Pro­da­ja i od­la­zak ve­li­kog i ma­log do­ka, sim­bo­la Ja­dran­skog bro­do­gra­dli­šta, iz lu­ke u Bi­je­loj pred­sta­vlja po­raz biv­ših rad­ni­ka, Op­šti­ne Her­ceg No­vi i dr­ža­ve ko­ja je do­zvo­li­la da se je­dan ova­kav gi­gant uga­si, oci­je­nio je pred­sjed­nik sin­di­ka­ta tog pred­u­ze­ća Mla­den Kri­vo­ka­pić.
Na­kon od­la­ska ve­li­kog do­ka u Li­tva­ni­ju i ma­log u Tur­sku, bro­do­grad­nja i bro­do­re­mont ve­li­kih bro­do­va u Bo­ki je pro­šlost. Ma­li dok u Bro­do­gra­di­li­štu, ko­je je osno­va­no 1927. go­di­ne, pred­sta­vlja po­seb­nu fa­zu raz­vo­ja. Iz­grad­nja je tra­ja­la od 1960. do 1968. go­di­ne i to je bio pr­vi no­vo­i­zgra­đe­ni obje­kat te vr­ste u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Nje­ga su iz­gra­di­li rad­ni­ci Bro­do­gra­di­li­šta, ko­jih sa­da u pred­u­ze­ću, go­to­vo i da ne­ma. Osta­lo ih je sa­mo 20.
– Ja­dran­sko bro­do­gra­di­li­šte je tre­ba­lo i mo­glo da ra­di i tre­ba is­pi­ta­ti za­što je do­šlo do ovo­ga. Dr­ža­va je mo­gla i tre­ba­lo je mno­go vi­še da ura­di, dok je me­nadž­ment mo­rao da re­a­gu­je ka­da je vi­dio da se pra­ve ve­li­ki gu­bi­ci. Pi­ta­nje je i da li je bio in­te­res me­nadž­men­ta da se fir­ma gur­ne u pro­past. Ne mo­gu da upe­rim prst ni u ko­ga, ali ako su ko­la kre­nu­la niz­br­do, za­što ne­ko ni­je stao i re­kao – daj­te da spa­si­mo pred­u­ze­će – iz­ja­vio je Kri­vo­ka­pić za „Dan”.
U pri­či oko pro­pa­sti Bro­do­gra­di­li­šta, ulo­gu je imao i Por­to Mon­te­ne­gro.
– Ako je ne­ko­me ne­što obe­ća­no, to se mo­ra re­a­li­zo­va­ti po bi­lo ko­joj ci­je­ni. Ne­zva­nič­no se pri­ča­lo da je Pi­ter Mank ba­cio oko na Bro­do­gra­di­li­šte i na­kon to­ga sve je išlo u tom smje­ru. Pi­sa­le su se raz­ne pe­ti­ci­je pro­tiv Bro­do­gra­di­li­šta, a ci­je­nu su pla­ća­li rad­ni­ci – re­kao je on.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sve što se de­ša­va­lo u ve­zi sa Bro­do­gra­di­li­štem ve­o­ma je čud­no.
– Tač­no je da su se na­pra­vi­li gu­bi­ci od 19 mi­li­o­na, ali ko ih je na­pra­vio. Sa pro­pa­da­njem Bro­do­gra­di­li­šta 400 po­ro­di­ca, od­no­sno hi­lja­du i po lju­di, osta­lo je bez pri­ho­da. Cr­na Go­ra će bi­ti je­di­na ze­mlja na Me­di­te­ra­nu ko­ja ne­ma bro­do­gra­di­li­šte. Gdje će Voj­ska da re­mon­tu­je bro­do­ve? Šta će se ra­di­ti u slu­ča­ju ve­ćih ha­va­ri­ja – pi­tao je Kri­vo­ka­pić.
On je ka­zao da je sin­di­kat mo­rao mno­go ra­ni­je da poč­ne sa štraj­ko­vi­ma, ka­da je vi­dio da ne­ma do­go­vo­ra sa upra­vom i da se mir­nim pu­tem ne mo­že ni­šta ri­je­ši­ti.
– Ako re­mon­tu­je­te 70 bro­do­va, a ima­te mi­nus, to je on­da znak za alarm – re­kao je Kri­vo­ka­pić.
Na­veo je da mu je žao što su tek na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja iza­bra­ni kao sin­di­kat.
– Mo­žda bi­smo ne­što ura­di­li da smo ra­ni­je iza­bra­ni. Ako je ne­ko ta­mo ol­dlu­čio šta će bi­ti, te­ško se tu mo­že išta ura­di­ti. Tre­ba­lo je re­a­go­va­ti ka­da su se ra­di­li re­mon­ti a ka­sni­la pla­ta. Mo­de­la za Bro­do­gra­di­li­šte je bi­lo, ali ni­je vo­lje – za­klju­čio je on.
Is­ta­kao je da je u Bro­do­gra­di­li­štu ra­dio 18, a nje­gov otac 40 go­di­na.
– Na­dao sam se da će i moj sin tu ra­di­ti – re­kao je Kri­vo­ka­pić.
Po­hva­lio je sa­rad­nju sa ste­čaj­nim uprav­ni­kom Žar­kom Osto­ji­ćem, ko­ji je za­po­sle­ne dr­žao do po­sled­njeg da­na u fir­mi i pla­tu uvi­jek pr­vog u mje­se­cu di­je­lio.
Ste­čaj u Bro­dod­gra­di­li­šte uve­den je po­lo­vi­nom 2015. go­di­ne.
D.M.


Na ve­zu če­ti­ri plo­vi­la

Od­la­skom ma­log do­ka, od 1. sep­tem­bra pre­sta­će rad­ni od­nos za 50 za­po­sle­nih. Pri­je ste­ča­ja je ra­di­lo 400 rad­ni­ka, da bi se taj broj vre­me­nom sma­nji­vao. Tret­nut­no je u fir­mi 70 rad­ni­ka, dok će ih od 1. sep­tem­bra bi­ti 20.
Tih 20 će če­ka­ti da kon­zor­ci­jum Da­men i Adri­ja­tik ma­ri­nas, vla­snik Por­ta, za­poč­nu no­vi pro­je­kat re­mon­ta jah­ti i me­ga­jah­ti.
Na ve­zu u Bi­je­loj su i da­lje če­ti­ri plo­vi­la ko­ja su na pro­da­ju ili pod sud­skim spo­rom. To su brod „Sa­bri­na”, kom­pa­ni­je „Nek­san”, „Evro­pa 92”, bro­do­vla­sni­ka sa Mal­te, tan­ker „Bo­ka Wa­ve”, agen­ci­je „Mar­ko Ba­lić” i mo­to­r­na bar­ka­sa „Eks­plo­rer“ Re­gi­o­nal­nog cen­tra za pod­vod­no de­mi­ni­ra­nje.