu­ge u tim cen­tri­ma, uklju­ču­ju­ći i struč­ni ka­dar. Te cen­tre če­sto po­ve­zu­ju to je­ste po­is­to­vje­ću­ju sa ma­sa­ža­ma što je ve­li­ka gre­ška – re­kao je Ko­va­če­vić.
Ko­va­če­vić je ka­zao da je bi­ti fi­zi­o­te­ra­pe­ut iza­zo­van po­ziv i po­ziv ko­ji pri­je sve­ga mo­ra da se vo­li. On je na­gla­sio da je ak­tiv­no­sti­ma Udru­že­nja fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta ko­je bro­ji 276 čla­no­va na či­jem je on če­lu, ima za cilj da fi­zi­o­te­ra­pi­ja po­dig­ne na ve­ći ni­vo.
– Sva­ka oso­ba za­slu­žu­je i do­bi­je od fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta po­se­ban, in­di­vi­du­la­ni pri­stup rje­ša­va­nju zdrav­stve­nog pro­ble­ma ko­ji ima. Fi­zi­o­te­ra­pe­ut po­sma­tra oso­bu kroz je­din­stven spek­tar, a ne kroz zdrav­stve­ni pro­blem ko­ji ima. Npr. mi ne gle­da­mo pa­ci­jen­ta kao „bol­no ra­me”, „ope­ri­sa­no ko­lje­no”, „slo­mlje­ni la­kat”, „di­skus her­ni­ju”, „bol­ni vrat” ili „vje­štač­ki kuk” već kao cje­li­nu. Tret­man fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta je ori­jen­ti­san pre­ma funk­ci­o­nal­nom pro­ble­mu pa­ci­jen­ta. Iza­zo­vi su uvi­jek pri­sut­ni u na­šem ra­du. Ra­zno­vr­snost ko­ri­sni­ka fi­zi­o­te­ra­pi­je i uslo­va u ko­ji­ma fi­zi­o­te­ra­pe­u­ti ra­de či­ne ovu pro­fe­si­ju pod­sti­caj­nom i pru­ža­ju pri­li­ku za raz­voj ka­ri­je­re – na­gla­sio je Ko­va­če­vić.B.Ma.