Na gra­nič­nom pre­la­zu Do­bra­ko­vo kod Bi­je­log Po­lja ju­če je uhva­će­na zmi­ja „cr­ve­no­re­pa boa”, vr­sta ko­joj je pri­rod­no sta­ni­šte Ju­žna i Sred­nja Ame­ri­ka, kao i Ma­da­ga­skar. Boe su pot­po­ro­di­ca u okvi­ru po­ro­di­ce zmi­ja ko­joj još pri­pa­da­ju i pi­to­ni i ana­kon­de.
Sni­mak ne­spret­nog hva­ta­nja zmi­je i nje­nog smje­šta­nja u ku­ti­ju ob­ja­vljen je ju­če na fej­sbuk stra­ni­ci „Pod­go­rič­ki vre­me­plov”. Na istoj društvenoj platformi prije nedjelju dana objavljen je snimak, na kojem se vidi piton dug više metara, koji se kreće kroz šipražje. U podgoričkom naselju Zlatica prije nekoliko mjeseci ubijen je piton, za kojeg je pretpostavljano da je bio nečiji kućni ljubimac, s obzirom da ova vrsta nije tipična za Crnu Goru.
Pred­sjed­nik Na­uč­nog od­bo­ra Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, bi­o­log Vla­di­mir Pe­šić ka­že za „Dan” da se boa na­šla na Do­bra­ko­vu za­hva­lju­ju­ći ne­sa­vje­sno­sti po­je­din­ca ko­ji je po­ku­šao da je pro­šver­cu­je u Cr­nu Go­ru, pa se u po­sled­njem tre­nut­ku upla­šio. On is­ti­če da je šverc eg­zo­tič­nih vr­sta tre­ći u svi­je­tu, na­kon oruž­ja i dro­ge, te da ta po­ja­va ne za­o­bi­la­zi ni na­šu dr­ža­vu.
– Boa ko­ja je na­đe­na na na­šoj gra­ni­ci bi­la je osu­đe­na na smrt. To je eg­zo­tič­na vr­sta ko­ja ne bi uspje­la da pre­ži­vi na­še kli­mat­ske uslo­ve. Mo­žda bi ne­ko vri­je­me uspi­je­va­la, ali sum­njam da bi du­go osta­la u ži­vo­tu – ka­že Pe­šić.
On na­vo­di da se sve če­šće de­ša­va da ne­ke vr­ste ko­je su gra­đa­ni dr­ža­li kao kuć­ne lju­bim­ce za­vr­še u pri­ro­di.
– Ka­da ne­ka ži­vo­ti­nja vi­še ni­je za­ni­mlji­va da bu­de kuć­ni lju­bi­mac, on­da je vla­sni­ci pu­šta­ju u pri­ro­du jer ne že­le da je uspa­va­ju. Uko­li­ko se u jed­nom okru­že­nju na­đu dvi­je iste eg­zo­tič­ne vr­ste ko­je mo­gu da for­mi­ra­ju po­pu­la­ci­ju one mo­gu po­sta­ti in­va­ziv­ne i na­ru­ši­ti rav­no­te­žu u eko­si­ste­mu ko­ji je tu i na ko­ji smo na­vi­kli – upo­zo­ra­va Pe­šić.
Pre­ma ri­je­či­ma Vu­ka Iko­vi­ća, iz Cr­no­gor­skog dru­štva eko­lo­ga, u Cr­nu Go­ru se uno­se broj­ne atrak­tiv­ne vr­ste ko­je se do­ži­vlja­va­ju kao kuć­ni lju­bim­ci, a ra­di se o ži­vo­ti­nja­ma ko­je su na­sil­no odvo­je­ne od ma­tič­nog sta­ni­šta. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, te vr­ste če­sto ne­ma­ju neo­p­hod­nu do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja do­ka­zu­je po­ri­je­klo vr­ste i da ku­pac ima neo­p­hod­ne uslo­ve za udo­mlja­va­nje i ga­je­nje da­te vr­ste.
– Ca­rin­ski slu­žbe­ni­ci ni­je­su do­volj­no struč­ni da is­kon­tro­li­šu ove ne­pra­vil­no­sti. Iz ovog raz­lo­ga če­sto se u Cr­noj Go­ri sri­je­ću ne­le­gal­no une­se­ne vr­ste ili vr­ste ko­je su za­šti­će­ne na me­đu­na­rod­nom nivou. Ta­ko je pri­je par go­di­na u Bu­dvi za­bi­lje­že­no ne­le­gal­no pri­su­stvo ali­ga­to­ra ili ti­gro­va ko­ji su ne­le­gal­no uve­ze­ni u Cr­nu Go­ru. Ka­da je ri­ječ o gmi­zav­ci­ma naj­če­šće se uno­se atrak­tiv­ne vr­ste iz trop­skih kra­je­va. Iz Cr­ne Go­re se naj­če­šće iz­no­se po­sko­ci, obič­no sa pod­ruč­ja Ade Bo­ja­ne i Ska­dar­skog je­ze­ra jer na tim pod­ruč­ji­ma ima­ju naj­jar­ki­je bo­je. Od zmi­ja se če­sto iz­no­si i „le­o­pard­ski smuk“, ta­ko­đe zbog svo­jih jar­kih bo­ja – ka­že Iko­vić.
On na­vo­di da uko­li­ko se vr­ste le­gal­no uno­se i uz­ga­ja­ju to ne pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem za pri­ro­du.
– Pro­blem na­sta­je ka­da se uno­se vr­ste ko­je su za­šti­će­ne na me­đu­na­rod­nom i re­gi­o­nal­nom ni­vou. Sle­de­ći pro­blem na­sta­je ka­da vla­snik od­u­sta­je da vo­di ra­ču­na o le­gal­no uve­ze­noj vr­sti i pu­šta je u pri­ro­du. U tom slu­ča­ju vr­sta ili umi­re, jer joj ne od­go­va­ra­ju kli­mat­ske ka­rak­te­ri­sti­ke na­šeg pod­ne­blja, ili se pri­la­go­đa­va či­me re­me­ti us­po­sta­vlje­nu pri­rod­nu har­mo­ni­ju. Re­me­će­nje pri­rod­ne har­mo­ni­je na­sta­je ta­ko što stra­na vr­sta če­sto ne­ma pri­rod­nog ne­pri­ja­te­lja pa sma­nju­je broj­nost pri­rod­nih vr­sta, tj. po­sta­je nji­hov do­mi­nant­ni pre­da­tor. Za­tim, sma­nju­je ko­li­či­nu hra­ne du­gim vr­sta­ma, za­u­zi­ma nji­ho­va sta­ni­šta i uno­si broj­ne pa­to­ge­ne ko­ji iza­zi­va­ju raz­li­či­te bo­le­sti na ko­je na­še vr­ste iz pri­ro­de ni­je­su ot­por­ne te nji­ho­vim obo­li­je­va­njem sma­nju­je im se broj­nost. Ti­pič­ni pri­mjer stra­nih/in­va­ziv­nih vr­sta kod nas ko­je su po­re­me­ti­le pri­rod­nu har­mo­ni­ju su mun­gos, ka­li­for­nij­ska pa­strm­ka, cr­ve­no­u­ha kor­nja­ča. Ove vr­ste su na po­je­di­nim lo­ka­li­te­ti­ma u Cr­noj Go­ri pri­lič­no po­re­me­ti­le pri­rod­nu rav­no­te­žu, od­no­sno broj­nost po­je­di­nih pri­rod­nih vr­sta. To je slu­čaj sa po­pu­la­ci­ja­ma po­je­di­nih vr­sta zmi­ja u Bo­ki ko­tor­skoj ko­je su ne­sta­le zbog uno­še­nja i ši­re­nja mun­go­sa. Za­tim, to je slu­čaj sa po­pu­la­ci­ja­ma ža­ba, mr­mo­lja­ka, pi­ja­vi­ca u pla­nin­skim je­ze­ri­ma ko­ja su po­ri­blje­na ka­li­for­nij­skom pa­strm­kom – ob­ja­šnja­va Iko­vić.
On ka­že da je svr­ha uno­še­nja ovih vr­sta ili iz eko­nom­skih po­tre­ba ili za­do­vo­lje­nja po­tre­be za po­sje­do­va­njem ne­ke ži­vo­ti­nje kao kuć­nog lju­bim­ca.
– To­kom po­sled­njih 10 go­di­na, cr­ve­no­u­ha kor­nja­ča kao kuć­ni lju­bi­mac se ra­ši­ri­la na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju. Ona se još uvo­zi kao kuć­ni lju­bi­mac. Tr­go­vi­na ovom vr­stom je za­bra­nje­na u su­sjed­nim ze­mlja­ma dok kod nas to još ni­je slu­čaj. Ova vr­sta pre­no­si broj­na glji­vič­na i vi­ru­sna obo­lje­nja na pri­rod­ne vr­ste na­ših vo­de­nih eko­si­ste­ma – upo­zo­ra­va Iko­vić.
M.S.


Nil­ski konj i ka­nad­ski cr­ni vuk

U NVO Cen­tar za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca ka­žu da je sva­ko iz­no­še­nje ili uno­še­nje di­vljih vr­sta za­bra­nje­no CI­TES kon­ven­ci­jom, či­ja je pot­pi­sni­ca i na­ša ze­mlja.
– Neo­p­hod­na do­ku­men­ta­ci­ja za tran­sport di­vljih je­din­ki je, bar su­de­ći po slu­ča­ju sla­nja dva me­či­ća u Grč­ku, pro­ce­du­ra ko­ja je iz­u­zet­no za­htjev­na i tra­ži ko­or­di­na­ci­ju ne­ko­li­ko uklju­če­nih ze­ma­lja i re­sor­nih mi­ni­star­sta­va pa se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će da je Cr­na Go­ra ima­la u pod­ruč­ju naj­ve­će za­šti­te, NP Ska­dar­sko je­ze­ro, nil­skog ko­nja. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti apa­ti­ju in­sti­tu­ci­ja ka­da je ova je­din­ka bi­la u pi­ta­nju. Da­nas ima­mo uz­ga­ji­vač­ni­cu cr­nog ka­nad­skog vu­ka u sred glav­nog gra­da ko­ja ni­je sank­ci­o­ni­sa­na, a gdje se otvo­re­no na dru­štve­nim mre­ža­ma tr­gu­je sa mla­dun­ci­ma vu­ka. Da­kle, ne sa­mo da se vr­ši ne­za­ko­ni­ta ku­po­pro­da­ja i tran­sport van Cr­ne Go­re kroz iz­voz i uvoz već se ista vr­ši i unu­tar gra­ni­ca dr­ža­ve. Na­čin na ko­ji je pro­kri­jum­ča­ren cr­ni ka­nad­ski vuk u Cr­nu Go­ru, či­je pu­šta­nje u pri­ro­du iza­zi­va ge­net­sku po­lu­ci­ju, jav­no je i pri­znao vla­snik uz­ga­ji­vač­ni­ce ali su i ta­da in­sti­tu­ci­je si­ste­ma osta­le ni­je­me kao i obič­no – ka­že Jo­va­na Ja­nju­še­vić iz CZIP-a.