-Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić

To da nam je vlast dje­ti­nja­sta ni­je ni­šta no­vo. No­va je re­gre­si­ja sa pred­škol­skog na ni­vo vr­ti­ća. Ako ta­ko na­sta­ve, mo­že­mo oče­ki­va­ti da će se vlast usko­ro po­na­ša­ti kao da je za ja­sli­ce. Do­du­še, već i sa­da u mno­go če­mu pod­sje­ća na tu uz­ra­snu gru­pu. Ne sa­mo da mo­ra­mo mi da je hra­ni­mo (fi­nan­sij­ski i emo­tiv­no) ne­go i ne shva­ta da se ne­ke stva­ri ra­de – sa­mo na no­ši.
Ali, kad se dje­ca po­na­ša­ju dje­ti­nja­sto, to je i sim­pa­tič­no i iz­lu­đu­ju­će. Kad se vlast po­na­ša dje­ti­nja­sto – to je sa­mo iz­lu­đu­ju­će. Kad dje­ca oko tre­će go­di­ne uđu u fa­zu ne­gi­ra­nja pa na sve od­go­va­ra­ju sa „ne, ne­ću, ne dam”, to je raz­voj­no po­želj­no jer zna­či da te­sti­ra­ju gra­ni­ce i vje­žba­ju svo­ju ne­za­vi­snost. Kad je vlast oko še­ste go­di­ne u toj is­toj fa­zi – to je po­gub­no za dru­štvo. Jer ta­ko­đe zna­či da vlast te­sti­ra gra­ni­ce i vje­žba da bu­de ne­za­vi­sna od dru­gih or­ga­na vla­sti, kon­trol­nih ti­je­la i jav­no­sti.
Ovu fa­zu smo do sa­da naj­če­šće vi­đa­li kod iz­vr­šne vla­sti. Ne dam, mi­ni­stre, ni­je bi­lo le­gal­nih obje­ka­ta ni­ti ne­le­gal­nog ru­še­nja, ne­ma od­go­vor­no­sti za he­li­kop­ter, ni­je bi­lo ni pro­pu­sta u po­pla­va­ma ni po­gi­nu­lih (sa­mo umi­ra­nja pri­rod­nom smr­ću), ni­je bi­lo ne­re­gu­lar­no­sti na iz­bo­ri­ma, ni­ko ne smi­je ni da po­mi­sli da vr­ši pri­ti­sak, ni­ko­ga se ne bo­ji­mo…
No, ni za­ko­no­dav­na gra­na vla­sti ni­je po­ka­zi­va­la mno­go zre­li­je po­na­ša­nje. Po­sla­ni­ci vla­da­ju­će ve­ći­ne ne kr­še po­slov­nik, ne do­bi­ja­ju ni opo­me­nu a ka­mo­li ka­znu, ne ugro­ža­va­ju pra­va i slo­bo­de ni gra­đa­na ni dru­gih po­sla­ni­ka i ne, ne gla­sa­ju kad ču­ju zvon­ce. A ako i gla­sa­ju kad se zvon­ce gre­škom ogla­si on­da: ne, ni­je bi­lo kvo­ru­ma, pa će se gla­sa­nje ne­za­ko­ni­to po­ni­šti­ti.
A sa­da su i sud i tu­ži­la­štvo, kao tre­ća gra­na vla­sti, ubr­za­no ušli u istu fa­zu. Ni­ko ni­je da­vio no­vi­na­re na ina­u­gu­ra­ci­ji (kao što je no­vo­u­sto­li­če­ni pred­sjed­nik od­mah i re­kao) već su uda­lje­ni ne bi li se ta­ko spri­je­čio ma­sa­kr nad nji­ma, pa­lje­nje am­ba­sa­de sa smrt­nim is­ho­dom ni­je za ka­znu već za slo­bo­du, dok slu­čaj Sa­va­ma­la ni­je ni za is­tra­gu… I, da – ne, ni­je bi­lo aten­ta­ta u Ja­jin­ci­ma, ali ni uko­ra za sve ko­ji su (jav­no, a ne na dru­štve­nim mre­ža­ma) tvr­di­li su­prot­no i iza­zi­va­li la­žnu uz­bu­nu.
Na­rav­no, vla­da­ju­ća stran­ka ko­ja je i po­kre­tač i glav­ni no­si­lac ove ne­gi­ra­ju­će fa­ze, sa­da tvr­di da ne­će bi­ti van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Bi­će van­red­nih hap­še­nja (od­no­sno „ve­li­kih hap­še­nja” ma­da ni­je ja­sno da li će da hap­se na ve­li­ko ili će da hap­se ve­li­ke zvjer­ke), ko­ja se ina­če na­ja­vlju­ju i od­i­gra­va­ju u pred­iz­bor­nim pe­ri­o­di­ma, ali – van­red­nih iz­bo­ra ne­će bi­ti. U ovoj fa­zi. Pr­voj A1 fa­zi.
Pe­šča­nik.net