ZA­GREB – Fi­ja­sko na pro­te­klim van­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u Hr­vat­skoj do­ži­vje­la je hr­vat­ska lje­vi­ca u li­ku Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća, ali i hr­vat­ska ra­di­kal­na de­sni­ca, tzv. pra­va­ši, pa su ostav­ke pod­ni­je­li li­de­ri HSP-a Da­ni­jel Srb i HSP AS Ivan Te­peš.
Pre­ma ne­zva­nič­nim re­zul­ta­ti­ma, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja ob­ja­vi­la je na­kon 100 po­sto ob­ra­đe­nih bi­rač­kih mje­sta, HDZ je re­la­tiv­ni po­bjed­nik van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra sa osvo­je­nih 61 man­dat, a SDP ima 54.
Pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka i so­ci­o­log Dra­žen La­lić ka­že da Mi­la­no­vić tre­ba da pod­ne­se ostav­ku, jer je SDP do­ži­vio ja­san po­raz.
Mi­la­no­vić, ka­že La­lić, tre­ba da pre­u­zme od­go­vor­nost za po­raz, ali bi to tre­ba­lo da sa njim uči­ni i kom­plet­no ru­ko­vod­stvo stran­ke, a no­ve li­de­re vi­di i u SDP-u i me­đu oni­ma ko­ji su u po­sled­nje vri­je­me iz­ba­če­ni iz stran­ke.
To su, pri­je svih, evro­par­la­men­ta­rac To­ni­no Pi­cu­la i(li) Alek­san­dra Ko­la­rić.
La­lić za hr­vat­ski por­tal is­ti­če da je SDP, u od­no­su na pro­šle iz­bo­re, iz­gu­bio vi­še od 100.000 gla­so­va, te da su u po­sled­nja dva iz­bo­r­na ci­klu­sa ima­li iz­la­znost ne­što ve­ću od 60 po­sto, ko­ja je iona­ko ni­ska, i da je sad ključ­no pi­ta­nje za­što je iz­la­znost ovo­ga pu­ta to­li­ko ma­nja ne­go ra­ni­je, od­no­sno ko su lju­di ko­ji ni­su ni iza­šli na iz­bo­re i za­što ni­su iza­šli.
Upi­tan da li je Mi­la­no­vić tre­ba­lo da pod­ne­se ostav­ku u iz­bor­noj no­ći, La­lić ka­že da je tre­ba­lo sa­če­ka­ti ko­nač­ni re­zul­tat.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni Mi­la­no­vić je vo­dio lo­šu kam­pa­nju – u ne­kim ele­men­ti­ma čak i pr­lja­vu te ne­pri­mje­re­nu so­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma i nji­ho­vim vri­jed­no­sti­ma.
„Od nje­ga smo ču­li ne­ke stva­ri ko­je raz­dva­ja­ju lju­de i na­ro­de umje­sto da ih po­ve­zu­ju, čak i one u ko­ji­ma se iz­ra­ža­va ne­po­što­va­nje že­na i oso­ba, od­no­sno ne­pri­stoj­no tre­ti­ra­nje po­li­tič­kog su­par­ni­ka i nje­go­ve po­ro­di­ce. Ta­kvo ko­mu­ni­ci­ra­nje ni­je pri­mje­re­no bi­lo ko­jem de­mo­krat­ski ori­jen­ti­sa­nom po­li­ti­ča­ru, a po­seb­no ne ono­me ko­ji se­be na­zi­va so­ci­jal­de­mo­kra­tom”, re­kao je La­lić.
S dru­ge stra­ne, na­kon na­ja­ve Mi­la­no­vi­ća da se po­vla­či sa če­la te stran­ke, to je uči­nio i pred­sjed­nik ul­tra de­sne Hr­vat­ske stran­ke pra­va Da­ni­jel Srb.
Srb je, na­i­me, iz­ja­vio u Osi­je­ku da, na­kon ne­djelj­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra na ko­ji­ma pra­va­ška op­ci­ja ni­je osvo­ji­la ni­je­dan za­stup­nič­ki man­dat, od­lu­čio da se po­vu­če iz ak­tiv­ne po­li­ti­ke, sa že­ljom da pra­va­štvo mo­der­ni­zu­je svoj pro­gram i s no­vim lju­di­ma kre­ne na­pri­jed u, ka­ko je re­kao, sa­svim no­vim okol­no­sti­ma.
I Ivan Te­peš, li­der dru­ge ul­tra de­sne HSP An­te Star­če­vić, pod­nio je ostav­ku na mje­sto pred­sjed­ni­ka te stra­ne zbog lo­šeg iz­bor­nog re­zul­ta­ta.
„Iskre­no se na­dam da su lo­ši re­zul­ta­ti ko­je smo po­sti­gli sa­mo pri­vre­me­no ras­po­lo­že­nje bi­ra­ča i ka­ko će se pra­va­ška sce­na ukrup­ni­ti i na sle­de­ćim iz­bo­ri­ma po­sti­ći od­lič­ne re­zul­ta­te. Pra­va­štvo kao naj­sta­ri­ja i je­di­na iz­vor­na hr­vat­ska po­li­tič­ka ide­o­lo­gi­ja za­slu­žu­je da bu­de sna­žno za­stu­plje­na u hr­vat­skom po­li­tič­kom ži­vo­tu”, sto­ji u sa­op­šte­nju HSP AS o ostav­ci Te­pe­ša ko­ji je u ras­pu­šte­nom par­la­men­tu bio pot­pred­sjed­nik.
Dan na­kon van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Hr­vat­skoj, na ko­ji­ma je re­la­tiv­ni po­bjed­nik HDZ An­dre­ja Plen­ko­vi­ća sa se­dam man­da­ta is­pred Na­rod­ne ko­a­li­ci­je Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća, sve je i da­lje ne­iz­vje­sno, a me­di­ji spe­ku­li­šu o če­ti­ri mo­gu­ća sce­na­ri­ja, uklju­ču­ju­ći i no­ve iz­bo­re.
Iako iz­bor­ni re­zul­tat ni­šta ni­je pro­mi­je­nio u od­no­su sna­ga na hr­vat­skoj po­li­tič­koj sce­ni, kao naj­i­zvje­sni­ji sce­na­rio se, ipak, spo­mi­nje no­va vla­da ko­ju će for­mi­ra­ti ak­tu­el­ni ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri – HDZ i Most ne­za­vi­snih li­sta.
Za­gre­bač­ki „Ju­tar­nji list” pi­še da se HDZ pod vođ­stvom Plen­ko­vi­ća opo­ra­vio, ne is­klju­ču­ju­ći, me­đu­tim, da će do­go­vor o po­sti­zbor­noj ko­a­li­ci­ji tra­ja­ti du­go, na­lik onom već vi­đe­nom kra­jem pro­šle go­di­ne.
Iako su mo­gu­ća još ne­ka iz­ne­na­đe­na, pi­še list, Plen­ko­vić je do­bio mo­guć­nost for­mi­ra­nja vla­de, ali tem­po bi, ka­ko se na­vo­di, vje­ro­vat­no još jed­nom mo­gao da da­je Most, bez či­jih za­stup­ni­ka ni ovaj put ne­će bi­ti iz­vr­šne vla­sti.
Ima sto­ga i onih ko­ji ap­so­lut­no ne is­klju­ču­ju mo­guć­nost da, uko­li­ko, na pri­mjer, ne do­đe do ve­li­ke ko­a­li­ci­je, ko­ja bi je­di­no Hr­vat­skoj obez­bi­je­di­la sta­bil­nu vla­du, no­vi par­la­men­tar­ni iz­bo­ri bu­du odr­ža­ni isto­vre­me­no sa lo­kal­nim, u ma­ju na­red­ne go­di­ne.
Za sa­stav vla­de Plen­ko­vi­ću je osim Mo­sto­vih man­da­ta po­treb­no još, pa je je­dan od sce­na­ri­ja da to bu­du dva man­da­ta stran­ke gra­do­na­čel­ni­ka Za­gre­ba Mi­la­na Ban­di­ća i man­da­ti ma­nji­na.
Us­pi­je li Plen­ko­vić da po­stag­ne do­go­vor sa ovom eki­pom, vla­da s njim kao pre­mi­je­rom ima­la bi po­dr­šku vi­še od 80 sa­bor­skih za­stup­ni­ka, i pri­lič­no čvr­stu ve­ći­nu.
Pre­ma dru­gom sce­na­ri­ju, bu­du­ću vla­du Hr­vat­ske mo­gla bi da for­mi­ra Na­rod­na ko­a­li­ci­ja Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća sa Mo­stom ne­za­vi­snih li­sta, IDS-om i ma­nji­na­ma.
Pre­ma pi­sa­nju „Ju­tar­njeg” go­to­vo je si­gur­no da Mi­la­no­vić u to­me ne­će us­pje­ti s ob­zi­rom na to da je on u Mo­stu „per­so­na non gra­ta”, i oso­ba ko­ju je Pe­trov op­tu­žio za po­ku­šaj oti­ma­nja za­stup­ni­ka.
Dru­go, Pe­trov je ne­dav­no po­sta­vio ne­vje­ro­va­tan ul­ti­ma­tum, pre­ma ko­jem bi se za ko­a­li­ci­ju s Mo­stom, Mi­la­no­vić mo­rao od­re­ći Iva­na Vr­do­lja­ka i Kre­ša Be­lja­ka, še­fo­va dvi­je stran­ke iz Na­rod­ne ko­a­li­ci­je.
A tu je još i sta­ri za­htjev Mo­sta, ko­ji tra­že da Mi­la­no­vić ne mo­že bi­ti pred­sjed­nik vla­de.
Da­kle, čak i ako bi uspje­li da se do­go­vo­re, bio bi to sa­vez osu­đen na muč­nu sa­rad­nju i br­zu pro­past, tvr­di list.
Tre­ća mo­guć­nost je ta­ko­zva­na ve­li­ka ko­a­li­ci­ja HDZ – Na­rod­na ko­a­li­ci­ja, ali je ona na du­gom šta­pu, po­seb­no jer će HDZ ima­ti vi­še sa­bor­skih man­da­ta ne­go Na­rod­na ko­a­li­ci­ja.
Hr­vat­ska bi sa ve­li­kom ko­a­li­ci­jom naj­ja­čih stra­na­ka, mo­žda, do­bi­la sta­bil­nu vla­du s dvo­tre­ćin­skom sa­bor­skom ve­ći­nom, ali to je sve.
S dru­ge stra­ne, otvo­ri­la bi se mo­guć­nost ne­prin­ci­pi­jel­nih do­go­vo­ra, a ti­me i ko­rup­ci­je i stvo­rio po­li­tič­ki si­stem ko­ji ima svr­hu sa­mo ako je ze­mlja u van­red­nom sta­nju, što sa Hr­vat­skom ni­je slu­čaj.
I naj­zad, kao če­tvr­ti sce­na­rio na­vo­de se no­vi iz­bo­ri, što „Ju­tar­nji” vi­di kao naj­ma­nje vje­ro­vat­nu mo­guć­nost.
(Tan­jug)



Plen­ko­vić: Sva­ko mo­ra pod­ni­je­ti kon­se­kven­ce iz­bor­nog re­zul­ta­ta

Li­der HDZ-a An­drej Plen­ko­vić, či­ja stran­ka je re­al­ni po­bjed­nik ne­djelj­nih iz­bo­ra, iz­ja­vio je da sva­ki po­li­ti­čar mo­ra pod­ni­je­ti kon­se­kven­ce iz­bor­nih re­zul­ta­ta, pa ta­ko i Zo­ran Mi­la­no­vić.
Ina­če, Plen­ko­vić je pre­kju­če re­kao da HDZ ne raz­mi­šlja o ve­li­koj ko­a­li­ci­ji sa SDP-om.(Tan­jug)


Ki­ta­ro­vić: Ne­ću do­pu­sti­ti odu­go­vla­če­nje i ul­ti­ma­tu­me

Hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić po­ru­či­la je ju­če da ne­će do­zvo­li­ti po­sti­zbor­no odu­go­vla­če­nje i ul­ti­ma­tu­me, ko­ji ne vo­de iz­grad­nji sta­bil­ne hr­vat­ske vla­de.
Gra­bar Ki­ta­ro­vić je po­ru­či­la da Hr­vat­ska ne­ma vre­me­na za no­va nad­mu­dri­va­nja, te da joj je po­treb­no od­luč­no ru­ko­vod­stvo ko­je će osi­gu­ra­ti eko­nom­ski rast ze­mlje.
„Vje­ru­jem da ću usko­ro do­bi­ti do­kaz od nat­po­lo­vič­noj ve­ći­ni za sa­sta­vlja­nje no­vog Sa­bo­ra i vla­de”, ka­za­la je pred­sjed­ni­ca u svom obra­ća­nju.
Gra­bar Ki­ta­ro­vić je re­kla i da je ovim iz­bo­ri­ma Hr­vat­ska još jed­nom do­ka­za­la da je dr­ža­va zre­le de­mo­kra­ti­je, te da vje­ru­je da je iz iza­zo­va iza­šla još ja­ča.
Ona je če­sti­ta­la iz­bor­nu po­bje­du HDZ-u i An­dre­ju Plen­ko­vi­ću.
„Ovo pred­sta­vlja zna­ča­jan de­mo­krat­ski is­ko­rak jer je kam­pa­nja bi­la fo­ku­si­ra­na na eg­zi­sten­ci­jal­ne pro­ble­me gra­đa­na, a ne na po­dje­le. No, slab oda­ziv na iz­bo­re mo­ra­mo shva­ti­ti kao upo­zo­re­nje svi­ma da mo­ra­ju vra­ti­ti po­vje­re­nje u po­li­ti­ča­re”, re­kla je hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca.
(Tan­jug)