Iz­bjegli Sr­bi iz Hr­vat­ske, no­si­o­ci sta­nar­skog pra­va, ko­ji nijesu po­vra­ti­li svo­je sta­no­ve, mo­gu da se obra­te Srp­skom na­rod­nom vi­je­ću u Za­gre­bu ko­je mo­že da im po­mog­ne u rješavanju stam­be­nog pi­ta­nja. Pla­ni­ra­no je zbri­nja­va­nje vi­še od 8.000 lju­di.
Še­fi­ca prav­nog ti­ma Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća iz Za­gre­ba Ta­tja­na Vu­ko­bra­to­vić Spa­so­je­vić re­kla je u in­ter­vjuu za RTS da svi oni ko­ji že­le stam­be­no da se zbri­nu u Hr­vat­skoj, a ko­ji se nijesu zbri­nu­li u dru­gim ze­mlja­ma mo­gu pod­ni­je­ti za­htjev za stam­be­no zbri­nja­va­nje uko­li­ko su ima­li u Hr­vat­skoj od­re­đe­nu imo­vi­nu.
Ovaj pro­je­kat, iako rje­ša­va stam­be­no pi­ta­nje, ne­će uti­ca­ti na vra­ća­nje imo­vi­ne ko­ja je Sr­bi­ma od­u­ze­ta ili uni­šte­na u Hr­vat­skoj, šta oni tač­no do­bi­ja­ju?
Pi­ta­nje ko­nač­nog rje­ša­va­nja iz­bje­glič­kih i prog­na­nih pro­je­kat je Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća u Hr­vat­skoj i te­ško će bi­ti ri­je­šen, jer je po­čeo ka­sno. Da je kre­nuo u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du, on bi imao svog efek­ta, mi smo skep­tič­ni, ali smo tu kao po­dr­ška pri­je sve­ga na te­re­nu. Mi smo po­dr­ška po ure­di­ma žu­pa­nisjkim, da lju­di pri­ku­pe tu do­ku­men­ta­ci­ju, a na­rav­no po­dr­ška smo i pod­no­si­o­ci­ma za­htje­va, to nam je cilj.
Ko ima mo­guć­nost da pod­ne­se za­htjev, na ko­ga se od­no­si?
U ovom mo­men­tu mo­guć­nost ima­ju svi oni ko­ji že­le stam­be­no da se zbri­nu u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj, a ko­ji se ni­je­su zbri­nu­li u dru­gim ze­mlja­ma, ni­je­su se, na pri­mjer, zbri­nu­li u Sr­bi­ji, u iz­bje­gli­štvu su sve ove go­di­ne, ni­je­su do­bi­li ni­ka­kvo stam­be­no zbri­nja­va­nje, oni mo­gu pod­ni­je­ti za­htjev ako su ima­li u Hr­vat­skoj od­re­đe­nu imo­vi­nu.
U pu­no slu­ča­je­va naj­če­šće su to biv­ši no­si­o­ci sta­nar­skog pra­va, lju­di ko­ji su ima­li dru­štve­ne sta­no­ve, iz­bje­gli su 90-ih, mno­gi su iz­bje­gli po­čet­kom ra­ta, a vra­ća­ju se po­sled­nji, oni su u naj­go­roj si­tu­a­ci­ji. Pod­ni­je­li su za­htje­ve pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, a još ih ni­je­su ri­je­ši­li.
Ne­ma ni­ka­kvog ro­ka za pod­no­še­nje za­htje­va, to su za­htje­vi i svi su ne­ka­ko pro­ce­su­i­ra­ni. De­si­li su se slu­ča­je­vi da su lju­di pod­ni­je­li za­htje­ve i 2005. go­di­ne, u me­đu­vre­me­nu lju­di se ni­je­su ja­vlja­li, in­te­re­so­va­li, ni­ti su im se obra­ća­la dr­žav­na ti­je­la. Sad smo do­šli u si­tu­a­ci­ju da ne mo­že­mo do tih lju­di.
Ne­ki su pro­mi­je­ni­li adre­se, ne­ki ni­je­su ži­vi, okol­no­sti ži­vot­ne, pro­ši­ri­li su po­ro­di­ce, što je do­bro, ali ti se za­htje­vi mo­ra­ju do­pu­ni­ti da bi se do­ni­je­lo po­zi­tiv­no ili ne­ga­tiv­no rje­še­nje. Oni ne­će do­bi­ja­ti svo­je sta­no­ve ni­ti ku­će iz ko­jih su iza­šli, do­bi­ja­ju za­mje­nu za svo­ju imo­vi­nu.
Šta je s oni­ma ko­ji ne že­le da se vra­te?
Ako su dru­štve­ni sta­no­vi tu se ne mo­gu si­gur­no vra­ti­ti, tu je za­mje­na stam­be­no zbri­nja­va­nje, ali Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska u svom na­ci­o­nal­nom pro­gra­mu već odav­no zbri­nja­va no­si­o­ce sta­nar­skog pra­va, ako je to ku­ća mo­že se do­bi­ti stam­be­ni ma­te­ri­jal za stam­be­no zbri­nja­va­nje pod uslo­vom da ne­ma­te dru­gu imo­vi­nu use­lji­vu, slič­ne kva­dra­tu­re u, re­ci­mo, Sr­bi­ji.
Ako ne že­le da se vra­te oni će mo­ra­ti da rje­ša­va­ju in­ter­gra­ci­ju tu gdje je­su, mo­ra­li bi se obra­ti­ti svo­jim lo­kal­nim po­vje­re­ni­ci­ma, da vi­de ka­kva je si­tu­a­ci­ja na te­re­nu.
(RTS)