Ako že­li da ubr­za pro­ces pri­dru­ži­va­nja Evrop­skoj uni­ji (EU), Cr­na Go­ra bi tre­ba­lo da dje­lu­je kao mo­der­na i zre­la de­mo­kra­ti­ja i da što pri­je okon­ča unu­tra­šnji su­kob, po­ru­čio je Dej­vid Mar­tin, po­sla­nik Evrop­skog par­la­men­ta (EP) i pred­sje­da­va­ju­ći De­le­ga­ci­ji par­la­men­tar­nog od­bo­ra EU i Cr­ne Go­re.
On je pod­sje­tio da je Cr­na Go­ra 2008. go­di­ne pod­ni­je­la za­htjev za član­stvo u EU, te da su na­kon „ze­le­nog svje­tla“ Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) 2012. go­di­ne ko­nač­no za­po­če­ti pre­go­vo­ri o pri­stu­pa­nju.
Mar­tin je u autor­skom član­ku za por­tal „Ju­ro­pe­an Ve­stern Bal­kans” oci­je­nio da je od ta­da Cr­na Go­ra ostva­ri­la na­pre­dak i u pre­go­vo­ri­ma sa EU otvo­ri­la 30 od 35 po­gla­vlja, a tri pri­vre­me­no za­tvo­ri­la. Na­veo je da su ove sed­mi­ce otvo­re­na dva va­žna po­gla­vlja – o slo­bo­di kre­ta­nja rad­ni­ka i pra­vu osni­va­nja pred­u­ze­ća i slo­bod­nom pru­ža­nju uslu­ga.
– Ne ču­di što EU oče­ku­je da Cr­na Go­ra po­stig­ne zna­ča­jan na­pre­dak u pod­ruč­ji­ma iz obla­sti vla­da­vi­ne pra­va, uklju­ču­ju­ći i bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zova­nog kri­mi­na­la i slo­bo­du me­di­ja – kon­sta­to­vao je Mar­tin.
On je na­gla­sio da će pro­gre­siv­no sma­nje­nje spolj­nog du­ga i de­fi­ci­ta bi­ti ključ­no jer to su pod­ruč­ja u ko­ji­ma EU i Evrop­ski par­la­ment zah­ti­je­va­ju sna­žan an­ga­žman.
On je pod­sje­tio da je pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker u go­vo­ru pred EP u sep­tem­bru ove go­di­ne sa­op­štio da je mo­gu­će da će Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra pri­stu­pi­ti Uni­ji do 2025. go­di­ne.  Po­ja­snio je da je to sa­mo in­di­ka­tiv­ni rok i da to ne zna­či da će Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra isto­vre­me­no pri­stu­pi­ti EU.
– Nji­ho­vi pri­stup­ni pre­go­vo­ri ni­je­su me­đu­sob­no po­ve­za­ni, već sli­je­de svo­je vla­sti­te pu­te­ve – is­ta­kao je Mar­tin.
Evrop­ska uni­ja je, ka­ko je do­dao, po­zdra­vi­la pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO-u 5. ju­na ove go­di­ne, „što je bio va­žan ko­rak za sprem­no­sti Cr­ne Go­re da se uklju­či u me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu i isto­rij­ski po­mak ka za­pad­nom voj­nom sa­ve­zu”.
– Ka­ko se i oče­ki­va­lo, to je iza­zva­lo ja­ke pro­te­ste Ru­si­je – na­veo je Mar­tin.
Nje­ga iz­u­zet­no za­bri­nja­va boj­kot opo­zi­ci­je od ok­to­bar­skih iz­bo­ra. Ka­ko je na­veo, prav­ni po­stu­pak u ve­zi s do­ga­đa­ji­ma na dan iz­bo­ra je još u to­ku bez ja­sne vre­men­ske od­red­ni­ce za do­no­še­nje sud­ske od­lu­ke.
– Iskre­no, ne vje­ru­jem da bi EU mo­gla pri­hva­ti­ti ta­kvu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u bi­lo ko­joj od dr­ža­va čla­ni­ca – is­ta­kao je Mar­tin.
Ka­ko je do­dao, Cr­na Go­ra bi, ako že­li ubr­za­ti pro­ces pri­dru­ži­va­nja, tre­ba­lo da dje­lu­je kao mo­der­na i zre­la de­mo­kra­ti­ja i da što pri­je okon­ča unu­tra­šnji su­kob.
– Dok, na­ža­lost, svje­do­čim od­la­sku Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU, čvr­sto vje­ru­jem u pro­je­kat EU i u Cr­nu Go­ru kao jed­nu od nje­nih čla­ni­ca, na­dam se u bli­skoj bu­duć­nost – za­klju­čio je Mar­tin. M.V.