Ugled­ni hr­vat­ski no­vi­nar i te­o­log Dra­go Pil­sel ocjenjuje da od­lu­ka Žu­pa­nij­skog su­da, ko­jom je u cjelosti po­ni­šte­na op­tu­žu­ju­ća pre­su­da kar­di­na­lu Aloj­zi­ju Ste­pin­cu iz 1946, ne zna­či pu­no za rad mješovite pra­vo­slav­no-ka­to­lič­ke ko­mi­si­je for­mi­ra­ne uz po­sre­do­va­nje Va­ti­ka­na. Uki­da­nje pre­su­de spre­ča­va da se utvr­di šta je­ste, a šta ni­je objek­tiv­na Ste­pin­če­va kri­vi­ca, ka­že Pil­sel.
Pr­vi sa­sta­nak mješovite ko­mi­si­je odr­žan je ne­dav­no u Ri­mu, a Pil­sel na­ja­vlju­je da će se ko­mi­si­ja ba­vi­ti pred­rat­nim Ste­pin­cem na već na­ja­vlje­nom su­sre­tu u ok­to­bru u Za­gre­bu, za­tim rat­nim Ste­pin­cem na pla­ni­ra­nim su­sre­ti­ma u No­vom Sa­du, Po­že­gi i Pod­go­ri­ci, a on­da i po­sle­rat­nim Ste­pin­cem, naj­ma­nje spor­nim, na za­vr­šnom sku­pu opet u Va­ti­ka­nu.
„Po­ni­šte­nje pro­ce­sa Ste­pin­cu prak­tič­no ni­šta ne­će pro­mi­je­ni­ti u raz­go­vo­ri­ma iz­me­đu pred­stav­ni­ka SPC i Ka­to­lič­ke cr­kve, pa ni u obič­noj jav­no­sti”, na­veo je Pil­sel u tek­stu ob­ja­vlje­nom na po­ra­lu Auto­graf.hr.
Pil­sel ocje­nju­je da su­di­ja Ivan Tu­ru­dić, pred­sjed­nik Žu­pa­nij­skog su­da, i Vla­di­mir Šeks, kao sa­vjet­nik no­vog še­fa HDZ-a An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, ko­ji je ini­ci­ja­tor iz­mje­ne Za­ko­na o kri­vič­nog pra­vu iz 2009. ko­jom je omo­gu­će­no da ti ”po­li­tič­ki pro­ce­si” iz vre­me­na Ju­go­sla­vi­je bu­du ”re­vi­di­ra­ni, ne­dvo­smi­sle­no se­bi di­žu spo­me­ni­ke za ži­vo­ta, i na taj na­čin se upi­su­ju u isto­ri­ju.
Me­đu­tim, za­hva­lju­ju­ći Šek­su i Tu­ru­di­ću, Ste­pi­nac nam osta­je ne­po­zna­ni­ca, ka­že Pil­sel i pod­sje­ća da to ne ka­že sa­mo on, već da je to re­kao i nad­bi­skup Bo­za­nić, ko­ji je po za­vr­šet­ku pr­ve run­de raz­go­vo­ra s pra­vo­slav­ci­ma u Va­ti­ka­nu re­kao da je nu­žno bo­lje pro­u­či­ti ko je bio, šta je bio i šta je ra­dio bla­že­ni Ste­pi­nac.
Pil­sel uka­zu­je i da od­lu­ka Žu­pa­nij­skog su­da ni­je mu­dra iz još ne­ko­li­ko raz­lo­ga. Pod­sje­ća na iz­ja­vu Dra­že­na Bu­di­še, da ta od­lu­ka Žu­pa­nij­skog su­da „ni­je bi­la po­treb­na ni Ste­pin­cu ni Hr­vat­skoj”.
Bu­di­ša je, ina­če, pen­zi­o­ni­sa­ni po­li­ti­čar i li­der omla­di­ne u do­ba Hr­vat­skog pro­lje­ća, ko­ji je na mon­ti­ra­nom po­li­tič­kom pro­ce­su osu­đen na če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra i če­ti­ri go­di­ne li­ša­va­nja gra­đan­skih pra­va.
Bu­di­ša je za „Ve­čer­nji list”, na­i­me, re­kao da „od isto­rij­ske dra­me pra­vi­mo sud­sku far­su” i do­dao da je pro­ce­du­ra su­da tra­ja­la rav­no 15 mi­nu­ta, pod­sje­tio je Pil­sel.
Is­ti­če da je Bu­di­ša bio i pro­tiv za­ko­na ko­ji je omo­gu­ćio ta­kvu re­vi­zi­ju.
Iako je po­ni­šte­njem pre­su­de pro­tiv Ste­pin­ca otvo­ren put da se i ne­ka dru­ga po­li­tič­ka su­đe­nja pro­gla­se ne­va­že­ćim, Bu­di­ša ka­že da se za­pra­vo išlo na do­ka­zi­va­nje u kva­zi­sud­skom po­stup­ku ko­jim se ni­šta ne is­tra­žu­je ono što je sa­mo po se­bi ra­zu­mlji­vo, jer, sma­tra Bu­di­ša, šta smo ra­di­li u po­sled­njih če­tvrt vi­je­ka kad mo­ra­mo sud­skim pu­tem do­ka­zi­va­ti ka­kav je bio ko­mu­ni­stič­ki re­žim?”
„Da ni­je Bu­di­ša je­di­ni ko­ji ta­ko raz­mi­šlja, znam iz pr­ve ru­ke jer sam u fe­bru­a­ru ove go­di­ne vo­dio raz­go­vor s vla­di­kom Jo­va­nom Ću­li­br­kom za „Ju­tar­nji list”, u ko­jem je epi­skop pa­krač­ko-sla­von­ski ja­sno re­kao da 'ko­mu­ni­stič­ka op­tu­žni­ca ne mo­že bi­ti po­la­zna tač­ka raz­go­vo­ra o Ste­pin­cu', na­veo je Pil­sel.
Op­šir­no pod­sje­ća­ju­ći na pre­pi­sku srp­skog pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja sa pa­pom Fra­njom u ve­zi sa Ste­pin­cem, na­kon če­ga je do­šlo do for­mi­ra­nja mje­šo­vi­te ko­mi­si­je, Pil­sel uka­zu­je da Žu­pa­nij­ski sud po­ni­šte­njem pre­su­de iz 1946. ni­je Ste­pin­ca pro­gla­sio ne­vi­nim, ne­go je utvr­di­lo da je u pro­ce­su do­šlo do bit­nih pro­ce­du­ral­nih po­gre­ša­ka.
„Ko­nač­no, ne sma­tram ovaj po­tez Žu­pa­nij­skog su­da u Za­gre­bu mu­drim jer se iz­bje­ga­va usta­no­vlja­va­nje, a što bi se pra­vom re­vi­zi­jom pro­ce­sa si­gur­no uspje­lo, šta je­ste a šta ni­je objek­tiv­na Ste­pin­če­va kri­vi­ca u mje­ro­dav­nom po­stup­ku. Na pri­mjer, a to­ga ima na va­go­ne, je li Ste­pi­nac po­ma­gao usta­ša­ma da na­kon ka­pi­tu­la­ci­je sna­ga Tre­ćeg raj­ha i sa­te­lit­ske NDH u ma­ju 1945. na­sta­ve ra­to­va­nje pro­tiv no­ve, par­ti­zan­ske vla­sti ili ni­je”, kon­sta­tu­je Pil­sel.
Ci­ti­ra­ju­ći dio do­ku­me­na­ta iz za­o­stav­šti­ne Ste­pin­če­vog advo­ka­ta, Pil­sel ka­že da je Sud pro­pu­stio da utvr­di isti­nu, pa taj za­da­tak osta­je oba­ve­za mje­šo­vi­te va­ti­kan­ske ko­mi­si­je.
Po­ni­šte­nje pro­ce­sa pro­tiv Ste­pin­ca prak­tič­no ni­šta ne­će pro­mi­je­ni­ti u raz­go­vo­ri­ma iz­me­đu pred­stav­ni­ka SPC i Ka­to­lič­ke cr­kve, pa ni u obič­noj jav­no­sti. Oni ko­ji su sma­tra­li Ste­pin­ca sve­tim to će či­ni­ti i da­lje, a oni ko­ji su ga sma­tra­li kri­vim na­sta­vi­će da ta­ko mi­sle.
„Ako smi­jem bi­ti li­čan i da­ti za­klju­čak, re­kao bih da je va­žno su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću ko­je je u pod­lo­zi pro­ble­ma, jer ono tre­ba da se za­sni­va na hlad­nom na­uč­nom is­tra­ži­va­nju, a ne na 'jav­nom po­li­ti­zo­va­nju'", na­veo je Pil­sel.
Uz još jed­no pod­sje­ća­nje na pi­smo pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja, gdje on pa­pi Fra­nji po­ru­ču­je da je sli­ka o Ste­pin­cu, sla­žu se i ka­to­li­ci i pra­vo­slav­ni čla­no­vi Ko­mi­si­je, bi­la ra­di­ka­li­zo­va­na i ne­re­al­na: ne sa­mo da nad­bi­skup Ste­pi­nac ni­je imao moć da na­re­đu­je i ru­ko­vo­di po­li­tič­kim, voj­nim i po­li­cij­skim apa­ra­tom Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske, ne­go iz vr­lo ra­nih iz­vo­ra sa­zna­je­mo o slu­ča­je­vi­ma gdje se Ste­pi­nac za­u­zi­mao za po­je­di­ne pro­go­nje­ne Sr­be i Je­vre­je, Pil­sel uka­zu­je da je na­pi­sa­no i to da je Ste­pin­če­va ulo­ga op­te­re­će­na ću­ta­njem, da je ula­zio u te­ške kom­pro­mi­se s usta­ša­ma i či­nje­ni­com da je bio voj­ni vi­kar sna­ga NDH.
(RTS)