Tro­ško­vi ra­da, od­no­sno po­re­za i do­pri­no­sa na pla­te, vi­so­ki su i tre­ba ih sma­nji­ti, sma­tra­ju or­ga­ni­za­ci­je po­slo­da­va­ca. Osim ne­to pla­te, po­slo­da­vac mo­ra da is­pla­ti još 35 od­sto iz­no­sa ne­to pla­te za ra­zno­ra­zne da­žbi­ne, od­no­sno na ne­to pla­tu od 500 eura, po­re­zi i do­pri­no­si iz­no­se još oko 330 eura.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Dar­ko Ra­du­no­vić, a ka­sni­je i pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić su na­ja­vi­li da će u 2018. go­di­ni raz­mo­tri­ti sma­nje­nje op­te­re­će­nja po osno­vu tro­ško­va ra­da. Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja smo tim po­vo­dom upi­ta­li za de­ta­lje u ve­zi sa na­ja­vlje­nim sma­nje­njem op­te­re­će­nja za po­slo­dav­ce.
– Ima­ju­ći u vi­du da kod osta­lih po­re­za Cr­na Go­ra ima ni­ske i kon­ku­rent­ne po­re­ske sto­pe, je­di­no se kod do­pri­no­sa za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje mo­že go­vo­ri­ti o re­la­tiv­no vi­so­kom po­re­skom op­te­re­će­nju. Po­tre­be fon­do­va so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja za fi­nan­si­ra­nje nji­ho­vih funk­ci­ja, od­no­sno so­ci­jal­nih da­va­nja su pro­u­zro­ko­va­le po­sto­je­će sto­pe do­pri­no­sa. Me­đu­tim, sa ni­voa Vla­de je oci­je­nje­no da kod ovih fi­ska­li­te­ta tre­ba tra­ži­ti pro­stor za po­re­sko ras­te­re­će­nje, ali pod uslo­vom da se obez­bi­je­de pri­ho­di ko­ji ne bi mo­gli bi­ti ma­nji od po­sto­je­ćih. Fak­tič­ki se te­ži pro­ši­re­nju bro­ja ob­ve­zni­ka i stva­ra­nju ve­će po­re­ske osno­vi­ce. Do ta­kvog ci­lja se mo­že do­ći kroz sma­nje­nje si­ve eko­no­mi­je na tr­ži­štu ra­da, sma­nji­va­njem ne­le­gal­nog za­po­šlja­va­nja, ured­ni­jim pri­ja­vlji­va­njem po­re­skih oba­ve­za, re­dov­ni­jom is­pla­tom za­ra­da i pla­ća­njem po­re­skih oba­ve­za, eli­mi­ni­sa­njem is­pla­te di­je­la za­ra­da „na ru­ke” le­gal­no za­po­sle­ni­ma i re­a­li­za­ci­jom dru­gih mje­ra za for­ma­li­zo­va­nje za­po­sle­nih i za­ra­da – ka­za­li su „Da­nu” iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja.
Iz tog re­so­ra su na­ve­li da za sa­da ne mo­gu go­vo­ri­ti o pro­cen­tu ko­li­ko bi mo­glo bi­ti sma­nje­nje, ni­ti u ko­jem to mo­že bi­ti kvar­ta­lu.
– Po­treb­na nam je ade­kvat­na ana­li­za ko­ja će po­ka­za­ti šta to mo­že­mo po­nu­di­ti po­slo­dav­ci­ma, ali da to ima sti­mu­la­ti­van efe­kat za pro­ši­re­nje po­re­ske osno­vi­ce. To tre­ba da bu­de mo­del od ko­jeg će svi ima­ti ko­ri­sti, od­no­sno dr­ža­va, po­slo­dav­ci i za­po­sle­ni. Ako se kroz sma­nje­nje do­pri­no­sa mo­že oče­ki­va­ti po­zi­ti­van efe­kat u odr­ža­va­nju bu­džet­skih pri­ho­da i pod­stak­ne do­bro­volj­nost u le­ga­li­za­ci­ji ne­for­mal­nog sek­to­ra, on­da im­ple­men­ta­ci­ja ta­kvog mo­de­la ima smi­sla i si­gur­no bi bi­la do­bro­bit za sve so­ci­jal­ne part­ne­re – na­ve­li su iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja.
Za­klju­či­li su da je za sve po­treb­na pre­ci­zna analiza, te da je za sa­da, ra­no go­vo­ri­ti o pro­cje­ni is­pla­ta za­ra­da na ru­ke ili dru­gim is­pla­ta­ma van le­gal­nih to­ko­va.
Iz Uni­je po­slo­da­va­ca (UPCG) su na­ve­li da je te­ma o sma­nje­nju op­te­re­će­nja za po­re­ze i dor­pi­no­se bi­la te­ma ras­pra­ve na sjed­ni­ci So­ci­jal­nog sa­vje­ta, gdje je do­go­vo­re­no da so­ci­jal­ni part­ne­ri ura­de ana­li­ze i pred­lo­že ko­je su sto­pe op­te­re­će­nja op­ti­mal­ne ka­ko za po­slo­dav­ce ta­ko i za dr­ža­vu.
– Sma­nje­njem op­te­re­će­nja za­ra­da će do­ći do ra­sta ne­to za­ra­da što će u kraj­njem i po­ve­ća­va­ti bu­džet­ske pri­ho­de. Ipak, o ovim pro­jek­ci­ja­ma tre­ba sa­če­ka­ti fi­na­li­za­ci­ju ana­li­za so­ci­jal­nih part­ne­ra – na­ve­li su iz UPCG.
U Mon­te­ne­gro bi­znis ali­jan­si (MBA) sma­tra­ju da je po­sto­je­ća op­te­re­će­nja na pla­te po­treb­no sma­nji­ti.
– Za ko­li­ko, to je već, pi­ta­nje ko­je ne za­vi­si od na­še vo­lje i že­lje za sma­nje­njem po­re­za i do­pi­no­sa na pla­te, ne­go od od­re­đe­nih okol­no­sti ko­je na to uti­ču. Sva­ka­ko da za do­bro­bit bi­zni­sa, od­no­sno stvara­nje uslo­va za nje­gov br­ži raz­voj ove, ali i dru­ge po­re­ze, tre­ba u kon­ti­nu­i­te­tu sma­nji­va­ti – ka­zao je me­na­džer u MBA Mi­lan Dra­gić.
On je uka­zao da je je­dan od raz­lo­ga ko­ji uti­ču na po­ve­ća­nje si­ve zo­ne, vi­ša sto­pa po­re­za i do­pri­no­sa na pla­te.
– Sve to pro­iz­vo­di od­re­đe­ne ne­le­gal­ne rad­nje. Si­va eko­no­mi­ja je pro­blem za dru­štvo i nje­gov raz­voj, po­seb­no oni­ma ko­ji le­gal­no po­slu­ju – na­veo je Dra­gić.D.M.


Na sva­ki euro, dr­ža­vi se pla­ti 68 cen­ti

„Dan” je i Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja i UPCg i MBA po­slao pi­ta­nje da na pri­mje­ru pla­te od 500 eura ob­ja­sne ili pre­ci­zi­ra­ju ko­li­ko još tre­ba po­slo­dav­ci da pla­te da­žbi­na. Sva tri su­bjek­ta su nam da­la raz­li­či­te, ali pri­bli­žne su­me.
Iz MF-a su na­ve­li da se na pla­tu ob­ra­ču­na­va fi­skal­no op­te­re­će­nje na te­ret za­po­sle­nog i po­slo­dav­ca. Na te­ret za­po­sle­nog se pla­ća po­rez na do­ho­dak fi­zič­kih li­ca po sto­pi od de­vet od­sto i do­pri­no­si za so­ci­jal­no osi­gur­a­nje od 24 od­sto. Dio do­pri­no­sa se pla­ća i na te­ret za­po­sle­nog pa ukup­na sto­pa iz­no­si 24 od­sto.
– Da bi za­po­sle­ni ostva­rio za­ra­du od 500 eura, nje­go­va pla­ta sa po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma tre­ba da iz­no­si 746,3 eura. Fi­ska­li­tet na te­ret za­po­sle­nog iz­no­si 246,3 eura, od če­ga po­rez 67,2 eura, a do­pri­no­si 179,1 euro. Na istu osno­vi­cu ob­ra­ču­na­va­ju se i do­pri­no­si za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje na te­ret po­slo­dav­ca i isti bi po sto­pi od 10,8 od­sto iz­no­si­li 80,6 eura. Ukup­ni fi­ska­li­te­ti na ne­to za­ra­du od 500 eura iz­no­se 326,86 eura, pa po­slo­da­vac ima oba­ve­ze po osno­vu za­ra­de za­po­sle­nog od 828,86 eura. Pro­cen­tu­al­ni od­nos fi­ska­li­te­ta pre­ma ne­to za­ra­di je 65,37 od­sto, a uče­šće ne­to za­ra­de u od­no­su na fi­ska­li­tet u ukup­nim tro­ško­vi­ma je 60,46:39,54 od­sto – po­ja­sni­li su iz MF-a.
Iz MBA su ka­za­li da su po­re­zi i do­pri­no­si oko 65 od­sto, od­no­sno na pla­tu od 500 eura iz­no­se oko 825 eura, dok su iz UPCG ka­za­li da op­te­re­će­nje iz­no­si 68 od­sto, od­no­sno ukup­no 839,74 eura.
– To zna­či da se na sva­ki is­pla­će­ni euro za­ra­de dr­ža­vi upla­ću­je 68 cen­ti – ka­za­li su iz UPCG.