Uti­caj­ni po­li­ti­ča­ri u Evrop­skoj uni­ji tra­že da se po­li­ti­ka pro­ši­ri­va­nja pre­i­spi­ta, uz „pri­vre­me­no za­mr­za­va­nje” učla­nje­nja ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na, kao i ram­pu za Tur­sku, od­no­sno da se uz je­zgro EU oko evra, us­po­sta­vi i ka­te­go­ri­ja „pri­dru­že­nog član­stva”.
Svi ana­li­ti­ča­ri u EU sa­gla­sni su da su na ova­kve pred­lo­ge uti­ca­li ne sa­mo iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je, već i iz­bje­glič­ka kri­za i strah ko­ji se ši­ri me­đu gra­đa­ni­ma ze­ma­lja EU zbog smr­to­no­snog ta­la­sa te­ro­ri­zma, što je uti­ca­lo na bo­ja­zan od do­la­ska no­vih ze­ma­lja u član­stvo EU.
Ali, pod­vla­če evrop­ski di­plo­mat­ski iz­vo­ri i ko­men­ta­to­ri, po­li­ti­ka pro­ši­ri­va­nja zva­nič­no ni­je do­ve­de­na u pi­ta­nje i pre­go­vo­ri o član­stvu će se „teh­nič­ki na­sta­vi­ti”. Ka­žu, na­i­me, da je to pro­ces ko­ji ni­šta ne re­me­ti u pre­u­stro­ja­va­nju Uni­je, već sa­mo eko­nom­ski i bez­bjed­no­sno mo­že bi­ti ve­o­ma od ko­ri­sti „Evro­pi u kri­zi”.
To po­tvr­đu­je i otva­ra­nje ključ­nih po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma Sr­bi­je o član­stvu u EU i či­nje­ni­ca da je srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić iz­dej­stvo­vao i po­dr­šku ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra Džo­na Ke­ri­ja za put Sr­bi­je u Evro­pu, a što je Ke­ri pre­do­čio i še­fo­vi­ma di­plo­ma­ti­ja EU u Bri­se­lu.
Pred Sr­bi­jom „teh­nič­ki” ne sto­je pre­pre­ke za na­sta­vak pre­go­vo­ra i pu­ta ka član­stvu u EU, ob­ja­šnja­va­ju evrop­ski di­plo­mat­ski iz­vo­ri u Bri­se­lu, i za­to što je to pro­ces ko­ji će tra­ja­ti go­di­na­ma kad će se vi­dje­ti i ka­ko će se iz­nu­tra pre­u­stro­ji­ti EU.
Ja­sno je da se pro­ši­ri­va­nje ne do­vo­di u pi­ta­nje sve dok, pri­je sve­ga Nje­mač­ka, ali i još ne­ke čla­ni­ce Uni­je, sma­tra­ju da i ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na ko­je to za­slu­že re­for­ma­ma, tre­ba da uđu u „evrop­ski klub” za­to što je bal­kan­sko pod­ruč­je po­ve­za­no i eko­nom­ski i bez­bjed­no­sno, što se po­seb­no po­ka­za­lo va­žnim u iz­bje­glič­koj kri­zi.
Ipak, uz za­htje­ve is­toč­nih čla­ni­ca EU da se bit­na ovla­šće­nja iz Bri­se­la po­no­vo vra­te na na­ci­o­nal­ne rav­ni, pr­vi put su se ču­li i pred­lo­zi da se Evrop­ska uni­ja ustro­ji kao je­zgro čla­ni­ca sprem­nih na da­lje ob­je­di­nja­va­nje oko evra i ja­če za­jed­nič­ke bez­bjed­no­sno-od­bram­be­ne po­li­ti­ke, dok bi za osta­le čla­ni­ce bio us­po­sta­vljen po­lo­žaj „pri­dru­že­nog čla­na”.
To pri­dru­že­no član­stvo sti­ca­le bi i even­tu­al­ne bu­du­će čla­ni­ce, ka­ko sma­tra­ju biv­ši bel­gij­ski pre­mi­jer Gij Ver­hof­stat i li­be­ral­ne stran­ke u EU, či­ji je on šef gru­pe u Evrop­skom par­la­men­tu.
Ta za­mi­sao o „EU u dvi­je br­zi­ne” ni­je no­va. Šta­vi­še, te­melj­nim ak­tom EU, Ugo­vo­rom iz Li­sa­bo­na, pred­vi­đe­no je da ze­mlje ko­je že­le mo­gu da kre­nu u br­že i te­me­lji­ti­je po­li­tič­ko i eko­nom­sko udru­ži­va­nje, ali sta­tus „pri­dru­že­nog član­stva” je no­vi­na i je­di­no je Tur­skoj ra­ni­je nu­đe­no da po­sta­ne „pri­vi­le­go­va­ni part­ner”, ali ne i član EU.
Je­dan od vi­đe­nih kan­di­da­ta na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u Fran­cu­skoj 2017, Alen Ži­pe, je i u su­sre­tu ovih da­na s nje­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel že­lio da pro­vje­ri svoj stav da „kad je ri­ječ o pri­je­mu no­vih čla­ni­ca, Evro­pa vi­še ne­ma ka­pa­ci­te­ta za pro­ši­ri­va­nje”.
Po­sli­je raz­go­vo­ra s kan­ce­lar­kom Mer­kel, Ži­pe je po­no­vio da za Tur­sku ne­ma mje­sta u EU i da „za­sad tre­ba na­pra­vi­ti pa­u­zu i kad je Za­pad­ni Bal­kan u pi­ta­nju”.
Ži­pe, je­dan od pr­va­ka fran­cu­ske de­sni­ce, ko­ja ima ve­li­kih iz­gle­da da u iz­bor­noj tr­ci pre­u­zme vlast od so­ci­ja­li­sta, po­sli­je su­sre­ta s nje­mač­kom kan­ce­lar­kom ubla­žio je ra­ni­ji stav da se „do dalj­njeg mo­ra na če­ka­nje” sta­vi­ti pro­ces pri­pre­me ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na za ula­zak u re­do­ve Uni­je, ali je tvrd stav pre­ma Tur­skoj ostao.
– Bal­ka­nu tre­ba osta­vi­ti evrop­sku per­spek­ti­vu na sred­nji rok – re­kao je Ži­pe, ma­da ni­je re­kao da li je o to­me uspio da usa­gla­si sta­vo­ve s An­ge­lom Mer­kel.
(RTS)


Tre­ba li ku­ći na kli­ma­vim te­me­lji­ma no­vi sprat

Ži­pe ocje­njuje da je EU ve­o­ma osla­blje­na iz­la­skom Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i za­to, ka­ko ka­že, „ne mo­že­mo gra­di­ti no­vi sprat na­še ku­će či­ji su te­me­lji po­sta­li kli­ma­vi”.
Nu­žnost zbi­ja­nja re­do­va unu­tar EU i ci­je­le Evro­pe, i bez­bjed­no­sni ele­me­nat je­su bit­ni či­ni­o­ci u sve­u­kup­nom sa­gle­da­va­nju ge­o­po­li­ti­ke Evrop­ske uni­je na Bal­ka­nu. Zbog to­ga se u ana­li­zi bri­sel­skog Cen­tra za evrop­sku po­li­ti­ku i na­gla­ša­va da je ula­zak ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na u EU i ko­ri­stan i po­tre­ban.
Za­klju­čak pa­ri­skog In­sti­tu­ta za bez­bjed­nost EU je­ste da je Uni­ja ima­la vid­ne eko­nom­ske ko­ri­sti, ali je oja­ča­la i sta­bil­nost svog i evrop­skog pro­sto­ra ra­ni­jim ula­skom no­vih čla­ni­ca.
Srp­ska vla­da je to oči­gled­no ima­la na umu kad je od­lu­či­la da po­sta­vi moć­ne po­li­cij­sko-voj­ne sna­ge na gra­ni­ce da bi se spri­je­či­li kri­jum­ča­ri ko­ji (iz čla­ni­ca EU, Bu­gar­ske i Grč­ke) šver­cu­ju imi­gran­te, da do­ka­že va­žnost Sr­bi­je za bez­bjed­nost EU.
An­ke­te po­ka­zu­ju da ne sa­mo na­ra­stu­ju­će po­pu­li­stič­ke sna­ge, već i ve­li­ka ve­ći­na gra­đa­na EU, uklju­ču­ju­ći Nje­mač­ku, Fran­cu­sku, Austri­ju, sad sma­tra­ju da su imi­gra­ci­ja i te­ro­ri­zam po­ve­za­ni.
(RTS)