Agen­ci­ji za mir­no rje­ša­va­nje rad­nih spo­ro­va u 2014. go­di­ni pod­ni­je­ta su 7.804 pred­lo­ga za mir­no rje­ša­va­nje rad­nih spo­ro­va, što je vi­še ne­go za tri go­di­ne i če­ti­ri mje­se­ca ra­da te in­sti­tu­ci­je. Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju o ra­du Agen­ci­je, u 7.792 slu­ča­ja ra­di­lo se o in­di­vi­du­al­nim rad­nim spo­ro­vi­ma, dok je 12 ko­lek­tiv­nih. Pre­ma is­ku­stvi­ma mi­ri­te­lja, rad­ni­ci su se u pre­ko 90 od­sto slu­ča­je­va ža­li­li na dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i to zbog us­kra­ći­va­nja na­kna­da za pre­ko­vre­me­ni i noć­ni rad i rad u vri­je­me pra­zni­ka, na­kna­da za de­žur­stva, kao i ne­is­pla­ći­va­nje sred­sta­va za pre­voz. Ar­bi­tri Agen­ci­je u iz­ja­va­ma za „Dan” na­vo­de da su po­stup­ke naj­če­šće po­kre­ta­li za­po­sle­ni u zdrav­stve­nom sek­to­ru, Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va, Upra­vi po­li­ci­je i ZIKS-u.
– Na­ve­de­nim bro­jem pod­ni­je­tih pred­lo­ga za rje­ša­va­nje rad­nih spo­ro­va ob­u­hva­će­no je pre­ko 10.000 stra­na­ka. Mo­ra­mo is­ta­ći da je od ukup­nog bro­ja pod­ni­je­tih pred­lo­ga 15 od­sto bi­lo u fa­zi sud­skog po­stup­ka, kao i da je u 2014. pod­ni­je­to 11,22 od­sto vi­še pred­lo­ga ne­go za tri go­di­ne i če­ti­ri mje­se­ca ra­da Agen­ci­je, od ka­da je pod­ni­je­to 6.929 pred­lo­ga – ka­že su i iz­vje­šta­ju o ra­du Agen­ci­je ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu Vla­de.
U toj in­sti­tu­ci­ji na­vo­de da je pro­ces mi­re­nja, po­sre­do­va­nja i ar­bi­tra­že, od­no­sno van­sud­skog rje­ša­va­nja rad­nih spo­ro­va, pre­po­znat kao do­mi­nan­tan ob­lik spre­ča­va­nja i rje­ša­va­nja rad­nih spo­ro­va u Cr­noj Go­ri.
Ar­bi­tar i de­kan Fa­kul­te­ta za dr­žav­ne i evrop­ske stu­di­je u Pod­go­ri­ci Đor­đe Bla­žić ka­zao je za „Dan” da ogro­man broj po­stu­pa­ka pred Agen­ci­jom svje­do­či o nje­noj neo­p­hod­no­sti, jer se na taj na­čin rad­ni spo­ro­vi rje­ša­va­ju lak­še i br­že ne­go pred su­dom. On na­vo­di da je ar­bi­tra­ža jef­ti­ni­ja od sud­skog spo­ra jer se če­sto de­ša­va da sud­ski tro­ško­vi bu­du ve­ći od vri­jed­no­sti spo­ra.
– Sa aspek­ta eko­no­mič­no­sti i br­zi­ne za­vr­šet­ka po­stup­ka uvo­đe­nje Agen­ci­je ap­so­lut­no je oprav­da­no. Ko­li­ko znam, sa­mo na go­di­šnjem ni­vou dr­žav­ni bu­džet ušte­di oko dva mi­li­o­na eura zbog rje­ša­va­nja rad­nih spo­ro­va pred Agen­ci­jom, a ne pred su­do­vi­ma – ka­že Bla­žić.
On na­vo­di da je u svom ra­du imao naj­vi­še pr­de­me­ta ko­ji se ti­ču rad­nih spo­ro­va za­po­sle­nih u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va i po­li­ci­je, zdrav­stva, Upra­ve po­li­ci­je i Za­vo­da za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja.
– Rad­ni­ci su se naj­vi­še ža­li­li zbog us­kra­ći­va­nja na­kna­da za pre­ko­vre­me­ni rad, go­di­šnje odo­mo­re, noć­ni rad i rad u vri­je­me pra­zni­ka. To je onaj dio gdje dr­žav­ni or­ga­ni oči­gled­no iz ne­do­stat­ka sred­sta­va po­ku­ša­va­ju da ušte­te na ra­čun slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka. Pre­ko 90 od­sto pred­me­ta od­no­si­lo se na žal­be rad­ni­ka iz dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, ko­ji­ma su ne­ka sred­stva us­kra­ći­va­na ka­ko bi se ušte­dio bu­džet zbog ne­do­stat­ka nov­ca. Ipak, mo­ram is­ta­ći da su dr­žav­ni or­ga­ni u tim po­stup­ci­ma pri­hva­ta­li na­vo­de rad­ni­ka i po­tvr­đi­va­li da su osta­li du­žni, i na kra­ju je sve re­zul­ti­ra­lo pri­hva­ta­njem nji­ho­ve od­go­vor­no­sti i oba­ve­ze da is­pla­te po­tra­ži­va­nja – ka­zao je Bla­žić.
Ar­bi­tar i ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uni­je po­slo­da­va­ca Su­za­na Ra­du­lo­vić ka­že da je naj­vi­še pred­me­ta ima­la iz obla­sti zdrav­stva. Ona ob­ja­šnja­va da su se me­di­ci­na­ri iz svih bol­ni­ca i do­mo­va zdra­vlja ši­rom Cr­ne Go­re ža­li­li zbog us­kra­ći­va­nja na­kna­da za pre­voz.
– Ne mo­gu re­ći da je naj­vi­še pred­me­ta do­šlo iz sek­to­ra zdrav­stva, ali de­fi­ni­tiv­no se ra­di o ogrom­nom bro­ju. Oni su tra­ži­li na­kna­de za pre­voz ko­je su bi­le da­te od­lu­kom Vla­de iz 1997. go­di­ne. Pr­vo su sti­gli pred­me­ti od za­po­sle­nih u Kli­nič­kom cen­tru, a on­da su usli­je­di­li i osta­li – ka­že Ra­du­lo­vić za „Dan”.
Ona is­ti­če da i nje­no is­ku­stvo go­vo­ri da se za­po­sle­ni naj­vi­še ža­le na dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je zbog us­kra­ći­va­nja na­kna­da.
– Ipak, ar­bi­tra­ža je is­pla­ti­vi­ja od sud­skog po­stup­ka jer je br­ža i jef­ti­ni­ja. Ka­da rad­nik pod­ne­se pri­go­vor, mi kon­tak­ti­ra­mo po­slo­dav­ca i pi­ta­mo ga za osno­va­nost na­vo­da. Uko­li­ko on pri­hva­ti mir­no rje­ša­va­nje rad­nog spo­ra iz­vo­de se do­ka­zi, vo­di se po­stu­pak i sve bu­de go­to­vo za dva ili tri mje­se­ca. Pred su­dom to mo­že da tra­je i go­di­na­ma – na­vo­di Ra­du­lo­vić. Ona do­da­je da se za­po­sle­ni mo­gu obra­ti­ti i su­du su­du uko­li­ko prav­du ni­je­su na­šli za­do­vo­lji­li pred Agen­ci­jom.
Ar­bi­tar Zo­ran Rat­ko­vić oci­je­nio je za „Dan” da je ve­li­ki broj pred­lo­ga za mir­no rje­ša­va­nje rad­nih spo­ro­va re­zul­tat po­ra­sta po­vje­re­nja za­po­sle­nih u Agen­ci­ju. On na­vo­di da je ta in­sti­tu­ci­ja pre­po­zna­ta kao auto­ri­tet ko­ji mo­že po­mo­ći rad­ni­ci­ma na brz i efi­ka­san na­čin.
– Naj­bo­lja stvar je što je sve bes­plat­no i što za­po­sle­ni ne­ma­ju ni­ka­kva op­te­re­će­nja – ka­zao je Rat­ko­vić.
M.S.


Dnev­no 100.000 pre­kr­ša­ja

Pred­sjed­nik Udru­že­nja za za­šti­tu rad­ni­ka Sta­tus Ra­do­je La­ku­šić sma­tra da je sve ve­ći broj pred­lo­ga rad­ni­ka Agen­ci­ji po­sle­di­ca bu­đe­nja svi­je­sti i po­tre­be za­po­sle­nih za po­što­va­nje za­ko­na iz obla­sti ra­da. To je, ka­ko ka­že, i lo­gič­na po­sle­di­ca du­go­go­di­šnjeg op­šteg sta­nja i ne­po­što­va­nja za­ko­na.
– Oče­ki­va­no je sve ve­ći rast bro­ja onih gra­đa­na ko­ji tra­že svo­ja pra­va. Is­tra­ži­va­nja Udru­že­nja Sta­tus po­ka­zu­ju da po­slo­dav­ci dnev­no po­či­ne bli­zu 100.000 prek­ša­ja u obla­sti rad­nih od­no­sa – rad bez ugo­vo­ra o ra­du (oko 35.000), rad na od­re­đe­no vri­je­me su­prot­no za­ko­nu (oko 30.000) i ne­is­pla­ći­va­nje uve­ća­nih za­ra­da za pre­ko­vre­me­ni rad, noć­ni rad, rad u vri­je­me dr­žav­nih i vjer­skih pra­zni­ka (pre­ko 20.000). Ovi prek­ša­ji se po­na­vlja­ju iz da­na u dan – ka­že La­ku­šić.
On sma­tra da Agen­ci­ja ipak ni­je do kra­ja is­pu­ni­la svo­ju ulo­gu, jer se nje­na rje­še­nja če­sto ne po­štu­ju.
– Dru­go pi­ta­nje je što je Za­ko­nom o ra­du In­spek­ci­ja ra­da u rje­ša­va­nju rad­nih spo­ro­va iz­gu­bi­la go­to­vo sva bit­na ovla­šće­nja i do­bi­la sta­tus „sli­je­pog cri­je­va“ jer se bez nje mo­že isto kao i sa njom. Po­seb­no je pi­ta­nje ulo­ge sin­di­ka­ta ko­ji se oči­to vi­še ba­vi svim dru­gim pi­ta­nji­ma od pi­ta­nja ostva­ri­va­nja pra­va rad­ni­ka – kon­sta­tu­je La­ku­šić.