- Piše: Boris Jovanović

Kad su već onakvi, crni i nikakvi, ubuljučeni grčki bogovi, kakvi li su tek ljudi...

Kad su onakvi ljudi, kakvi li su tek ljuđi i junaci, koji su manji od ljudi taman koliko su ljudi manji od bogova...

Kad je već onaj đavolji i grčki Olimp onako crn i ocrnjen, kakav li je tek ovaj naš crni i precrnjeni Olimp...

Kad je već onaj Olimp obično maštanije i fantazija, kakvo li je tek ovo naše crno čudevenije na crnom Olimpu...

Olimp, na kome šenluče i krvoloče grčki bogovi, može biti i ne postoji, ali ovaj naš crni Olimp je stvarniji od crne zemljice na kojoj se vozdigao. Podnožja može biti i nema, ma crnog Olimpa mora biti- pod državnu garanciju...

Olimp je grčka planinčina koja se ušiljila ka nebu, a crni Olimp je naopaka zlogora koja se ustremila ispod zemlje...

Crni Olimp koji je zlonikao u Titogradu ili Biogradu, sasvim svejedno, naopaki je Olimp.

Naš rođeni naopaki Olimp, poznat u zoologiji i kao crni Olimp, ima sve što ima i pravi Olimp- poznat u mitologiji kao grčki Olimp.

Potpuno su slični kao jaje i mućak, a opet tako različiti. Naopaki Olimp, poznat kao crni Olimp, je zoološka, dok je pravi-pravcati Olimp, poznat kao grčki olimp, mitološka činjenica...

I u grčkoj mitologiji postoji zoologija. No, u našoj rođenoj zoologiji ne postoji mitologija. Jednostavno, potrebno je vrijeme, takozvano majstorsko rešeto, da bi se naša najrođenija zoologija pretvorila u mitologiju...Ukoliko se to uopšte i desi...

Čini mi se, ovako beznadno hejterski nastrojenom, da ovoj našoj zoologiji nema pomoći. Jednostavno, zalud protočje vremena, uzalud majstorsko rešeto... Ova zoologija nikada neće biti mitologija i- točka...

Pa može li onda, pitam se pitam, ikada ovaj naopaki Olimp u Titogradu ili Biogradu-sasvim svejedno, ikada postati pravi Olimp...

Naravno da ne može.

Kako će, o grčki bogovi, o mitološke sile, mali Aleksandar koji nikada neće porasti, postati- Zevs?! I kako će velji Milašin, koji se nikada neće smanjiti, odnosno smandrljati, postati, takođe- Zevs?!

Nikako.

Ako je naopaki Olimp u Titogradu i Biogradu, sasvim svejedno, nešto što samo liči, a nije pravo, onda je i mali Aleksandar i velji Milašin, opet nešto što liči, no ne može biti pravo...

Na naopakom Olimpu, u Titogradu ili Biogradu sasvim svejedno, ne može da stoluje i vlada pravi Zevs. Pravi Zevs je, po sili mitološkog ustava, zadužen za strahovladu na pravom Olimpu i pravom podnožju, dok je na naopakom Olimpu pravi samodržac- naopaki Zevs. U Titogradu ili Biogradu, sasvim svejedno...

Može li, o olimpski bogovi i ostala čudevenija, išta biti pravo na naopakom Olimpu...

Naravno da ne može.

Može li, o olimpski bogovi i ostala čudevenija, ijedan bog biti pravi ako je Zevs naopak...

Naravno da ne može.

Tako je to i po mitološkim i po demokratskim zakonima.

Ako je naopaka planina-naopak joj je i vrh.

Ako je naopak vrh, naopaka je i planina. Ako je naopak Olimp, onda je i Zevs naopak...

A ako je Zevs naopak, naopakiji su oni ispod naopakog Zevsa...

Kako li je samo naopaka Hera, supružnica naopakog Zevsa... a kako je tek strašna naopakost njihovih naopakih političkih nedonoščadi: naopake Atene, naopakijeg Apolona, do zla boga naopake Artemide, sačuvaj me bože naopakog Areja, sakloni me bože naopake Afrodite, pomjeri se smjesta naopakog Hefesta, kucni u drvo naopakog Hermesa...i još tuštma i tma naopakih resornih ministara, sudija i tužilaca, poslovnih bilmeza i ostalih državnih parazita na naopakom Olimpu pod spuštenim dupnim nebom naopakog Zevsa... Može li dupence biti nebo, o bogovi, o sile zemne i podzemne... Može, naravno da može, na naopakom Olimpu...

Kad li je ovako na vrhu naopakog Olimpa, kako li je tek na njegovom naopakom dnu? I mora li svaki naš Olimp da bude do zla boga- naopak...

(Autor je književnik)

---