U ra­di­o­ni­ca­ma za pra­vlje­nje kar­ne­val­skih lut­ki i kre­i­ra­nje ma­ška­ra na Pe­lu­zi­ci u Ko­to­ru, sprem­na je kar­ne­val­ska lut­ka glav­nog kriv­ca za sve ne­da­će to­kom pro­šle go­di­ne, a sprem­ne su i sve pra­te­će lut­ke ko­jih ove go­di­ne u čast ju­bi­le­ja po­la mi­le­ni­ju­ma po­sto­ja­nja i op­sta­ja­nja Ko­tor­skog kar­ne­va­la ima ne­što vi­še ne­go što je to uobi­ča­je­no.
Ce­re­mo­ni­ja su­đe­nja i spa­lji­va­nja Ko­tor­skog kar­ne­va­la bi­će odr­ža­na u ne­dje­lju, ka­da će se u de­fi­leu sa ma­ška­ra­ma po­ja­vi­ti i re­pli­ke gla­va pet po iz­bo­ru kre­a­tiv­nog tan­de­ma „Me­štar i Fu­re­šta” oda­bra­nih kar­ne­val­skih lut­ki spa­lji­va­nih ra­ni­jih go­di­na. Mar­ko i An­drea Še­va­lje­vić, glav­ni kre­a­to­ri pra­te­ćih lu­ta­ka, oda­bra­li su i pre­ma sta­rim fo­to­gra­fi­ja­ma na­pra­vi­li po­pr­sja kar­ne­va­la: Vlast­ka Sve­dr­ži­ća iz 1973. go­di­ne, Li­ber­ti­na de An­ge­li­sa iz 1999, Ki­pro­sa Pa­pa­šol­di­ja Mal­te­zea iz 2001, Cvjet­ka Kri­zi­ća iz 2009. i Štri­go­ne Vje­šti­čić, kar­ne­val­ske lut­ke ko­ja je spa­lje­na 2015. go­di­ne. Uz ove lut­ke ići će i fo­to­gra­fi­je kar­ne­va­la iz po­me­nu­tih go­di­na. Po­red ovih li­ko­va, Mar­ko i An­drea na­pra­vi­li su i bi­stu sa li­kom Ton­ći­ja Pra­ci­ja, le­gen­dar­nog fe­šta­đu­na i na­vi­ja­ča Be­šti­ja, omi­lje­nog me­đu ma­ška­ra­ma.
Na iz­ra­di ko­sti­ma jed­ne od lu­ta­ka, u is­toj ra­di­o­ni­ci ra­di i Do­lo­res Fa­bi­an. Ona na­sta­vlja po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju kao čla­ni­ca gru­pe „Ga­šle­ri”, ko­ja je do­bi­la ime po na­dim­ku nje­nog dje­da To­ni­ja, ko­tor­skog ori­đi­na­la i or­ga­ni­za­to­ra fe­šti.
– Mo­ja po­ro­di­ca je ci­je­log ži­vo­ta u kar­ne­va­lu: djed, ba­ba, otac, maj­ka, unu­ci, pra­u­nu­ci. Ne­ki sa­da pri­pre­ma­ju ko­sti­me za ma­sken­bal i kar­ne­val, a ja evo po­ma­žem u pri­pre­mi kar­ne­va­la – ka­že Do­lo­res, jed­na od naj­bo­ljih ko­tor­skih tu­ri­stič­kih vo­di­ča.
Pet sto­ti­na go­di­na Ko­tor­skog kar­ne­va­la – tra­di­ci­ja je vri­jed­na po­što­va­nja i po­no­sa, is­ti­če Ka­po od Kar­ne­va­la Bran­ko Lu­ka Kne­zo­vić, ko­ji mje­sec da­na in­ten­ziv­no ra­di na osmi­šlja­va­nju glav­ne kar­ne­val­ske lut­ke, či­ji iden­ti­tet osta­je taj­na do da­na su­đe­nja.
– Mi, Ko­to­ra­ni, na­ša dr­ža­va Cr­na Go­ra, tre­ba da se po­no­simo či­nje­ni­com da mi ba­šti­ni­mo ta­ko du­gu tra­di­ci­ju. Ci­je­la ova go­di­na je ju­bi­lar­na, od 1. ja­nu­a­ra do 31. de­cem­bra, te bi tre­ba­lo da po­seb­nom sve­ča­no­šću obi­lje­ži­mo po­la mi­le­ni­ju­ma, da po­zo­ve­mo pri­ja­te­lje iz Evrop­ske aso­ci­ja­ci­je kar­ne­val­skih gra­do­va, kod ko­jih smo go­sto­va­li – iz Ni­ce, Ve­ro­ne, Pu­ti­nja­na, Ve­ne­ci­je, Ri­je­ke, Mo­na­ka, Mon­te­kar­la, Stru­mi­ce, Pan­če­va, Vr­njač­ke Ba­nje... Du­žni smo da ih sve po­zo­ve­mo na na­šu glav­nu fe­štu. Ape­lu­jem da se u or­ga­ni­za­ci­ju tog pro­gra­ma uklju­če svi nad­le­žni i za­in­te­re­so­va­ni na ni­vou re­pu­bli­ke, am­ba­sa­do­re, zva­ni­ce, jer Ko­tor ne mo­že sam da iz­ne­se ta­ko ve­li­ku fe­štu na vi­so­kom ni­vou. Ovo je pri­li­ka ko­ju Ko­tor i Cr­na Go­ra ne bi tre­ba­lo da pro­pu­ste, jer da­nas je u Evro­pi trend kar­ne­val­skih sve­ča­no­sti – ka­že i pod­sje­ća na pret­hod­ne me­štre od kar­ne­va­la: Zdrav­ka Mi­lo­še­vi­ća, Mi­ra Ma­ri­no­vi­ća i dru­gih.
Ka­po is­ti­če da bi lju­di ko­ji se ba­ve za­šti­tom kul­tur­nog na­sle­đa tre­ba­lo da se po­za­ba­ve pi­ta­njem za­šti­te Ko­tor­skog kar­ne­va­la kao ne­ma­te­ri­jal­ne ba­šti­ne Ko­to­ra, Cr­ne Go­re, Evro­pe i svi­je­ta.
Kne­zo­vić, po­mo­rac u pen­zi­ji, ko­ji je u ko­tor­skim fe­šta­ma pre­ko 60 go­di­na, ste­kao je po­vje­re­nje kar­ne­val­skih gru­pa pa ga na ra­čun „kar­ne­val­skog sta­ža” bi­ra­ju da im bu­de pred­vod­nik.
Kad se kre­ne u pri­pre­ma­nje kar­ne­va­la ni­šta se ne smi­je ura­di­ti bez zna­nja Ka­pa. On mo­ra da bu­de u to­ku sve­ga, pra­vi pla­no­ve, or­ga­ni­zu­je po­vor­ku, po­zi­va na raz­go­vo­re, da­je pred­lo­ge i su­ge­sti­je, on je taj ko­ji se pi­ta i po­štu­je. U nje­go­voj fa­mi­li­ji svi su kar­ne­va­li­sti, svi nje­go­vi pri­ja­te­lji i dru­go­vi po­ti­ču iz ne­ke „kar­ne­val­ske” pro­šlo­sti, ka­da su nji­ho­vi oče­vi, dje­do­vi i pra­dje­do­vi bi­li dio ove tra­di­ci­je. Sto­ga je za­do­vo­ljan i po­no­san na unu­ka, ko­ji mu po­ma­že sva­ko­ga da­na.
– Kar­ne­val se pra­vi od pa­pi­ra i pu­ni se sla­mom, a ja sam far­bao dug­mad na odi­je­lu, ka­že An­to­nio, Lu­kin unuk, uče­nik še­stog raz­re­da OŠ „Nje­goš”, ko­ga fe­šta­đu­ni već zo­vu „Ma­li ka­po”. An­to­nio se ma­ška­rao sa maj­kom još u ko­li­ci­ma, kao be­ba, a sa­da već po­ma­že dje­du u po­slo­vi­ma iz­ra­de lut­ke. Sva­ki dan do­la­zi u ra­di­o­ni­cu, gdje uči za­nat uz vje­štog me­štra Ton­ći­ja Mi­ro­še­vi­ća, ta­ko­đe na­sled­ni­ka ko­tor­skih maj­sto­ra od kar­ne­va­la.
M.D.Po­po­vić


Ani­ma­to­ri u ma­ska­ma re­pli­ka kar­ne­va­la

– No­vost u ve­zi sa ovim fi­gu­ra­ma je to što ne­će ići na ale­go­rij­skim ko­li­ma, ne­go će ih po­kre­ta­ti i ani­mi­ra­ti lju­di unu­tar njih. Fi­gu­re će bi­ti in­ter­ak­tiv­ne, mo­ći će da ko­mu­ni­ci­ra­ju sa oko­li­nom. Po­što je 500 go­di­na kar­ne­va­la, ra­di­li smo sim­bo­lič­no za sva­kih sto go­di­na po jed­nog kar­ne­va­la, to su re­pli­ke pri­ja­šnjih. Pra­vi­li smo ih od pa­pi­ra (teh­ni­ka „pa­per-ma­še”), im­preg­ni­ra­nog sti­ro­po­ra, plat­na i pla­sti­ke – ob­ja­šnja­va­ju An­drea i Mar­ko.