Pro­je­kat za lo­ka­ci­ju na ko­joj je tre­nut­no ho­tel Si­ti je još u pri­pre­mi. Ide­ja je da se gra­di stam­be­no-po­slov­ni kom­pleks, ali ne od­ba­cu­je­mo mo­guć­nost da je­dan dio kom­plek­sa osta­vi­mo za dru­ga­či­ju ka­te­go­ri­ju ho­te­la od po­sto­je­ćeg, a to će­mo od­lu­či­ti na­kon što ura­di­mo sve­o­bu­hvat­ne eko­nom­ske ana­li­ze, sa­op­šti­li su iz kom­pa­ni­je UTIP Cr­na Go­ra, či­ji je ve­ćin­ski vla­snik Žar­ko Bu­rić. Ova kom­pa­ni­ja pla­ni­ra­la je ru­še­nje sa­da­šnjeg ho­tel­skog objek­ta „Si­ti”, a ne­ka­da­šnjeg ho­te­la „Lju­bo­vić” u pod­nož­ju br­da Lju­bo­vić za­rad iz­grad­nje stam­be­no-po­slov­nog kom­plek­sa. Za ovaj stam­be­no-po­slov­ni kom­pleks kom­pa­ni­ja je u apri­lu od dr­žav­nog ar­hi­tek­te tra­ži­la sa­gla­snost za idej­no rje­še­nje ali je kom­pa­ni­ji UTIP Cr­na Go­ra pre­po­ru­če­no da do­pu­ni idej­no rje­še­nje jer ne sa­dr­ži sve po­treb­ne pri­lo­ge gra­fič­kog di­je­la rje­še­nja.
–Re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta za­vi­si od ni­za fak­to­ra, pri­je sve­ga fi­nan­sij­skih. Ono što je si­gur­no, je da će, uko­li­ko do­đe do za­tva­ra­nja ili ru­še­nja ho­te­la, na­ši za­po­sle­ni u ho­te­lu Si­ti svoj rad­ni an­ga­žman na­sta­vi­ti u ne­kom od na­ša dru­ga dva ho­te­la (ho­tel Hil­ton ili ho­tel Pod­go­ri­ca). Po­seb­no is­ti­če­mo da smo pri­va­ti­za­ci­jom UTIP Cr­na Go­ra pre­u­ze­li 242 za­po­sle­na, te da smo u pot­pu­no­sti is­po­što­va­li so­ci­jal­ni pro­gram. Ta­ko­đe, u po­gle­du oba­ve­ze za in­ve­sti­ra­nje po ugo­vo­ru o pri­va­ti­za­ci­ji pre­ma­ši­li smo vi­še­stru­ko (od oba­ve­znih 17,5 mi­li­o­na eura mi smo in­ve­sti­ra­li pre­ko 47 mi­li­o­na eura), a sa­mo kroz otva­ra­nje ho­te­la Hil­ton otvo­ri­li smo no­vih 150 rad­nih mje­sta – na­vo­de iz kom­pa­ni­je UTIP Cr­na Go­ra.
Ru­ko­vo­de­ći se ra­ci­o­nal­nim eko­nom­skim prin­ci­pi­ma Skup­šti­na ak­ci­o­na­ra A.D. UTIP Cr­na Go­ra, na ko­joj su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci vla­sni­ka 87,2704 od­sto ka­pi­ta­la do­ni­je­la je od­lu­ku o po­kre­ta­nju pro­jek­ta, na­vo­de iz kom­pa­ni­je.
–Or­ga­ni upra­vlja­nja su tre­ba­li do­ni­je­ti od­lu­ku da ili ula­žu mi­li­o­ne eura u re­kon­struk­ci­ju ho­te­la, ko­ji po sve­mu su­de­ći ne­ma tr­ži­šnu per­spek­ti­vu ili iz­vr­ši­ti pre­na­mje­nu par­ce­le i re­a­li­zo­va­ti pro­je­kat ko­ji je ko­mer­ci­jal­no is­pla­ti­vi­ji. Ta­ko­đe, in­ve­sti­ci­ja od 47 mi­li­o­na eura u ho­tel Hil­ton je u zna­čaj­noj mje­ri fi­nan­sij­ski op­te­re­ti­la či­tav si­stem. Ipak, ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri su, u ci­lju do­bi­ja­nja nov­ča­ne na­dok­na­de za svo­je ak­ci­je, is­ka­za­li ne­sla­ga­nje sa od­lu­kom i to bez obra­zlo­že­nja. To je le­gi­ti­man za­htjev, ko­ji, po na­ma, ni­je ute­me­ljen iz raz­lo­ga što mi ko­ri­šće­nje imo­vi­ne u po­slov­ne svr­he ne po­sma­tra­mo kao ras­po­la­ga­nje imo­vi­nom (jer je ne pro­da­je­mo) – na­vo­de iz kom­pa­ni­je.
Oni do­da­ju da za­kon­sko rje­še­nje de­fi­ni­še da su u oba­ve­zi is­pla­ti­ti ma­njin­skim ak­ci­o­na­ri­ma pro­sječ­nu ci­je­nu na dan odr­ža­va­nja Skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra.
–Skre­će­mo pa­žnju da je na taj dan pro­me­to­va­no 8.500 ak­ci­ja UTIP Cr­na Go­ra ili 6.630 eura (0,78 eura po ak­ci­ji, što je po­ve­ća­nje od pre­ko 120 po­sto u od­no­su na pret­hod­nu tr­go­vi­nu). Pri­je to­ga oba­vlje­ne su još sa­mo dvi­je tr­go­vi­ne ak­ci­ja­ma i to 11. av­gu­sta 2017. go­di­ne 4.818 ak­ci­ja po ci­je­ni od 0,35 eura i 11. fe­bru­a­ra 2017. go­di­ne 11.535 po ci­je­ni od 0,18 eura po ak­ci­ji. Iz to­ga se ja­sno mo­že vi­dje­ti na­mje­ra ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra da, u skla­du sa za­kon­skim rje­še­njem ko­je je ne­pri­mje­re­no za cr­no­gor­sko tr­ži­šte ka­pi­ta­la, svo­je ak­ci­je pro­da­ju po znat­no ve­ćoj ci­je­ni od re­al­ne tr­ži­šne vri­jed­no­sti – po­ru­ču­ju iz kom­pa­ni­je UTIP Cr­na Go­ra.
N.S.

Markuš: Država da umiješa prste

Podgorički arhitekta An­dri­ja Mar­kuš kaže da, što se tiče arhitektonskog nasleđa ne mogu uporediti hoteli Crna Gora i Podgorica sa hotelom Siti, ali ipak, ovaj objekat zaslužuje da se država njime pozabavi iako je u privatnom vlasništvu. Mar­kuš sma­tra da bi dr­ža­va tre­ba­lo da do­ne­se za­kon ko­ji će pre­ci­zi­ra­ti da su ova­kvi pri­vat­ni objek­ti ujed­no i dr­žav­ni in­te­res i da se ne smi­ju ru­ši­ti.
–Ne­shva­tlji­vo je da pla­ni­ra­ju da sru­še je­dan vri­je­dan ma­te­ri­jal­ni obje­kat. Ovaj ho­tel­ski obje­kat se u po­gle­du ar­hi­tek­ton­ske vri­je­do­sti ne mo­že upo­re­di­ti sa ho­te­li­ma Cr­na Go­ra i Pod­go­ri­ca. Me­đu­tim, sva­ki obje­kat je autor­sko dje­lo i iz­raz umjet­ni­ka i ne pod­li­je­že ocje­ni ko­je je zna­čaj­ni­je, a ko­je je ma­nje zna­čaj­no. Po za­ko­nu o autor­skim i srod­nim pra­vi­ma sva­ko autor­sko dje­lo je za­šti­će­no i to u ma­te­ri­jal­nom po­gle­du – na­vo­di Mar­kuš.
Ne mo­gu da shva­tim da u jed­noj ze­mlji ko­ja ide ka evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma mo­že da se do­zvo­li da se sru­ši je­dan re­la­tiv­no no­vi obje­kat, na­vo­di ar­hi­tek­ta.
–Ov­dje je bi­lo mo­gu­će na su­sjed­nim par­ce­la­ma uz ho­tel iz­gra­di­ti sa­svim dru­ge sa­dr­ža­je, a ne ru­ši­ti ho­tel. Dr­ža­va bi tre­ba­lo da ima za­kon ko­jim će bi­ti ure­đe­no da se ne do­zvo­lja­va ru­še­nje ova­kvog objek­ta. Pri­vat­ni obje­kat je isto­vre­me­no i dru­štve­ni obje­kat, a dru­štvo ne smi­je da se od­ri­če svo­jih do­ba­ra. Ru­še­njem pri­vat­nog objek­ta dr­ža­va gu­bi isto ko­li­ko i pri­vat­nik i to ne bi smje­lo da se do­zvo­lja­va– na­vo­di Mar­kuš.