ATI­NA, SO­LUN – U cen­tru pa­žnje grč­ke, ali i evrop­ske jav­no­sti su da­na­šnji van­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri u Grč­koj. Po­sli­je šest go­di­na re­ce­si­je i sko­ro pet go­di­na dra­kon­skih mje­ra šted­nje ko­je su na­met­nu­te spo­lja, grč­ki gla­sa­či ko­ji su pre­za­si­će­ni obe­ća­nji­ma dvi­je glav­ne po­li­tič­ke par­ti­je No­ve de­mo­kra­ti­je i Pa­so­ka ri­je­še­ni su da se „koc­ka­ju” i da bu­duć­nost ze­mlje pre­pu­ste Si­ri­zi.
Sve su ozbilj­ni­ji iz­gle­di da jed­na ra­di­kal­no li­je­va vla­da osvo­ji vlast u jed­noj od ze­ma­lja Evrop­ske uni­je. Na tom pu­tu Si­ri­za do­ži­vlja­va ogro­man uspjeh – par­ti­ja ko­ja je na­sta­la iz ko­a­li­ci­je evro­ko­mu­ni­sta, dru­štve­nih po­kre­ta i an­ti­glo­ba­li­za­cij­skih ak­ti­vi­sta. Eko­nom­ske i po­li­tič­ke eli­te EU u njoj vi­de „ba­uk ko­ji kru­ži Evro­pom”, jer bi pre­ma pred­vi­đa­nji­ma mo­gla da for­mi­ra pr­vu ra­di­kal­no li­je­vu vla­du u jed­noj Evrop­skoj ze­mlji u po­sled­njih 30 go­di­na. Ova par­ti­ja je po­bi­je­di­la na evrop­skim iz­bo­ri­ma 2014. go­di­ne i osvo­ji­la zna­čaj­ne po­bje­de na re­gi­o­nal­nim iz­bo­ri­ma. Pre­ma po­sled­nim an­ke­ta­ma, pet da­na uoči iz­bo­ra opo­zi­ci­o­na Si­ri­za je po­ve­ća­la na 4,6 pro­ce­na­ta pred­nost u od­no­su na vlda­ju­ću kon­zer­va­tiv­nu No­vu de­mok­ta­i­ju, što je za 1,6 pro­ce­na­ta skok u od­no­su na an­ke­tu od 13. ja­nu­a­ra. Pre­ma ovoj an­ke­ti i ana­li­za­ma ko­je pra­ve i Si­ri­za i No­va de­mo­kra­ti­ja, Si­ri­zi bi pri­pa­lo 33,1 od­sto gla­so­va, dok bi kon­zer­va­tiv­ci pre­mi­je­ra Sa­ma­ra­sa do­bi­li 28,5 od­sto gla­so­va.
Raz­lo­zi su što Gr­ci ži­ve sve go­re, što ima­ju sve ma­nje nov­ca, a što se opo­ra­vak ne vi­di. Pro­šla 2014. go­di­na je bi­la, ka­ko Gr­ci ka­žu, naj­go­ra go­di­na u „nji­ho­voj isto­ri­ji” a pr­vi da­ni 2015. go­di­ne upu­ću­ju da bi ova mo­gla bi­ti još go­ra.
Alek­sis Ci­pras, li­der Si­ri­ze, prek­si­noć je na mi­tin­gu na naj­ve­ćem tr­gu u Ati­ni Omo­ni­ja re­kao da Grč­ka ne mo­že ser­vi­si­ra­ti svoj dug i da će tra­ži­ti da se po­lo­vi­na du­go­va ot­pi­še kroz me­đu­na­rod­nu kon­fe­ren­ci­ju.
Nje­mač­ki kan­ce­lar An­ge­la Mer­kel i da­lje tra­ži da Grč­ka is­pla­ti dug u pot­pu­no­sti. I dru­gi zva­nič­ni­ci EU i MMF-a stra­hu­ju da bi po­bje­dom ra­di­kal­ne lje­vi­čar­ske par­ti­je Si­ri­za mno­ge fi­skal­ne re­for­me u ze­mlji bi­le do­ve­de­ne u pi­ta­nje. MMF je ob­u­sta­vio po­moć Grč­koj do for­mi­ra­nja no­ve vla­de.
Si­ri­za že­li da po­ve­ća pla­te, za­u­sta­vi ot­pu­šta­nja i za­mr­zne pri­va­ti­za­ci­ju dr­žav­ne imo­vi­ne, to zna­či da pre­ki­ne ključ­ne re­for­me ko­je su tra­ži­li kre­di­to­ri.
Naj­vje­ro­vat­ni­je je da će Si­ri­za po­bi­je­di­ti na iz­bo­ri­ma, ali da ne­će us­pje­ti da do­stig­ne ap­so­lut­nu ve­ći­nu i da će mo­ra­ti da for­mi­ra ko­a­li­ci­ju ka­ko bi ušla u vla­du. U ovom tre­nut­ku, pro­blem Si­ri­ze je me­đu­tim ne­do­sta­tak ade­kvat­nog ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra. Or­to­dok­sni KKE je is­klju­čen jer je u 2012. go­di­ni vo­dio kam­pa­nju pro­tiv Si­ri­ze, slo­ga­nom „ne vje­ruj­te Si­ri­zi”, so­ci­jal­de­mo­krat­ski Pa­sok je u du­bo­koj kri­zi, jer je ve­li­ki broj nje­go­vih gla­sa­ča pre­šao u Si­ri­zu, a raz­je­da ga i unu­tra­šnja kri­za po­što su biv­ši pre­mi­jer Jor­gos Pa­pan­dreu i Evan­ge­los Ve­ni­ze­los for­mi­ra­li frak­ci­ju unu­tar par­ti­je. Ta­ko da je vr­lo ne­iz­vje­sno ko­je će i ko­li­ko par­ti­ja ući u no­vi par­la­ment.
A.PI­SA­REV

Mo­gu­ća i vla­da pro­tiv Si­ri­ze

Uko­li­ko Si­ri­za ne ostva­ri ap­so­lut­nu ve­ći­nu, mo­gu­će je da EU iz­vr­ši pri­ti­sak na osta­le par­ti­je da se for­mi­ra vla­da na­ci­o­nal­nog je­din­stva pro­tiv Si­ri­ze, u ko­joj je­di­no ne bi bi­le KKE i fa­ši­stič­ka Zlat­na zo­ra. To smo već vi­dje­li 2011. ka­da je EU or­ke­stri­ra­no po­mo­gla for­mi­ra­nje teh­no­krat­ske vla­de pred­vo­đe­ne cen­tr­la­nom ban­kom uz po­dr­šku Pa­so­ka i No­ve de­mo­kra­ti­je kao bi se obez­bi­je­di­lo ser­vi­si­ra­nje du­go­va i spro­vo­đe­nje mje­ra šted­nje.
Ta­ko će Si­ri­za i pod uslo­vom da obez­bi­je­di po­bje­du, mo­ra­ti da se bo­ri ne sa­mo pro­tiv do­ma­ćih po­li­tič­kih eli­ta, ne­go i onih evrop­skih. To nje­nu si­tu­a­ci­ju či­ni mno­go te­žom ne­go što iz­gle­da i ra­ču­na na po­dr­šku li­je­vih po­kre­ta iz či­ta­ve Evro­pe, što ana­li­ti­ča­ri ocje­nju­ju kao psi­ho­lo­ški rat li­je­vih par­ti­ja sa eli­ta­ma i kre­di­to­ri­ma EU.
Iz eko­nom­skih raz­lo­ga Evro­zo­na ne mo­že da pri­u­šti­ti iz­ba­ci­va­nje Grč­ke, ali na nju mo­že da vr­ši pri­ti­sak na dru­ge na­či­ne, što se već i de­ša­va kao pri­ti­sak na ban­ke unu­tar Grč­ke, za­tim mo­že da ugro­zi sli­ku Grč­ke kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je, Evrop­ska cen­tral­na ban­ka bi mo­gla da za­u­sta­vi pri­liv pro­fi­ta od ka­ma­ta na dr­žav­ne ob­ve­zni­ce Grč­ke, da us­kra­ti fi­nan­si­ra­nje in­fra­struk­tu­re...
U ova­kvom ko­šma­ru vla­da pre­mi­je­ra An­do­ni­sa Sa­ma­ra­sa se od­lu­či­la na za­stra­ši­va­nje bi­ra­ča. Sa­ma­ras je sa mi­tin­ga ko­ji je odr­žan na istom mje­stu u Ati­ni, tr­gu Omo­ni­ja, po­ru­čio Gr­ci­ma „vaš glas za Si­ri­zu zna­či ban­krot za grč­ku dr­ža­vu”. Ono što Sa­ma­ra­su mu­ti pla­no­ve je ja­sna po­ru­ka Ge­or­gi­ja Pa­pan­dre­ua, pred­stav­ni­ka tre­ćeg ko­lje­na naj­po­zna­ti­je grč­ke po­li­tič­ke di­na­sti­je i grč­kog pre­mi­je­ra od 2009. do 2011. go­di­ne da je spre­man na ko­a­li­ci­ju sa Si­ri­zom ako se do­go­vo­re o ras­pi­si­va­nju re­fe­ren­du­ma za re­for­me u Grč­koj.
Po sve­mu su­de­ći put do no­ve vla­de u Grč­koj je vr­lo te­žak i ne­iz­vje­stan, iz­bo­ri se odr­ža­va­ju u slo­že­nom eko­nom­skom i po­li­tič­kom mo­men­tu. U sva­kom slu­ča­ju na ovim ne­pla­ni­ra­nim iz­bo­ri­ma Si­ri­za ima sa­tis­fak­ci­ju jer će ima­ti šan­su da dik­ti­ra tem­po i sa­stav no­ve vla­sti u Grč­koj.