Pre­ma po­da­ci­ma do ko­jih je do­šao Is­tra­ži­vač­ki cen­tar Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja je sa­mo u pr­va če­ti­ri mje­se­ca ove go­di­ne za vra­ća­nje glav­ni­ca kre­di­ta, ka­ma­ta ili osta­lih kre­dit­nih oba­ve­za (pro­vi­zi­je, kon­ver­zi­je, na­kna­de) na­lo­ži­lo pla­ća­nja iz tre­zo­ra na iz­nos od 77 mi­li­o­na eura što, ka­ko sma­tra­ju u MANS-u, do­volj­no go­vo­ri o ha­o­tič­nom sta­nju u dr­žav­nim fi­nan­si­ja­ma.
Od ove su­me, ka­ko je ka­za­la „Da­nu” ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a, Ines Mr­do­vić, na vra­ća­nje ka­ma­ta se od­no­si­lo čak 42,8 mi­li­o­na eura, a na glav­ni­ce kre­di­ta 32,2 mi­li­o­na. Naj­ve­ći udar na dr­žav­nu ka­su, ve­za­no za vra­ća­nje du­ga, de­sio se u mar­tu ka­da je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja na­lo­ži­lo pla­ća­nje čak 54,6 mi­li­o­na eura, od če­ga se na ka­ma­te od­no­si­lo bli­zu 38,5 mi­li­o­na eura.
– U mar­tu su do­spje­le na na­pla­tu ka­ma­te za dvi­je emi­si­je euro­ob­ve­zni­ca (za­du­že­nje na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu) ko­je su emi­to­va­ne 2015. i 2016. go­di­ne u ukup­nom iz­no­su od 800 mi­li­o­na eura (po­je­di­nač­ne emi­si­je euro­ob­ve­zni­ca su iz­no­si­le po­la mi­li­jar­de i 300 mi­li­o­na eura). U mar­tu je za ove ka­ma­te tre­ba­lo pla­ti­ti 35 mi­li­o­na. Pod­sje­ćam da će Cr­na Go­ra glav­ni­ce euro­ob­ve­zni­ca mo­ra­ti da pla­ti za ne­ko­li­ko go­di­na i pi­ta­nje je ko­li­ko će dr­ža­va ta­da uop­šte bi­ti u sta­nju da taj dug vra­ti od­jed­nom, već je re­al­ni­je da će ući u no­vi krug re­pro­gra­ma – na­ve­la je Mr­do­vić.
Po­red to­ga, u fe­bru­a­ru je Vla­da mo­ra­la da vra­ti glav­ni­cu u iz­no­su od 7,7 mi­li­o­na eura po osno­vu dr­žav­nih za­pi­sa, ko­ji su emi­to­va­ni u av­gu­stu pro­šle go­di­ne, kao i do­dat­nih 400 hi­lja­da eura za ka­ma­te po tom osno­vu. Po­čet­kom go­di­ne je ki­ne­skoj Eks­im ban­ci tre­ba­lo pla­ti­ti ne­pu­nih tri mi­li­o­na eura za ka­ma­te i osta­le oba­ve­ze u ve­zi kre­di­ta za grad­nju auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re. U apri­lu su, na­vo­di Mr­do­vić, do­spje­le na na­pla­tu i glav­ni­ce za kre­di­te MI­DAS i Lamp, na ukup­nu su­mu od 2,2 mi­li­o­na eura.
– U ko­joj mje­ri su jav­ne fi­nan­si­je po­sr­nu­le sli­ko­vi­to po­ka­zu­je i pri­mjer s kra­ja de­cem­bra pro­šle go­di­ne, ka­da je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ra­di odr­ža­va­nja te­ku­će li­kvid­no­sti sa do­ma­ćim ban­ka­ma za­klju­či­lo čak osam ri­vol­ving kre­di­ta na su­mu od 43 mi­li­o­na eura. Već u fe­bru­a­ru i mar­tu ove go­di­ne je zbog fi­nan­si­ra­nja bu­dže­ta sa do­ma­ćim ban­ka­ma za­klju­či­la če­ti­ri no­va kre­di­ta, na uku­pan iz­nos od 50 mi­li­o­na eura. Svi ovi pri­mje­ri do­dat­no po­tvr­đu­ju da se Vla­da sve če­šće za­du­žu­je za po­kri­va­nje manj­ka u ka­si, zbog če­ga sa dru­ge stra­ne tr­pe ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je – na­ve­la je ona.
Mr­do­vić je pod­sje­ti­la da MANS odav­no uka­zu­je na to da Vla­da vo­di po­gub­nu po­li­ti­ku u jav­nim fi­nan­si­ja­ma ko­jom se, ka­ko je na­ve­la, sta­vi­la u slu­žbu ve­li­kog bi­zni­sa i taj­ku­na.
– Krah fi­nan­si­ja je po­čeo od dr­žav­ne po­mo­ći Pr­voj ban­ci, ka­sni­je na­sta­vljen pa­dom ga­ran­ci­ja za KAP i Že­lje­za­ru i pro­du­bljen ni­zom Vla­di­nih od­lu­ka ko­ji­ma dr­žav­na ka­sa osta­je us­kra­će­na za mi­li­o­ne i mi­li­o­ne eura raz­li­či­tih po­re­skih i osta­lih pri­ho­da, jer se sub­ven­ci­o­ni­ra­ju taj­ku­ni i ve­li­ki bi­znis. Neo­d­mje­re­na i ne­pro­mi­šlje­nja po­li­ti­ka Vla­di­nog za­du­ži­va­nja odav­no je upa­li­la „cr­ve­nu lam­pi­cu” odr­ži­vo­sti jav­nih fi­nan­si­ja, dok bi u sva­koj prav­no ure­đe­noj dr­ža­vi po­sta­vi­la i pi­ta­nje od­go­vor­no­sti naj­vi­ših funk­ci­o­ne­ra za­du­že­nih za eko­nom­ska pi­ta­nja u ze­mlji, što je na­ža­lost do sa­da u pot­pu­no­sti iz­o­sta­lo – za­klju­či­la je Mr­do­vić.
Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) sma­tra da se ra­di o za­bri­nja­va­ju­ćim či­nje­ni­ca­ma, te da pri­je­ti opa­snost od ma­kro­e­ko­nom­ske ne­sta­bil­no­sti i uspo­ra­va­nja pri­vred­nog ra­sta. Na­gla­sio je da se bez fi­skal­ne sta­bil­no­sti ne mo­že go­vo­ri­ti o ma­kro­e­ko­nom­skoj odr­ži­vo­sti pri­vre­de.
– Si­stem jav­nih fi­nan­si­ja je u du­bo­koj kri­zi i su­o­ča­va se sa ozbilj­nim ri­zi­ci­ma i iza­zo­vi­ma. Cr­na Go­ra se su­o­ča­va sa br­zo­ra­stu­ćim jav­nim du­gom, a Vla­da ne­ma ni vo­lju ni zna­nje da spro­vo­di efi­ka­snu i odr­ži­vu po­li­ti­ku upra­vlja­nja jav­nim du­gom. Pro­ble­ma­tič­ni su, ka­ko ni­voi za­du­ži­va­nja i de­fi­ci­ta, ta­ko i na­či­ni nji­ho­vog fi­nan­si­ra­nja. Du­že vri­je­me ova Vla­da vi­še tro­ši ne­go što pri­ho­du­je, a ta­kav pri­stup ne bi mo­gle iz­dr­ža­ti ni mno­go sna­žni­je pri­vre­de. Bu­džet­ski de­fi­cit je struk­tur­ni. On ni­je skop­čan sa pro­mjen­lji­vim eko­nom­skim kre­ta­nji­ma, ne­go je is­klju­či­vo po­sle­di­ca ka­ta­stro­fal­nog vo­đe­nja fi­skal­ne po­li­ti­ke i stra­ho­vi­to lo­šeg upra­vlja­nja jav­nim ras­ho­di­ma – na­veo je on.
Ko­pri­vi­ca je is­ta­kao da na na­pla­tu sti­žu na­go­mi­la­ne funk­ci­o­ner­ske pri­vi­le­gi­je i ne­pro­duk­tiv­ni jav­ni ras­ho­di, ali i od­la­ga­ne struk­tur­ne re­for­me.
J.V.


Oti­ma­ju si­ro­ti­nji

Po ri­je­či­ma Ko­pri­vi­ce, Vla­di su „na­zad­ni na­me­ti i du­go­vi naj­bo­lji dru­go­vi”, ka­da je u pi­ta­nju vo­đe­nje fi­skal­ne po­li­ti­ke.
– Osim ste­za­nja ka­i­ša gra­đa­ni­ma kad je u pi­ta­nju do­dat­no i pre­vi­so­ko opo­re­zi­va­nje do­ba­ra ko­ja su nu­žna u sva­ko­dnev­noj po­tro­šnji, Vla­da že­li i da per­fid­no ši­ri fi­skal­ne ilu­zi­je. Da se ne bi stal­no po­ja­vlji­va­la sa no­vim na­me­ti­ma, pri­bje­ga­va za­du­ži­va­nju kao mje­ri ko­ja je po­pu­lar­ni­ja od na­me­ta jer ne po­ga­đa gra­đa­ne od­mah i di­rekt­no. Tim za­du­že­nji­ma iz­bje­ga­va da da­nas po­ve­ća po­re­ze, ali će bu­du­ći po­re­zi, pa čak i nji­ho­va po­ve­ća­nja, od­la­zi­ti za fi­nan­si­ra­nje pro­šlih za­du­že­nja. To za­pra­vo ima­mo i da­nas. Ne­dav­no uve­de­ni na­me­ti i odva­ja­nja od usta osi­ro­ma­še­nih gra­đa­na od­la­ze za pod­mi­re­nje sta­rih za­du­že­nja re­ži­ma. Ono što je od­u­ze­la od maj­ki i si­ro­tinj­ske dje­ce ju­če, već da­nas od­la­zi za sta­re du­go­ve ko­je je vlast go­mi­la­la go­di­na­ma, a sve u ci­lju ali­men­ti­ra­nja par­to­kra­ti­je i spa­sa­va­nja gra­bi­te­lja i oti­ma­ča na­rod­nog bo­gat­stva – sma­tra on.