In­sti­tut za jav­no zdra­vlje već mje­sec da­na ne­ma te­sto­ve za la­bo­ra­to­rij­sko utvr­đi­va­nje vi­ru­sa gri­pa, jer ni­je­su pla­ni­ra­li do­volj­ne ko­li­či­ne tog re­a­gen­sa. Se­zo­na obo­li­je­va­nja je po­če­la tri mje­se­ca ra­ni­je, a u tom periodu pre­mi­nu­lo je se­dam oso­ba. Iz In­sti­tu­ta is­ti­ču da je pro­blem na­stao jer su u 2016. go­di­ni ima­li dvi­je se­zo­ne gri­pa, što je uslo­vi­lo ve­ću po­tro­šnju re­a­ge­na­sa. Iz In­sti­tu­ta op­tu­žu­ju lje­ka­re za ne­ra­ci­o­nal­nu po­tro­šnju te­sto­va za utvr­đi­va­nje gri­pa, jer su, ka­ko tvr­de, iz­da­va­li ne­po­treb­ne za­htje­ve za la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze.
– Grip se u epi­de­mij­skoj for­mi ja­vio u ok­to­bru 2016, a na­gla­ša­va­mo da smo već po­čet­kom pro­šle go­di­ne ima­li epi­de­mi­ju gri­pa, ko­ja je tra­ja­la od ja­nu­a­ra do apri­la, ta­ko da je 2016. go­di­na, u stva­ri, uhva­ti­la dvi­je se­zo­ne gri­pa, što ni­je uobi­ča­je­no i što je uslo­vi­lo da se la­ni po­tro­ši vi­še te­sto­va ne­go što je pla­ni­ra­no. Kao što je i uobi­ča­je­no po­sli­je se­zo­ne gri­pa (na­gla­ša­va­mo, u 2016. tra­ja­la je od ja­nu­a­ra do apri­la) osta­vi se do­volj­no te­sto­va ka­ko bi se pra­ti­la si­tu­a­ci­ja to­kom go­di­ne do no­ve se­zo­ne gri­pa. Me­đu­tim, s ob­zi­rom na to da je se­zo­na gri­pa la­ni po­če­la u ok­to­bru, osta­vlje­na ko­li­či­na te­sto­va tre­ba­lo je da bu­de do­volj­na do no­ve se­zo­ne gri­pa (ko­ja se oče­ki­va­la od ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne, even­tu­al­no­od de­cem­bra 2016. do apri­la 2017. go­di­ne) se po­tro­ši­la – is­ti­ču iz In­sti­tu­ta.
Ob­ja­šnja­vaju da su osta­vlje­ne ko­li­či­ne te­sto­va, za­jed­no sa oni­ma ko­ji bi, pre­ma di­na­mi­ci snab­di­je­va­nja, tre­ba­lo da stig­nu u dru­goj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne, tre­ba­lo da omo­gu­će kon­ti­nu­i­ra­no te­sti­ra­nje na grip.
– Oče­ku­je­mo da nam ovi te­sto­vi bu­du is­po­ru­če­ni ka­ko je i na­ja­vlje­no. Ne­do­sta­tak te­sto­va uslo­vljen je ve­li­kom po­tro­šnjom zbog ne­ra­ci­o­nal­nih za­htje­va lje­ka­ra, jer stru­ka na­la­že da ka­da se u se­zo­ni di­jag­no­sti­ku­je grip u epi­de­mij­skoj for­mi, po­sli­je utvr­đi­va­nja o kom se ti­pu vi­ru­sa ra­di, ni­je po­treb­no da­lje te­sti­ra­ti pa­ci­jen­ta na grip, sem u po­je­di­nim spe­ci­jal­nim slu­ča­je­vi­ma. Sma­tra se da sva­ki pa­ci­jent ko­ji ima kli­nič­ku sli­ku na­lik na grip je­ste bo­le­stan od gri­pa i da ga ta­ko tre­ba tre­ti­ra­ti i li­je­či­ti. Ta­ko­đe, u pe­ri­o­du se­zo­ne gri­pa ra­di se sa­mo te­sti­ra­nje naj­te­že obo­lje­li­ma smje­šte­nim u bol­ni­ci sa kli­nič­kom sli­kom gri­pa – na­vo­de iz In­sti­tu­ta.
Iz In­sti­tu­ta ka­žu da je u ovoj se­zo­ni re­gi­stro­va­no se­dam smrt­nih slu­ča­je­va ko­ji se mo­gu po­ve­za­ti sa in­fek­ci­jom iza­zva­nom vi­ru­som gri­pa.
– U svim slu­ča­je­vi­ma se ra­di­lo o pa­ci­jen­ti­ma obo­lje­lim od hro­nič­nih bo­le­sti, ko­ji ni­je­su bi­li vak­ci­ni­sa­ni pro­tiv se­zon­skog gri­pa. To­kom pro­te­kle sed­mi­ce (od 9. do 15. ja­nu­a­ra) re­gi­stro­va­na su 433 obo­lje­la od bo­le­sti slič­nih gri­pu (ILI) što pred­sta­vlja in­ci­den­ci­ju od 69,8/100.000 sta­nov­ni­ka, od­no­sno oko 18,7 od­sto ma­nje ne­go u sed­mi­ci pri­je (od 2. do 8. ja­nu­a­ra), kao i zna­čaj­no ma­nje ne­go u po­sled­njim sed­mi­ca­ma 2016. go­di­ne – ka­žu iz In­sti­tu­ta.
Oni ob­ja­šnja­va­ju da se­zo­na nad­zo­ra nad gri­pom tra­je od 40. sed­mi­ce pret­hod­ne pa do 20. sed­mi­ce te­ku­će go­di­ne, ta­ko da se obo­li­je­va­nje od se­zon­skog gri­pa mo­že re­gi­stro­va­ti to­kom ci­je­log ovog pe­ri­o­da.
Epi­de­mi­o­lo­ška ka­rak­te­ri­sti­ka gri­pa kao obo­lje­nja je ne­pred­vi­di­vost, ta­ko da se ne mo­že sa si­gur­no­šću tvr­di­ti da li će u na­red­nom pe­ri­o­du do­ći do da­ljeg sma­nje­nja, ili po­ra­sta bro­ja obo­lje­lih. Ono što je ka­rak­te­ri­sti­ka do­sa­da­šnjeg to­ka se­zo­ne nad­zo­ra je­ste da se grip u epi­de­mij­skoj for­mi ja­vio ra­ni­je ne­go u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na.
D.B.


Vak­ci­na­ci­ja za sta­ri­je oso­be

Iz In­sti­tu­ta sa­vje­tu­ju gra­đa­ne da prak­ti­ku­ju op­šte mje­re pre­ven­ci­je (re­dov­no i te­melj­no pra­nje ru­ku vo­dom i sa­pu­nom, iz­bje­ga­va­nje za­dr­ža­va­nja u ne­pro­vje­tre­nim pro­sto­ri­ja­ma gdje bo­ra­vi ve­ći broj oso­ba.
– Neo­p­hod­no je ko­ri­šće­nje pa­pir­na­tih ma­ra­mi­ca pri­li­kom ki­ja­nja i ka­šlja­nja, pra­vil­na is­hra­na i umje­re­na fi­zič­ka ak­tiv­nost) i vak­ci­na­ci­ja kao spe­ci­fič­na mje­ra pre­ven­ci­je za sve oso­be ko­je su u po­ve­ća­nom ri­zi­ku od raz­vo­ja kom­pli­ka­ci­ja i te­žih kli­nič­kih for­mi (pri­je svih hro­nič­ni bo­le­sni­ci i oso­be sta­ri­je od 65 go­di­na) – po­ru­ču­ju iz In­sti­tu­ta.