Broj javnih funkcionera u Crnoj Gori u periodu od 2005.godine do kraja 2017.godine uvećan je za 2.758, što navodi na zaključak da je Crna Gora svojevsrni rekorder u regionu po produkciji funkcionerskih pozicija. Do podataka o odnosu broja funkcionera u periodu od 2005.godine do 2017.godine došao je potpredsjednik Demokratske Crne Gore Momo Koprivica. On je za naš list kazao da je u Crnoj Gori za 13 godina došlo do skandaloznog i zabrinjavajućeg porasta broja javnih funkcionera.
Prema najnovijim podacima za 2018.godinu, broj funkcionera je još povećan i na osnovu imovinskih kartona predatih Agenciji za sprečavanje korupcije procjenjuje se da ih Crna Gora ima oko 5.250. To znači da je naša država za 13 godina dobila preko 3.500 funkcionera.
Za tih 13 godina broj javnih funkcionera je uvećan za 2.758, što pokreće brojna pitanja o uzrocima i posledicama koje zbog toga snose svi građani kao poreski obveznici. Naime, 2005. godine Crna Gora je imala 1.692 javna funkcionera, od čega 710 državnih, a 982 lokalna javna funkcionera, a u izvještaju o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2017. godinu evidentirano je 4.450 javnih funkcionera, od čega 1.772 državna, a 2.678 lokalnih javnih funkcionera.
– Dakle, 2017. godine broj državnih javnih funkcionera je viši od ukupnog broja državnih i lokalnih javnih funkcionera 2005.godine – istakao je Koprivica.
Kako je dodao, samo porast broja lokalnih javnih funkcionera, koji iznosi 1.696, viši je nego što je bio ukupan broj svih javnih funkcionera 2005. godine.
– Iz ove analize proizlazi da je broj javnih funkcionera porastao za oko 165 odsto. Taj rast broja javnih funkcionera u Crnoj Gori za više od dva i po puta, ili godišnje u prosjeku za 230 javnih funkcionera, govori o sistemskoj političkoj korupciji, partokratiji i čudovišnom izrastanju partijske države koja jede ekonomsku supstancu društva – ukazao je Koprivica.
Kako je naglasio, ovo je ozbiljan društveni fenomen koji zavređuje ozbiljnu analizu, a nevjerovatan i krajnje zabrinjavajući porast broja javnih funkcionera zasluga je vlasti DPS-a i njegove političke pratnje.
– Za to postoji niz razloga. Prvo, DPS želi da zadovolji statusne potrebe svojih partijskih vojnika, da im se oduži za partijsku agitaciju, kao što se to činilo u stara glavarska vremena. Što veće partijske zasluge, to viši rang u državnoj nomenklaturi. Oni žele dati sistemski podsticaj svojim partijskim vojnicima da budu agilniji na terenu u zloupotrebama za račun DPS-a po metodu štapa i šargarepe. Javni sektor shvataju kao svoj posjed, gdje imaju odriješene ruke. Stoga ne treba da čudi ovaj ekspanzivni porast broja javnih funkcionera. Drugo, na ovaj način se dodatno obezbjeđuje politička podrška. Ako se sjetimo afere „Snimak”, koja do dan-danas nije procesuirana i nije dobila politički epilog, jasna je formula „jedan zaposleni, četiri glasa“, a u slučaju unapređenja partijskih vojnika u javne funkcionere taj omjer je znatno viši – rekao je Koprivica.
On je podsjetio da su mnogi učesnici tih koruptivnih afera unaprijeđeni.
– Onaj ko ne sluša partijski diktat rizikuje javnu funkciju i privilegije koja ona sa sobom nosi. Na ovaj način DPS zadužuje svoje aktiviste koje uzdiže u rang javnih funkcionera da što bolje, što svestranije i predanije kontrolišu ostale zaposlene u javnom sektoru. Time se, osim sistema ucjene, u javni sektor uvodi i sistem paralelne kontrole. Dominantan dio tih javnih funkcionera, naravno čast izuzecima, upregnut je u vođenje partijskih kampanja vladajućih partija. Tako DPS stiče podlogu za vođenje spiskova i evidencija. Uz asistenciju sopstvenih javnih funkcionera, DPS formira bazu „siguran glas”. Na osnovu vođenja evidencija i spiskova pod dirigentskom palicom javnih funkcionera DPS-a, koncipiraju se taktike za pritisak na zaposlene da glasaju za tu partiju ili da ne izađu na izbore. Ovdje leži opasno izvorište izborne korupcije – zaključio je Koprivica. M.V.

---

Unaprijedili partijske vojnike
Iz Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) „Danu” su objasnili da je do povećanog broja javnih funkcionera u periodu od 2005. do 2017.godine došlo zbog promjene definicije, u skladu sa smjernicama UN, o tome ko može biti javni funkcioner. Kako su naveli, promijenjena je definicija, pa je i broj veći.
Koprivica, međutim, smatra da to nije objašnjenje i da je ta promjena definicije uslovila tek neznatno povećanje broja funkcionera.
– Jasno je da je u pitanju unapređenje partijskih vojnika u javne funkcionere – rekao je Koprivica.