Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Sve ana­li­ze o sta­nju na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je za­po­či­nju s ve­li­či­nom jav­nog du­ga. U Vla­di pro­cje­nju­ju da će jav­ni dug na kra­ju ove go­di­ne iz­no­si­ti 70,56 od­sto BDP-a, na kra­ju 2017.- 76,01 od­sto, u 2018.- 80,17 od­sto, a u 2019.- 78,34 od­sto. Iako iz­u­zet­no vi­sok, iskre­no se pla­šim da je pot­ci­je­njen. Mno­gi vla­di­ni zva­nič­ni­ci vi­še pu­ta su zna­li da mar­gi­na­li­zu­ju ova­kvo sta­nje upo­re­đu­ju­ći ga s eko­no­mi­ja­ma ne­kih dru­gih ze­ma­lja. Ne­ke eko­no­mi­je, go­vo­ri­li su, ima­ju uče­šće du­ga u BDP-u na ni­vou od 100 po­sto i pre­ko to­ga. To je tač­no, a tač­no je i to da su u pi­ta­nju raz­vi­je­ne i vr­lo raz­vi­je­ne eko­no­mi­je. Eko­no­mi­je s ta­kvim jav­nim du­gom mno­go ga lak­še ser­vi­si­ra­ju ne­go Cr­na Go­ra npr. dug od 50 od­sto. U pi­ta­nju su eko­no­mi­je s vr­lo po­volj­nom struk­tu­rom BDP-a, s vi­so­ko raz­vi­je­nim re­al­nim sek­to­rom, sa sta­bil­nim sto­pa­ma ra­sta itd. Osim to­ga, to su eko­no­mi­je ko­je se uglav­nom za­du­žu­ju u funk­ci­ji raz­vo­ja. Za raz­li­ku od na­še eko­no­mi­je ko­ju ka­rak­te­ri­še vr­lo ne­po­volj­na struk­tu­ra BDP-a, vi­sok rast za­du­že­no­sti, na­ro­či­to u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, za­tim vi­so­ka jav­na po­tro­šnja bez re­al­nog po­kri­ća i na kra­ju ne­sta­bil­ne sto­pe ra­sta. Sve su to raz­lo­zi mo­je skep­tič­no­sti pre­ma pred­vi­đe­nim sto­pa­ma ra­sta jav­nog du­ga za­ključ­no sa 2019. go­di­nom. Sma­tram da će na kra­ju ovog pe­ri­o­da za­du­že­nost do­sti­ći ni­vo od 100 po­sto. Za­što? 1. Po­sto­je­ća kre­dit­na za­du­že­nost i oba­ve­ze ko­je pri­sti­žu. 2. Vi­sok ni­vo jav­ne po­tro­šnje (pla­te, pen­zi­je, so­ci­jal­na da­va­nja). 3. Ušlo se u od­re­đe­ne kre­dit­ne aran­žma­ne či­ji je tro­škov­ni uti­caj na sta­nje na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je te­ško pred­vi­dje­ti. Osim to­ga, svje­do­ci smo no­vih na­mje­ra Vla­de za do­dat­nim za­du­že­nji­ma uglav­nom, ka­ko na­vo­de, u funk­ci­ji raz­vo­ja. Ono što je do­bro je­ste iz­ja­va pre­mi­je­ra da se u na­red­noj go­di­ni Cr­na Go­ra ne­će za­du­ži­ti ni­jed­nog cen­ta za po­tro­šnju. Ni­sam si­gu­ran. Ova­kvo sta­nje na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je i nje­ne da­lje ten­den­ci­je opre­dje­lju­je i jav­ne fi­nan­si­je. Da li po­sto­ji ri­zik jav­nih fi­nan­si­ja? Moj od­go­vor gla­si i te ka­ko po­sto­ji, ja bih još do­dao da smo stal­no u ri­zi­ku. Na­ve­de­ni pro­ble­mi pod­sti­ču i po­ve­ća­va­ju ri­zik jav­nih fi­nan­si­ja. Je­dan od njih su sva­ka­ko i ne­sta­bil­ne sto­pe ra­sta. One mo­gu bi­ti pro­iz­vod ma­kro­e­ko­nom­skih kre­ta­nja na glo­bal­nom pla­nu, kao i su­bjek­tiv­ni fak­tor unu­tar sa­me eko­no­mi­je. U okvi­ru su­bjek­tiv­nih fak­to­ra ne­re­al­no pla­ni­ra­nje pro­gra­ma eko­mon­skih re­for­mi za­u­zi­ma is­tak­nu­to mje­sto. In­te­re­sant­no je po­me­nu­ti da tek po­sle jav­ne pre­zen­ta­ci­je ostva­re­nih osnov­nih eko­nom­skih pa­ra­me­ta­ra od stra­ne nad­le­žne in­sti­tu­ci­je do­la­zi­mo do sa­zna­nja ka­kvo nam je pla­ni­ra­nje. Zli je­zi­ci ka­žu da se po­ne­kad ra­di o na­ru­če­nom pla­ni­ra­nju, što bi se re­klo, za dnev­no po­li­tič­ke po­tre­be, sko­ro na isti na­čin kao što se ra­di i pla­ni­ra­nje rej­tin­ga po­li­tič­kih par­ti­ja. Jed­no­stav­no, na­ru­čiš sto­pu ra­sta BDP-a ko­ja ti od­go­va­ra i za­vr­šio si po­sao. A on­da se na ba­zi to­ga do­no­se od­lu­ke o pre­ra­spo­dje­li BDP-a, na­ro­či­to kad su u pi­ta­nju po­ve­ća­nja pla­ta, pen­zi­ja i sl., a sve u svr­hu odr­ža­va­nja vla­sti. Ka­ko je to u prak­si po­ka­zu­je sle­de­ći pri­mjer: ne­dav­no je MON­STAT ob­ja­vio rast BDP-a za pr­vi kvar­tal te­ku­će go­di­ne, u iz­no­su od 1,1 od­sto, dok je u istom pe­ri­o­du pret­hod­ne go­di­ne iz­no­sio 3,1 od­sto. Rast u ovom kvar­ta­lu od 1,1 od­sto bio je naj­ma­nji u re­gi­o­nu. Vla­da je ve­li­ka za­du­že­nja dr­ža­ve prav­da­la oče­ki­va­nim pr­og­no­za­ma eko­nom­skog ra­sta i da će na ba­zi to­ga lak­še vra­ća­ti du­go­ve. Prak­tič­no do ju­če se ope­ri­sa­lo sto­pom iz­me­đu če­ti­ri i pet od­sto u ovoj i na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na. Pre­mi­jer je sa za­do­volj­stvom sa­op­šta­vao da smo li­de­ri u re­gi­o­nu, me­đu­tim, de­sio se neo­če­ki­va­ni pad u po­sled­njem kvar­ta­lu pret­hod­ne, kao i u pr­vom kvar­ta­lu ove go­di­ne. Za ta­kvo sta­nje pre­mi­jer je okri­vio lo­še pla­ni­ra­nje i na­ja­vio utvr­đi­va­nje od­go­vor­no­sti za nje­go­ve kre­a­to­re. Za do­bre po­zna­va­o­ce eko­nom­skih pri­li­ka, a i za one ko­ji ma­nje po­zna­ju ovaj pro­blem, pad BDP-a sa 3,1 na 1,1 od­sto ja­ko je pro­ble­ma­ti­čan. Po­seb­no zbog či­nje­ni­ce da ni na glo­bal­nom, kao ni na unu­tra­šnjem pla­nu ni­je do­šlo do ne­kih po­re­me­ća­ja ko­ji bi uzro­ko­va­li ovo­li­ki pad. Da­kle, za­klju­čak je ja­san i gla­si: je­dan od ova dva po­da­tka ni­je ta­čan. Sma­tram da ni­je ta­čan po­da­tak iz pr­vog kvar­ta­la 2015. Me­đu­tim, upra­vo ta­kvi po­da­ci su is­ko­ri­šte­ni da Vla­da po­kre­ne, a skup­šti­na iz­gla­sa po­ve­će­nje pla­ta u jav­nom sek­to­ru. Sam pri­stup de­fi­ni­sa­nju za­ko­na (pla­te), kao i de­ša­va­nja po­sle nje­go­vog iz­gla­sa­va­nja, a po­seb­no za­htje­vi za iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma po­ka­za­li su svu ne­kom­pe­tent­nost, ne­struč­nost, ne­re­al­nost, a po­seb­no se­lek­tiv­nost od stra­ne kre­a­to­ra. Za­to za­kon tre­ba po­vu­ći, po­seb­no zbog nje­go­ve fi­nan­sij­ske neo­dr­ži­vo­sti. Zbog to­ga, go­spo­do iz vla­de, mo­ra­te stro­go vo­di­ti ra­ču­na na ba­zi ka­kvih pa­ra­me­ta­ra do­no­si­te ova­kve od­lu­ke. U sre­đe­nim eko­no­mi­ja­ma vla­de u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma kon­sul­tu­ju vi­še ne­za­vi­snih iz­vo­ra za po­dat­ke. Na­ža­lost, mi se osla­nja­mo sa­mo na po­dat­ke MON­STAT-a. Ne­mam ni­šta pro­tiv. U pi­ta­nju je re­fe­rent­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja ko­ri­sti naj­sa­vre­me­ni­je evrop­ske mo­de­le is­tra­ži­va­nja. Me­đu­tim, u ova­kvim tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma sve je mo­gu­će. Pre­ma po­da­ci­ma, jav­ni dug je na kra­ju pr­vog kvar­ta­la te­ku­će go­di­ne iz­no­sio 2,36 mi­li­jar­di eura ili 65,7 od­sto BDP-a. Na­ja­vlje­ne su van­red­ne mje­re za sma­nje­nje jav­nog du­ga od sep­tem­bra, ka­da MON­STAT sa­op­šti ko­nač­ni po­da­tak o vi­si­ni BDP-a za pro­šlu go­di­nu. Da­kle, po­sle sep­tem­bra Vla­da je na­ja­vi­la iz­ra­du sa­na­ci­o­nog pla­na u ci­lju ot­kla­nja­nja ri­zi­ka od ne­sta­bil­no­sti jav­nih fi­nan­si­ja. Na­ža­lost, sma­tram da se već uve­li­ko ka­sni i da je to tre­ba­lo ura­di­ti ra­ni­je. Ri­zik je po­sto­jao i kod 50 od­sto jav­nog du­ga, a da ne go­vo­rim o 70 od­sto što se oče­ku­je na kra­ju ove go­di­ne. Raz­lo­zi su ja­sni. Za­što se če­ka­lo? I ne sa­mo če­ka­lo, ne­go su do­no­še­ne ne­ra­ci­o­nal­ne od­lu­ke (no­va za­du­že­nja, ga­ran­ci­je, po­ve­ća­nje jav­ne po­tro­šnje i sl.). A sve bez re­al­nog po­kri­ća. Iz­gle­da da se če­ka­la iz­bor­na go­di­na. Ve­li­ki je ulog, a i ri­zik za vlast pri­stu­pi­ti sa­na­ci­ji jav­nih fi­nan­si­ja pri­je okon­ča­nja iz­bo­ra i to je či­nje­ni­ca. Za­što? Zbog to­ga što kod sa­na­ci­je jav­nih fi­nan­si­ja, u od­su­stvu re­al­nih iz­vo­ra pri­ho­da ko­ji po­ti­ču iz eko­nom­skih ak­tiv­no­sti, pr­vo do­la­zi kre­sa­nje jav­ne po­tro­šnje (pla­te i pen­zi­je). Upo­re­đu­ju­ći sta­nje na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je, uklju­ču­ju­ći sve re­le­vant­ne pa­ra­me­tre ko­ji ka­rak­te­ri­šu njen kva­li­tet sa sa­da­šnjih nivoom jav­ne po­tro­šnje, do­la­zi se do za­ključ­ka da jed­na pe­ti­na ili 20 od­sto jav­ne po­tro­šnje ne­ma re­al­no po­kri­će što je za­bri­nja­va­ju­ći po­da­tak. Šta to zna­či? Da u sa­na­ci­o­nom pla­nu tre­ba pla­ni­ra­ti sma­nje­nje jav­ne po­tro­šnje za 20 od­sto bi­lo kroz sma­nje­nje pla­ta ili sma­nje­nje bro­ja upo­sle­nih. Ali pri­je to­ga sa­da­šnji ni­vo pla­ta tre­ba sve­sti na ni­vo pri­je po­ve­ća­nja, upra­vo zbog to­ga što je pri­li­kom po­ve­ća­nja pri­mi­je­njen se­lek­tiv­ni me­tod. Bi­će bol­no, ali to je re­al­nost. Ako iz­o­sta­nu efek­ti, sle­de­ća mje­ra je po­ve­ća­nje da­žbi­na. Me­đu­tim, ta­kva mje­ra je po­sled­nja, da ne ela­bo­ri­ram za­što. Da­kle, oče­ku­je nas vru­ća je­sen.