U Kon­gre­su SAD pred­sta­vlje­na je re­zo­lu­ci­ja u ko­joj se is­ti­če da je u Sre­bre­ni­ci po­či­njen ge­no­cid i u ko­joj se osu­đu­je sva­ki po­ku­šaj nje­go­vog ne­gi­ra­nja.
U re­zo­lu­ci­ji se na­vo­di da Pred­stav­nič­ki dom Kon­gre­sa SAD sma­tra da su srp­ske sna­ge u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni od 1992. do 1995. spro­vo­di­le po­li­ti­ku agre­si­je i et­nič­kog či­šće­nja i ge­no­cid i da “osu­đu­je iz­ja­ve ko­je ne­gi­ra­ju ili do­vo­de u pi­ta­nje da ma­sa­kr u Sre­be­re­ni­ci pred­sta­lja ge­no­cid”, pre­no­si Be­ta.
Re­pu­bli­kan­ski kon­gre­smen Kris Smit, ko­pred­sje­da­va­ju­ći bo­san­skog ko­ku­sa, pred­sta­vio je u re­zo­lu­ci­ju o Sre­bre­ni­ci, ko­ju je po­dr­ža­lo 28 par­la­men­ta­ra­ca, po 14 iz Re­pu­bli­kan­ske i De­mo­krat­ske stran­ke, od ko­jih su mno­gi čla­no­vi Od­bo­ra Pred­stav­nič­kog do­ma za spolj­ne po­slo­ve, obja­vlje­no je na saj­tu bo­sni­aks.net.
“Hi­lja­de ne­vi­nih ko­ji su bru­tal­no ubi­je­ni u Sre­bre­ni­ci za­slu­žu­ju na­še sje­ća­nje na tra­ge­di­ju zbog ono­ga što ona je­ste - ge­no­cid. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca mo­ra da osi­gu­ra da od­go­vor­ni bu­du pri­ve­de­ni prav­di zbog svo­jih dje­la i da na­u­či lek­ci­je iz Sre­bre­ni­ce sa ci­ljem spr­e­ča­va­nja bu­du­ćih zvjer­sta­va, po­seb­no u sa­da­šnjim kon­flik­ti­ma u Cen­tral­noj Afri­ci, Bu­run­di­ju i Si­ri­ji - na­vo­di se u sa­op­šte­nju ame­rič­ke Hel­sin­ške ko­mi­si­je, ko­jom pred­sje­da­va kon­gre­smen Smit.
U re­zo­lu­ci­ji se ohra­bru­ju SAD da na­sta­ve po­li­ti­ku po­dr­ške ne­za­vi­sno­sti i te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta BiH, mi­ru i sta­bil­no­sti u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi i pra­vi­ma svih lju­di u re­gi­o­nu da se, bez ob­zi­ra na et­nič­ku ili vjer­sku pri­pad­nost, “vra­te svo­jim ku­ća­ma i uži­va­ju ko­ri­sti de­mo­kra­ti­je, vla­da­vi­ne pra­va i eko­nom­skih mo­guć­no­sti”.
Ta­ko­đe se po­zdra­vlja hap­še­nje i iz­ru­če­nje Tri­bu­na­lu u Ha­gu svih oso­ba op­tu­že­nih za rat­ne zlo­či­ne, zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti i ge­no­cid, po­seb­no Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća i Rat­ka Mla­di­ća, “što je po­mo­glo ja­ča­nju mi­ra i ohra­bri­lo po­mi­re­nje me­đu ze­mlja­ma re­gi­o­na i nji­ho­vih gra­đa­na”.
U do­ku­men­tu se is­ti­če zna­čaj ra­da Me­đu­na­rod­ne ko­mi­si­je za ne­sta­la li­ca i iz­ra­ža­va po­što­va­nje za “hi­lja­de ne­vi­nih lju­di ubi­je­nih u Sre­bre­ni­ci” u ju­lu 1995., kao i za sve stra­ne gra­đa­ne, uklju­ču­ju­ći ame­rič­ke dr­ža­vlja­ne i one u Sr­bi­ji, BiH i dru­gim ze­mlja­ma re­gi­o­na ko­ji su ri­zi­ko­va­li svo­je ži­vo­te u od­bra­ni ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da.
(RTS)


Da­čić: Po­mi­re­nje po­me­nu­li sa­mo jed­nom

Mi­si­ja Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u UN do­sta­vi­la je Sr­bi­ji pred­log Re­zo­lu­ci­je o Sre­bre­ni­ci o ko­joj bi Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN tre­ba­lo da ras­pra­vlja na sjed­ni­ci 7. ju­la, iz­ja­vio je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić.
-Sr­bi­ja će pa­žlji­vo u na­red­nim da­ni­ma raz­mo­tri­ti tekst Re­zo­lu­ci­je i ru­ko­vo­di­ti se na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma, ne do­vo­de­ći u sum­nju opre­dje­lje­nje za ka­žnja­va­nje i sank­ci­o­ni­sa­nje rat­nih zlo­či­na, re­kao je Da­čić na re­dov­noj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
-Na­vod­no je cilj re­zo­lu­ci­je pro­ces po­mi­re­nja, ali u tek­stu se na 20 mje­sta po­mi­nje ge­no­cid, a na jed­nom mje­stu po­mi­re­nje- is­ta­kao je Da­čić, na­vo­de­ći da re­zo­lu­ci­ja ima vi­še ta­ča­ka, op­šte dje­lo­ve i dje­lo­ve ko­ji se od­no­se na zlo­čin u Sre­bre­ni­ci.