Zna­ča­jan ju­bi­lej Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i ča­so­pi­sa „Stva­ra­nje” obi­lje­žen je pred­sta­vlja­njem ju­bi­lar­nog bro­ja ovog ča­so­pi­sa u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci. O ju­bi­lar­nom „Stva­ra­nju”- či­tan­ci po­sve­te Sv. Jo­va­nu Vla­di­mi­ru, go­vo­ri­li su pred­sjed­nik UKCG No­vi­ca Đu­rić, ured­ni­ca Tri­bi­ne ,,Ri­ječ” UKCG Mi­li­ca Kralj, epi­skop di­o­klij­ski Ki­ril, kao i knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak, je­dan od pri­re­đi­va­ča „Stva­ra­nja”.
- Pre­ma ka­zi­va­nju onih ko­ji se ma­lo bo­lje ra­zu­mi­ju i ko­ji su ma­lo du­že u štam­par­skom svi­je­tu, ovaj broj „Stva­ra­nja” je do­sto­jan da­tu­ma ko­ji je na­ja­vio i ko­ji je ozna­čio. Ono je je­dan od na­či­na da se od­bra­ni sve­ti prag, zna­lač­ki i mu­dro, ka­ko i pri­li­či do­sto­jan­stve­no knji­gom. Po­ja­vlji­va­nje ovog bro­ja „Stva­ra­nja” je od po­seb­nog zna­ča­ja za kul­tu­ru Cr­ne Go­re – ka­zao je Đu­rić. Ju­bi­lar­ni broj „Stva­ra­nja”, do­da­je on, pre­sjek je sve­ga ono­ga što je o sve­cu pi­sa­no to­kom de­ce­ni­ja.
- Ovaj ča­so­pis smo po­da­ri­li svim vla­di­ka­ma pra­vo­slav­nih cr­ka­va, a već se na­la­zi i u hi­lan­dar­skoj bi­bli­o­te­ci. Že­lja mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja bi­la je da se i svi go­vo­ri ko­ji su ka­za­ni tog da­na pri­li­kom osve­šta­nja hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru, na­đu sa­bra­ni u „Stva­ra­nju”, ta­ko da već po­či­nje­mo da ra­di­mo na dru­gom, do­pu­nje­nom iz­da­nju ča­so­pi­sa - is­ta­kao je Đu­rić.
Vla­di­ka Ki­ril je is­ta­kao da nas Sv. Jo­van Vla­di­mir po­zi­va na pra­vo­slav­no ho­đe­nje za kr­stom Hri­sto­vim, do­da­ju­ći da je nje­go­vo mu­če­nič­ko stra­da­nje in­spi­ra­ci­ja mno­gim pi­sci­ma.
- Sva­ki knji­žev­ni rad tre­ba za mo­to da ima je­van­đel­ske ri­je­či. Knji­žev­nik ko­ji se na­u­čio car­stvu Go­spod­njem iz­no­si pred svo­je go­ste i sta­ro i no­vo, a ve­ći­na knji­žev­ni­ka se i dr­ža­la tog kri­te­ri­ju­ma – ka­zao je otac Ki­ril.
Du­bak je pod­sje­tio da ne­ma sa­ču­va­nih ori­gi­nal­nih do­ku­me­na­ta, ko­ji bi svje­do­či­li o ži­vo­tu pr­vog srp­skog sve­ti­te­lja Jo­va­na Vla­di­mi­ra.
- Otu­da su ma­glo­vi­ti i stvar­ni mo­ti­vi za nje­go­vo smak­nu­će, od stra­ne Vla­di­sla­va. Na du­blje raz­lo­ge Jo­va­no­vog stra­da­nja upu­ću­je dr Če­do­mir Mar­ja­no­vić, u svo­joj knji­zi „Sve­ti Jo­van Vla­di­mir”, ob­ja­vlje­noj 1925. go­di­ne, kad i Či­tan­ka vla­di­ke Ni­ko­la­ja. Mar­ja­no­vić is­ti­če za­slu­ge Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra u ši­re­nju slo­ven­ske knji­ge i bo­go­slu­že­nja na slo­ven­skom je­zi­ku, kao su­prot­sta­vlja­nje do­mi­na­ci­ji gr­ci­zma i la­tin­šti­ne – is­ta­kao je Du­bak. On je do­dao da je lič­nost Jo­va­na Vla­di­mi­ra ima­la ve­o­ma za­pa­že­no mje­sto od 7. vi­je­ka do da­na­šnjih da­na.
- Sv. Jo­van Vla­di­mir je to­li­ko živ na­kon hi­lja­du go­di­na kon­či­ne upra­vo za­hva­lju­ju­ći knji­žev­no­sti – za­klju­čio je Du­bak.
Mi­li­ca Kralj ovaj broj „Stva­ra­nja” oka­rak­te­ri­sa­la kao „me­ta­fi­zič­ko sa­ži­ma­nje ne­sa­gle­di­vih vre­men­skih pro­sto­ra kroz skup­ni pre­dač­ki, na­rod­ni i sa­vre­me­ni pje­snič­ki por­tret sve­to­sti u te­melj­nom oslon­cu po­vje­re­nja u je­din­stve­nu ot­kri­va­lač­ku ri­ječ”.
Mo­de­ra­tor ve­če­ri bio je Dra­gan Alo­rić, ko­ji je i či­tao frag­men­te iz „Stva­ra­nja”.
A.Ć.


Ču­va­ri iden­ti­te­ta

- Sa­vre­me­na srp­ska knji­žev­nost u Cr­noj Go­ri pred­sta­vlje­na kroz vi­še sto­ti­na knji­ga na Tri­bi­ni „Ri­ječ” UKCG, za­u­sta­vlje­na u vre­me­nu na stra­ni­ca­ma „Stva­ra­nja”, ne­po­sr­nu­la du­hom, sa­ču­va­la je i ču­va na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i stva­ra­lač­ki in­te­gri­tet, tru­de­ći se da za­u­sta­vi osi­pa­nje, ra­za­ra­nje i obe­smi­šlja­va­nje svog isto­rij­sko-du­hov­nog bi­ća i da na srp­skom je­zi­ku is­pi­še svo­je­vr­sno Slo­vo o tra­ja­nju, Slo­vo o isko­ni – za­klju­či­la je Kralj.