Mno­gi sa­to­vi ši­rom Evro­pe ka­sne zbog to­ga što je fre­kven­ci­ja u struj­noj mre­ži već ne­ko vri­je­me is­pod nor­mal­nih 50 her­ca, pi­še Doj­če ve­le.
Oni ko­ji hro­nič­no ka­sne ni­su mo­gli da do­bi­ju bo­lju vi­jest kao iz­go­vor – u či­ta­voj Evro­pi ra­dio-sa­to­vi, kao i sa­to­vi na mi­kro­ta­la­snim peć­ni­ca­ma i špo­re­ti­ma, ka­sne uko­li­ko su pri­klju­če­ni na struj­nu mre­žu, pi­še Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung.
Oni is­ti­ču da ka­šnje­nje iz­no­si pet do šest mi­nu­ta, a vje­ro­vat­no će se i po­ve­ća­va­ti.
„Raz­log za to je što od sre­di­ne ja­nu­a­ra na evrop­skom tr­ži­štu stru­je po­sto­ji ru­pa u snab­di­je­va­nju, ka­ko je to u uto­rak u Bri­se­lu sa­op­šti­lo evrop­sko Udru­že­nje struj­nih mre­ža Ent­ko, zbog stal­nog po­li­tič­kog kon­flik­ta iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va oda­tle te­če ma­nje stru­je u kon­ti­nen­tal­nu mre­žu na ko­ju je pri­klju­če­no 25 ze­ma­lja od Tur­ske do Ho­lan­di­je, na­vo­di list.
Pri to­me se, ka­ko ocje­nju­ju, ra­di sa­mo o ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ga­va­ta – zbog če­ga pre­kid u snab­di­je­va­nju ina­če ne­ma te­ške po­sle­di­ce.
– Si­stem­ski, mre­ža ni­je ugro­že­na – re­kao je pred­stav­nik Nje­mač­ke agen­ci­je za mre­že.
Stru­ja iz Sr­bi­je i sa Ko­so­va ni­je to­li­ko va­žna da bi zbog nje mo­glo da do­đe do to­tal­nog pre­ki­da, re­če­no je u Ent­ko­eu. U in­du­stri­ji ni­je po­zna­to da je bi­lo smet­nji zbog osci­la­ci­ja u fre­kven­ci­ji, pa ni u alu­mi­ni­jum­skoj in­du­stri­ji, ko­ja tro­ši mno­go stru­je, ne­ma in­di­ci­ja za ta­ko ne­što. No, te osci­la­ci­je su do­volj­ne da po­re­me­te sa­to­ve. Mno­gi sa­to­vi ne­ma­ju in­ter­ni takt, ni­ti do­bi­ja­ju takt pre­ko ra­dio-ve­ze, već do­bi­ja­ju po­treb­ne im­pul­se iz struj­ne mre­že. Ta fre­kven­ci­ja iz­no­si 50 her­ca – 50 osci­la­ci­ja u se­kun­di. Po­sli­je 50 osci­la­ci­ja, po­ka­zu­je se sle­de­ća se­kun­da. Ka­da ne­ma do­volj­no stru­je, fre­kven­ci­ja spa­da is­pod 50 her­ca, pa je za­to za 50 osci­la­ci­ja po­treb­no vi­še vre­me­na. I za­to sa­to­vi ka­sne – ob­ja­šnja­va Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung.
To se i ina­če stal­no de­ša­va. Fre­kven­ci­ja struj­ne mre­že ni­ka­da ni­je sta­bil­na. Vla­sni­ci mre­ža obič­no od­mah re­a­gu­ju ka­da fre­kven­ci­ja pre­đe 50 her­ca ili pad­ne is­pod te vri­jed­no­sti i pri­la­go­đa­va­ju snab­di­je­va­nje stru­jom toj si­tu­a­ci­ji. Pre­ma evrop­skim pra­vi­li­ma, to tre­ba da se de­ša­va i na Bal­ka­nu. Ali, ta­mo se od sre­di­ne ja­nu­a­ra ni­šta ni­je de­si­lo, jer Ko­so­vo skla­di­šti pre­ma­lo stru­je, a Sr­bi­ja od­bi­ja da po­pu­ni tu ru­pu. Nje­mač­ka ne mo­že tek ta­ko da pri­sko­či i sa­ma sta­vi na ras­po­la­ga­nje vi­še stru­je – do­da­ju oni.
Frank­fur­ter pi­še da od sre­di­ne ja­nu­a­ra fre­kven­ci­ja struj­ne mre­že u Evro­pi iz­no­si 49,996 umje­sto 50 her­ca i da za­to sa­to­vi iz da­na u dan sve vi­še ka­sne.
Ent­koe je iz­ra­zio op­ti­mi­zam u po­gle­du da­ljeg raz­vo­ja si­tu­a­ci­je i oče­ku­je da će se si­tu­a­ci­ja sta­bi­li­zo­va­ti još ove ne­dje­lje. Od­lu­ču­ju­ći ko­rak će bi­ti da se na­sta­la ru­pa na­dok­na­di. Onaj ko sa­da od­lu­či da ruč­no po­de­si sa­to­ve, za ne­ko­li­ko ne­dje­lja će mo­žda po­no­vo ima­ti pro­blem – oni će žu­ri­ti, ta­ko da će oni ko­ji hro­nič­no ka­sne ko­nač­no sti­za­ti na vri­je­me – pi­šu oni.
Špigl on­lajn ci­ti­ra Ju­tu Han­son sa Teh­nič­kog uni­ver­zi­te­ta u Darm­šta­tu, ko­ja ka­že da na pod­ruč­ju Sr­bi­je, Cr­ne Go­re i Ma­ke­do­ni­je ne­ma rav­no­te­že u struj­noj mre­ži, a to teh­nič­ki zna­či da se na du­že vri­je­me pa­do­vi u toj zo­ni iz­jed­na­ča­va­ju sa stru­jom iz evrop­ske mre­že.Doj­če ve­le