Održavanje konferencije Inkluzija djece romske populacije u sistemu predškolskog obrazovanja, od vrtića do fakulteta, koja se realizuje u okviru projekta ,,Doprinos socijalnoj inkluziji Roma – put do brže integracije u lokalnu zajednicu”, još jednom je skrenulo pažnju na brojne probleme koje imaju pripadnici ovog naroda. Organizator programa je Bjelopoljski demokratski centar, a projekat ima za cilj da doprinese stvaranju uslova za bržu socijalnu inkluziju Roma u društvene procese kroz podsticaj korišćenja servisa za podršku socijalne zaštite.
– Svjesni smo činjenice da se realizacijom jednog projekta ne može riješiti problem sa kojim se suočava ova marginalizovana populacija već da je to posao koji zahtijeva umrežavanje i koordinaciju svih institucija te iz tog razloga smo danas ovdje da damo odgovore na brojna pitanja iz oblasti obrazovanja, jer nema nijednog Roma sa završenom srednjom školom, ili studenta – kazao je Zdravko Janjušević, izvršni direktor BDZ. On je dodao da za bolji status Roma najprije treba sprovesti istraživanja o njihovom položaju i analizirati njihove potrebe. Treba izraditi prvu fazu Lokalnog plana za integrisanje Roma u Bijelom Polju 2018-2020.
– Mora se sprovesti kampanja uključivanja starih i romske djece sa smetnjama u razvoju u odgovarajuće ustanove socijalne zaštite, realizovati emisiju o socijalnoj inkluziji i položaju Roma u društvu i obilježiti Svjetski dan Roma. Tako ćemo doprinijeti poboljšanju trenutnog položaja Roma koji žive u Bijelom Polju – kazao je Janjušević. Međutim, dodao je on, ne postoji volja države da stimuliše i pomogne romsku djecu, i da je zbog toga stanje zabrinjavajuće. Dženada Rizvanović je kazala da se ona i njeni sunarodnici osjećaju „kao da su druga klasa” u bjelopoljskoj opštini.
– Problemi postoje. Finansijski Romi nijesu u stanju da šalju svoju djecu u školu. Nemaju ni za život, s obzirom da su na rubu egzistencije. Tu su i problemi zbog dugova za utrošenu električnu energiju – kazala je Rizvanović.
Ona je dodala da se zbog toga Romi sve više odlučuju da napuste Crnu Goru, odlaze u druge države i gradove kako bi poboljšali svoj životni status. Rome bolje prihvataju u inostranstvu, na­gla­si­la je Ri­zva­no­vić, i da ni­je­su bi­li ta­mo te­ško bi ste­kli i krov ova­kav ka­kav ima­ju, već bi osta­li pod ša­to­ri­ma.
– Ov­dje te­ško ži­vi­mo. Ži­vot nam ni­je kao osta­lim lju­di­ma. Ne mo­že­mo da pro­na­đe­mo po­sao, ni­je­smo pri­hva­će­ni u dru­štvu. Ma­li je broj dje­ce ko­ja po­ha­đa­ju na­sta­vu – re­kla je Ri­zva­no­vić. Njen ko­le­ga Se­mir Ba­lić, ko­ji je na če­lu Sred­nje struč­ne ško­le, is­ta­kao je sprem­nost da se na sva­ki na­čin po­mog­ne đa­ci­ma rom­ske po­pu­la­ci­je.
– Ima­mo jed­nog uče­ni­ka rom­ske na­ci­o­nal­no­sti, iako do­bi­ja­ju bes­plat­ne udž­be­ni­ke, i ima­ju men­to­ra ko­ji ih pra­ti, i sti­pen­di­ju, u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom pro­svje­te. Za sta­ri­je Ro­me, od 20 go­di­na, omo­gu­ću­je­mo bes­plat­no van­red­no po­la­ga­nje is­pi­ta, s ob­zi­rom da ima­mo od obra­zov­nih pro­fi­la za­ni­mlji­va za­ni­ma­nja, kao što su ko­no­bar i ku­var – na­gla­sio je Ba­lić.
U ime Op­šti­ne o Lo­kal­nom pla­nu ak­ci­je za Ro­me, či­ji se za­vr­še­tak če­tvo­ro­go­di­šnji oče­ku­je do kra­ja go­di­ne, Mi­loš Klja­je­vić ka­že da su Ro­mi naj­u­gro­že­ni­ja i naj­mar­gi­na­li­zo­va­ni­ja ma­nji­na u Bi­je­lom Po­lju i Cr­noj Go­ri.
– Za­to svi mo­ra­mo pred­u­ze­ti ko­ra­ke i mje­re da se rom­ska dje­ca na pra­vi na­čin in­te­gri­šu u dru­štve­nu za­jed­ni­cu – ka­zao je Klja­je­vić.
Di­rek­to­ri­ca pred­škol­ske usta­no­ve ,,Du­šo Ba­se­kić” Ida Ćet­ko­vić je ka­za­la da tre­ba pu­no to­ga ura­di­ti da se rom­ska dje­ca uklju­če u ovu usta­no­vu.
– Ni­je ih bi­li pro­šle, a ne­ma ih ni ove go­di­ne, iako po­red tri grad­ska objek­ta ima­mo i de­vet pod­ruč­nih odje­lje­nja – jed­no u Njeg­nje­vu u bli­zi­ni nji­ho­vog na­se­lja u Stroj­ta­ni­ci – is­ta­kla je Ćet­ko­vić.M.N.


Po­ha­đa­ju sa­mo ni­že raz­re­de

Di­rek­to­ri­ca Ta­tja­na Še­bek iz Osnov­ne ško­le ,,Pa­vle Ži­žić” iz Njeg­nje­va, gdje na­sta­vu po­ha­đa 20 Ro­ma, ka­že da je ve­li­ki pro­blem to što na­kon ni­žih raz­re­da pre­sta­ju da do­la­ze u ško­lu.
– Ni­je­smo za­do­volj­ni na­pret­kom obra­zo­va­nja Ro­ma. Da­nas na­kon pr­vog tro­mje­seč­ja po­lo­vi­na rom­ske dje­ce ni­je oci­je­nje­na jer ih ne­ma na na­sta­vi. Za­to se u ovaj pro­blem mo­ra­ju uklju­či­ti i dru­ge usta­no­ve – na­gla­si­la je Še­bek.