DO­NjA GRA­DI­NA – Po­la­ga­njem vi­je­na­ca na grob­nom po­lju „To­po­le” u Do­njoj Gra­di­ni obi­lje­žen je Dan sje­ća­nja na žr­ta­ve usta­škog zlo­či­na u ja­se­no­vač­kim lo­go­ri­ma.
Vi­jen­ce je po­lo­ži­la 21 de­le­ga­ci­ja – pred­sjed­ni­ci Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, To­mi­slav Ni­ko­lić i Mi­lo­rad Do­dik, za­tim pred­stav­ni­ci dvi­je vla­de, pre­ži­vje­li lo­go­ra­ši, bo­rač­ka udru­že­nja, kao i am­ba­sa­do­ri, me­đu ko­ji­ma i pred­stav­ni­ci Izra­e­la i Nje­mač­ke.
Do­nja Gra­di­na bi­la je dio usta­škog kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ja­se­no­vac, a na osno­vu pr­vih eks­hu­ma­ci­ja ko­je je ura­di­la dr­žav­na ko­mi­si­ja Fe­de­ra­tiv­ne Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, a ko­je je po­tvr­dio i cen­tar Si­mon Vi­zen­tal, za­klju­če­no je da je u ja­se­no­vač­kim lo­go­ri­ma ne­sta­lo 500.000 Sr­ba, 80.000 Ro­ma, 32.000 Je­vre­ja i ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da an­ti­fa­ši­sta raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti.
Me­đu­tim, u me­mo­ri­jal­nom kom­plek­su Ja­se­no­vac, ko­ji da­nas pri­pa­da Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj, na­vo­de se kao žr­tve sa­mo oni ko­ji su iden­ti­fi­ko­va­ni, od­no­sno 83.145 ubi­je­nih.
Me­đu stra­da­li­ma za 1.337 da­na po­sto­ja­nja lo­go­ra Ja­se­no­vac bi­lo je vi­še od 20.000 dje­ce.
Na­kon po­la­ga­nja vi­je­na­ca žr­tva­ma usta­ških zlo­či­na pa­ra­stos je slu­žen na grob­nom po­lju Hra­sto­vi, a pa­ra­stos je slu­žen na srp­skom, je­vrej­skom i rom­skom je­zi­ku, jer su osim Sr­ba u ve­li­kom bro­ju u Ja­se­nov­cu stra­da­li i Je­vre­ji i Ro­mi.
Obi­lje­ža­va­nju da­na sje­ća­nja pri­su­stva­la je i pre­mi­jer­ka RS Želj­ka Cvi­ja­no­vić, kao i mi­ni­star Sr­bi­je za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin.
Pri­su­stvo­va­li su i mi­ni­stri u Vla­di RS i de­le­ga­ci­ja par­la­men­ta RS, kao i pred­sjed­nik Je­vrej­ske op­šti­ne Ba­nja­lu­ka Arie Liv­ne, gra­do­na­čel­nik izra­el­skog gra­da Mo­di­na Ha­im Bi­vas sa de­le­ga­ci­jom iz Izra­e­la i di­rek­tor Je­vrej­skog kul­tur­nog cen­tra „Arie Liv­ne” Đor­de Mi­keš.
Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik po­ru­čio je ju­če da je u Ja­se­no­vač­kom lo­go­ru pri­je 71 go­di­nu ži­vot po­bi­je­dio smrt, a ljud­ska hra­brost ku­ka­vič­luk i do­dao da ja­se­no­vač­ke žr­tve opo­mi­nju da slo­bo­de za Sr­be ni­je bi­lo ka­da ni­je­su ima­li svo­ju dr­ža­vu.
– Ka­da ni­je­smo ima­li dr­ža­vu bi­li smo ubi­ja­ni – re­kao je Do­dik na obi­lje­ža­va­nju Da­na sje­ća­nja u Do­njoj Gra­di­ni u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
On je na­gla­sio da u Do­njoj Gra­di­ni vri­je­me vi­še ne te­če, ka­zalj­ke na ča­sov­ni­ci­ma su se za­u­sta­vi­le pri­je 71 go­di­nu, opo­mi­nju­ći i pod­sje­ća­ju­ći na naj­tra­gič­ni­ji do­ga­đaj u no­vi­joj srp­skoj isto­ri­ji.
– Na ovom sve­tom mje­stu sva­ka ri­ječ od­je­ku­je tu­po i dje­lu­je sit­no i be­zna­čaj­no, jer je za­glu­šu­ju­ći vri­sak že­na i dje­ca, plač sta­rih i ne­moć­nih, va­paj iz­mu­če­nih traj­no je obi­lje­ži­lo ovo mje­sto tu­ge – ka­že Do­dik.
Isti­na o Ja­se­nov­cu, ka­ko ka­že, još ni­je ja­ča od la­ži „mo­žda za­to jer se o Ja­se­nov­cu još uvi­jek ne go­vo­ri do­volj­no, a tre­ba­lo bi gla­sni­je i vi­še na sva­kom mje­stu”.
Do­dik je do­dao da je pro­boj Ja­se­no­vač­kog lo­go­ra jed­na od naj­ve­ćih po­bje­da, iz­vo­je­va­na u ti­ši­ni, ali da osta­je traj­no pi­ta­nje za­što ni­je bi­lo ra­ni­je na­pa­da na Ja­se­no­vac i oslo­ba­đa­nje.
– Za­što se če­ka­lo da se fa­ši­zam po­bi­je­di u Evro­pi. Za­što je vlast biv­še Ju­go­sla­vu­je skri­va­la ovaj zlo­čin, za­što su u ide­o­lo­gi­ji ko­ju su ši­ri­la skri­va­li da su nas ov­de po­bi­li – upi­tao je pred­sjed­nik Srp­ske.
Uko­li­ko se ne sje­ća­mo svo­jih mr­tvih i stra­da­lih, uka­zao je on, za­bo­ra­vlja­mo se­be ono što je­smo i što tre­ba da bu­de­mo.
– Uko­li­ko ne bu­de­mo pam­ti­li pro­šlost, uko­li­ko ne bu­de­mo bud­no mo­tri­li bu­duć­nost on­da će­mo kao na­rod bi­ti ra­nji­vi. Ja­se­no­vač­ko stra­da­nje nas pod­sje­ća ka­ko je­dan na­rod iako ma­li ume bi­ti jak i ži­lav i ka­ko uspi­je­va odo­lje­ti is­ku­še­nji­ma – ka­že Do­dik.
On je na­gla­sio da će Sr­bi ka­da su kao na­rod pre­ži­vje­li ja­se­no­vač­ku gol­go­tu pre­ži­vje­ti i da­na­šnje po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je i zam­ke ko­je se na­me­ću.
– Ja­se­no­vač­ki no­vo­mu­če­ni­ci opo­mi­nju nas da je na­ša slo­bo­da uvi­jek ve­za­na za dr­ža­vu i da slo­bo­de ni­je bi­lo ka­da ni­je­smo ima­li dr­ža­vu – po­ru­čio je Do­dik.
Pred­sjed­nik Srp­ske po­ru­čio je da je ona na­sta­la kao po­tre­ba srp­skog na­ro­da da ži­vo slo­bod­no u svo­joj dr­ža­vi, „na­sta­la je kao plod ko­lek­tiv­nog sje­ća­nja na­šeg na­ro­da na stra­da­nje na Dru­gi svjet­ski rat u uslo­vi­ma ka­da ni­je ima­la dr­ža­vu”.
On je re­kao da srp­ski na­rod mo­ra bi­ti uvi­jek oku­pljen i da ne smi­je da iz­gu­bi ide­ju slo­bo­de i dr­ža­ve.
– Po­štu­je­mo Dej­ton­ski spo­ra­zum i Ustav Bo­sne, vra­ti­te nam na­šu auto­no­mi­ju i ne­će­mo ni­šta vi­še – re­kao je Do­dik i do­dao da Srp­ska ne mo­že da ži­vi u uslo­vi­ma stal­nih oti­ma­nja nad­le­žnost i pre­no­sa na dru­gi ni­vo.
Re­pu­bli­ka Srp­ska, ka­ko ka­že, že­li da bu­de dio in­te­gra­ci­o­nih pro­ce­sa na pro­sto­ri­ma BiH, da po­sto­ji po­dr­ška svih na pu­tu ka EU, ali da na tom pu­tu Srp­ska že­li­mo da bu­de­mo vi­dlji­va i uva­že­na.
On je pod­sje­tio da je sa­rad­nja Srp­ske sa Sr­bi­jom pri­rod­na i lo­gič­na, da će bi­ti na­sta­vlje­na i da že­le ja­ku Sr­bi­ju.
(Tan­jug)

Ni­ko­lić: Sjećanje na žr­tve ge­no­ci­da je sve­ta oba­ve­za

To­mi­slav Ni­ko­lić je po­ru­čio da žr­tve ge­no­ci­da u kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru Ja­se­no­vac i nje­go­vom naj­ve­ćem stra­ti­štu u Do­njoj Gra­di­ni ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti – da je ljud­ski i hri­šćan­ski opro­sti­ti, a da je sve­ta oba­ve­za pam­ti­ti ih i sje­ća­ti se.
Is­ta­kao je da je na­ša du­žnost da ne pre­sta­ne­mo da is­tra­žu­je­mo to stra­dal­no mje­sto sve dok po­sled­nja žr­tva ne bu­de ime­nom i pre­zi­me­nom pre­po­zna­ta, upi­sa­na i osta­vlje­na bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma na ču­va­nje.
– Naš opro­štaj ni­je te­ško za­slu­ži­ti – mi od da­na­šnje Hr­vat­ske ne tra­ži­mo da nas vo­li ako to ne umi­je – do­volj­no je da po­ka­že da že­li da uz­vra­ti pri­ja­telj­stvo ko­je joj nu­di­mo – re­kao je Ni­ko­lić na obi­lje­ža­va­nju Da­na sje­ća­nja u Do­njoj Gra­di­ni.
Po­ru­čio je Hr­vat­skoj da se odvo­ji od usta­ških zlo­či­na i da se ne pla­ši su­o­ča­va­nja sa di­je­lom mrač­ne isto­ri­je u ko­me ni­je ni uče­stvo­va­la, kao i da ne do­zvo­li da je ne­ko uve­de u zlo­čin za­bo­ra­va zlo­či­na.
– Na­ša ru­ka je pru­že­na, da ne bi­smo mo­ra­li da obi­lje­ža­va­mo stra­da­nja ne­kih no­vih Kr­sti­ća, Du­mi­tro­vi­ća, Bi­e­nen­fe­la, mno­gih či­ja je sre­ća i ne­sre­ća što ni­je­su Hr­va­ti – re­kao je Ni­ko­lić.
Pod­sje­tio je da pro­ti­če osma de­ce­ni­ja od mu­če­nič­ke smr­ti na sto­ti­ne hi­lja­da ne­vi­nih lju­di, ko­ji su „ima­li sre­ću da bu­du ro­đe­ni kao Sr­bi, i ne­sre­ću da pot­pad­nu pod vlast usta­ških zli­ko­va­ca ko­ji­ma je bi­lo na pa­me­ti sa­mo uni­šta­va­nje Sr­ba”.
– Još ni­je­smo do kra­ja is­tra­ži­li sve grob­ni­ce i ja­me po Do­njoj Gra­di­ni, na­ro­či­to Sa­vu, naj­ve­ći srp­ski grob od iz­vo­ra do ušća. Ov­de su di­vlje zvje­ri mu­či­le, skr­na­vi­le, iži­vlja­va­le se, ubi­ja­le no­žem, ma­ljem, da­vi­le u ri­je­ci, ri­jet­ko pu­ca­le, da se ne bi ču­lo, u dje­cu, u svo­je do­ju­če­ra­šnje kom­ši­je, pri­ja­te­lje, su­gra­đa­ne dru­ge vje­re i na­ci­je – re­kao je Ni­ko­lić.
Is­ta­kao je da to što su de­ce­ni­je pro­šle od stra­vič­nog rat­nog zlo­či­na ge­no­ci­da ni­je raz­log za­što u svi­je­tu ću­te i gle­da­ju da se to što ma­nje po­mi­nje.
– Raz­log je što su po­bi­je­ni Sr­bi, a ubi­ce su bi­li Hr­va­ti. Na­ma da­nas uda­ra­ju žig zli­kov­ca, a zli­kov­ci­ma sta­vlja­ju ore­ol žr­tve. Do­nja Gra­di­na se ne ukla­pa u tu di­ri­go­va­nu po­dje­lu na­ro­da. Da je od bez­um­ne ru­ke usta­škog te­ro­ra stra­dao sa­mo je­dan ne­vin čo­vjek, pa je mno­go, a ka­mo­li sto­ti­ne hi­lja­da dje­ce, že­na, ne­ja­či či­ja je je­di­na kri­vi­ca u to­me što su bi­li Sr­bi, Je­vre­ji, Ro­mi – re­kao je Ni­ko­lić.
(RTS)`